АМАНЕТ МИХАИЛА КОЛОДЧУКА: Избегли руски свештеник оставио значајан траг у Причевићу код Ваљева

Кућа у којој је живео руски свештеник / Фото Приватна архива

РУСКИ свештеник Михаил Колодчук, који се након Октобарске револуције са бројним избеглицама из Русије обрео у Србији, имао је изузетне заслуге за просвећење народа, градитељство и обнову цркве у Причевићу код Ваљева.

Допринео је да се у овом делу ваљевског краја засади најквалитетнији виноград и тада најскупље сорте јабука, кајсија и вишања, почне са пчеларством, узгајају расне свиње и овце…

Рођен 1873. године у Одеси, где је завршио основну школу и гимназију, потом Војну академију у Кијеву, учествовао је у руско-јапанском и Првом светском рату. За време револуције у Русији, као пуковник, бродом се евакуисао у Цариград, а 1921. године дошао је у Дубровник, одакле се преселио у Панчево, где је завршио курс за железничара. Постао је чиновник фабрике “Сартид” у Смедереву, а 1927. године у Сремским Карловцима завршио је свештенички курс.

ИСТЕ године дошао је у Причевић, прво био капелан старом свештенику Сретену Тодоровићу, а када се он упокојио 1928. године, постао је парох.

– Окупљао је омладину, подучавао читању црквенословенског језика и певању, основао Братство православне народне хришћанске заједнице и био његов први председник – записано је у летопису Цркве Преноса моштију Светог Николаја у Причевићу. – Уз помоћ Радомира Ћирића и Влајка Мићића из Мајиновића, те Јове Петарића и Чеде Пантелића из Причевића, 1930. године реновирао је дотрајали храм. Набављао је богослужбене књиге, а због ревносне дужности свештеника народ је почео да долази у цркву.

Црква у Причевићу / Фото Епархија ваљевска

СВЕШТЕНИК Михаил Колодчук живео је у кући која је и данас на имању породице Јанковић у Причевићу. О пријатељству са Русом, сећања Дојчина Јанковића из овог ваљевског села, пренео је његов син, свешеник Милан Јанковић, дугогодишњи секретар Синода СПЦ, у књизи “Родослов фамилије Јанковић из Причевића”:

– Дошао је код нас свештеник Колодчук на крушке караманке, а осим њих допало му се и место, па је решио ту да остане. Истог дана донели су његове ствари и он се сместио у тај скромни простор, прихватио га одмах као своју кућу и почео издашно да помаже. Набављени су кола и волови, кобила, таљиге и чезе, реновиране зграде, осмишљено и посебно уређено двориште са цвећем и украсним шибљем. За кратко време, створено је узорно домаћинство. Са тадашњим председником Црквене општине Колодчук је заслужан за поправку два и по километра пута до храма и подизање колског моста на реци Обници.

Спомен плоча / Фото Приватна архива

КАЈАЊЕ

СА тадашњим председником Црквене општине, Колодчук је заслужан за поправку два и по километра пута до храма и подизање колског моста на реци Обници. За ревносну службу и унапређење имовине храма одликован је црвеним појасом. Почетком 1932. године, након формирања новог Црквеног одбора, Колодчук је смењен из политичких разлога. Замонашио се 1940. године и дуго био духовник женског манастира код Скопља. За време немачко-бугарске окупације премештен је у Београд, где је умро 1942. године у старачком дому. Педесетих година прошлог века, један од оних који су га сменили, подигао је спомен-плочу на храму Преноса моштију светог оца Николаја, у знак извињења Кодолчуку, али је више нема.


Аутор: Бранко Пузовић

Извор: Новости онлајн

Објављени први бесплатни уџбеници

Уместо да комплете уџбеника за основну школу плаћају и до 17.000 динара, родитељи их сада могу добити за џабе.

УСПЕХ Професор Александар Кавчић, Фото Приватна архива
Идеја о бесплатним књигама коју је покренула Фондација “Алек Кавчић”, биће огромно растерећење за кућне буџете родитеља школараца. Прошлог пролећа, износи на уплатницама за плаћање уџбеника, били су од 4.000 до 7.000 динара од првог до четвртог, а за више разреде од 10.000 до чак 17.000 динара. Док су некада постојали само уџбеници државног завода, последње две деценије је присутно мноштво издавача, који разним “наградама” лобирају по школама да баш они буду изабрани, иако су наставно градиво и садржај исти. Разлика је само у корицама, илустрацијама, распореду лекција у уџбенику.Наставницима се нуде лаптопови, плаћање семинара, стручних усавршавања…

Фондација професора Кавчића склопила је уговор са Заводом за издавање уџбеника, којим је фондација купила по 1.000 примерака одређених уџбеника за трећи, четврти, седми и осми разред. Тренутно су за ђаке трећег разреда доступне књиге за српски језик, математику, природу и друштво и енглески, а за седми српски, математика, техника и технологија и енглески. Професор Кавчић је најавио да је у плану “издавање” 70 уџбеника за основце.


Аутор: Б. Борисављевић

Извор: Новости онлајн


Из супротног угла: Udruženje izdavača udžbenika: Ne nasedajte na priče o besplatnim udžbenicima – Društvo – Dnevni list Danas

Случај Драгослав Бокан

   Драгослав Бокан је човек који се најбоље служи речима, речи су његов алат, његов став, речима изражава оно што желе да кажу стотине хиљада људи баш на такав начин. И великодушно нам је поклањао своје речи склопљене у велике истине које не смемо заборавити да бисмо знало ко смо, одакле смо дошли и куда идемо. И да бисмо знали чему све то.

   Фејсбук, који би требало да буде „друштвена мрежа“ – проценио је да Драгослав Бокан својим објавама на фејсбуку „континуирано крши стандарде заједнице“. А чиме је то господин Бокан кршио стандарде заједнице? Пошто су нам непознати и стандарди и заједница, а познати су нам текстови Драгослава Бокана, лако ћемо решити ову једначину са две непознате.

   Драгослав Бокан је континуирано кршио стандарде заједнице исто тако континуираним објавама текстова о истинама усташких злочина у Јасеновцу, истинама о СРПСКОЈ ЗЕМЉИ Косову и Метохији, истинама о ћирилици, истинама о двоструким стандардима који погађају Србе, православље и о критеријумима правих вредности у злочиначком свету глобализма који се шири као канцер на преостало здраво ткиво људскости. Саопштавао нам је те истине јер смо почели да заборављамо и јер су почеле да стасавају генерације које нисмо научили основним истинама о сопственом идентитету, почев од тога да не знају ни писмо сопственог језика, јер ми мислимо да то није важно и да је свеједно. Уче фалсификовану историју, јер ми ћутимо. Драгослав Бокан је говорио за све нас који смо ћутали.

   Онда нам постаје јасно ко је заједница и који су њени стандарди – сви они којима не одговарају ове истине и којима је једини Бог коме се моле новац, злато, богатство. Спремни су да воде ратове на било ком делу земаљске кугле не би ли још нешто отели, још негде оставили пустош, јер њима је увек вишак људи на свету.

   То што смо сведоци повампирења фашистичких хорди у Европи је ситница у односу на поступке који се спроводе на духовном плану затирања свести о себи. У својим монструозним пировањима најпре спаљују књиге, у случају Драгослава Бокана то су текстови у електронском облику које је фејсбук избрисао (спалио). А историја нам је показала да они који спаљују књиге, спаљиваће и људе.

 

Весна Арсић