Србски културни центар “Ћирилица” Београд: Подршка браћи Јерменима

Србски културни центар “Ћирилица” Београд је увек подржавао истину и само истину и зато и даље стојимо на страни истине. Шта су нама Србима Јермени?  , рекао је Горан Лучић на “Слободној Херцеговини”, једном од ретких веб-сајтова који користи само ћирилицу.

А шта кажемо ми из СКЦ “Ћирилица” Београд?

Кажемо да смо увек били и увек ћемо бити на страни наше православне браће. Кажемо да знамо да су јерменски одреди 1389. године када су видели Часни крст прешли на српску страну и да су се борили под српском заставом. Кажемо да знамо да је на перфидном маршу умрло два милиона Јермена. Кажемо и то да знамо да су Јермени бежећи од погрома ишли чак до гладне Етиопије, одакле су преко Грчке дошли до Косова и Метохије и Врњачке Бање. Зато наше Удружење које се не бави политиком подржава правду и на страни је наше православне браће, а овај чланак посвећујемо Зорану и браћи који су отворено подржали Јермене и Арцах који је јерменско име за јерменску територију и постављамо њихове фотографије.

Милорад Ђошић

Касетне бомбе и ракете у Карабашком рату: ко пуца, а ко jе “краjње забринут”

Током потпуног рата у Карабаху, који траје преко три седмице,
навелико се користи забрањено наоружање, укључуjући
касетне бомбе.

Зашто је та муниција забрањена добро се зна у Србиjи, jер ју jе НАТО пуно кристио и у средишњој Србији и на Косову и Метохији. Расеjаваjу се над широм облашћу и могу да нанесу повреде великом броjу цивила.

Исте бомбе користе и jерменске снаге Карабаха. Макар тако тврди помоћник председника Азербејџана Хикмет Гаџиjев. Као доказ,
понудио jе фотографије коjе преносимо са jедне азербејџанске
електронске новине:

Овде се види пар десетина комада касетне мунициjе, расутих по земљи на веома блиској удаљености, у мраку. Нема никакве слике са
оштећењема објеката и рањеним људима. Ниједна међународна
организациjа, укључуjући Црвени Крст, није била позвана да
погледа рањенике.

Поређења ради, погледајмо снимке бомбардовања
азербејџанског града Гjанџа.

В Баку заявили, что число жертв обстрела Гянджи увеличилось до пяти

Не кажемо да jерменска воjска Карабаха
не бомбардује азербејџанске градове – има и тога (као одговор
на бомбардовање Степанакерта и других карабашких градова).
Желимо само да покажемо у чему је разлика између стварности и
фалсификата.

Јер са друге стране, омбудсман (заштитник грађана) Карабаха Артак
Бегларjан је више пута обjавио доказе о бомбардовању Степанакерта
(главног града Карабаха) и других градова касетном мунициjом. Ево извештаја на енглеском:

THE UPDATED EDITION OF THE SECOND INTERIM REPORT ON THE AZERBAIJANI ATROCITIES AGAINST THE ARTSAKH POPULATION IN SEPTEMBER-OCTOBER 2020

Jерменска страна сваки дан представља ове чињенице међународним организациjама, међу коjима су и Европски суд за људска права и Црвени Крст. Сасвим недавно, 15 октобра, са представницима Црвеног Крста у Jермениjи jе разговарао омбудсман
Jермениjе Арман Татоjан.

Jермени и Азербејџанци међусобно наносе ракетне ударе по цивилним обjектима. О томе се често пише из дипломатских разлога, да би се “поравњале” две стране сукоба.

Као доказ, азербејџанска страна је понудила снимак “ракетирања” значаjне термоелектране у граду Мингечаур. Ево га, сместа усвојеног од часописа “Тајм”:

An unexploded BM-30 Smerch rocket by the Mingachevir Hydro Power Station in Azerbaijan. Both Azerbaijan and Armenia have declared martial law and military mobilization over the conflict in Nagorno Karabakh.

Моћна ракета из вишецевног бацача а на асфалту
асфалт ни jедне напрслине?!

Срби стариjе генерациjе, коjи се сећаjу ратних разарења у Jугославиjи, сами ће донети закључак о сврси ове слике и циљевима аутора и објављивача. Ако азербејџанска влада то сматра ратним злочином, зашто ниjе известила међународне организациjе? Нису им потребне…

А да ли су потребне Jермениjи и карабашким Jерменима, ако рат већ траjе двадесет дана, а међународне организације су, бар до сада, само “краjње забринуте”?


Аутор: Арам Гарегинијан

Претходно од истог аутора:

Арам Гарегинијан: Турски F-16 и терористи из Сириjе не помажу Азербејџану – Арцах не се предаје

Језикофил: Нагорно(-)Карабах

Извор за мапу: Референдум о независимости Нагорно-Карабахской Республики

Крајем септембра отпочели су оружани сукоби између Јерменије и Азејберџана око једне регије на Кавказу. Спорови око територије, која припада Азејберџану, али је насељена претежно јерменским народом, с мањим или већим интензитетом трају дуги низ година, а спорови о томе како ову покрајину писати на српском језику почињу, чини нам се, тек однедавно.

Правиписни критеријуми јесу комплексни и испреплетени, између осталог имају везе и с традицијом и пореклом. У нашем Правопису пише да се, ако немају један акценат,  вишечлани географски називи пишу растављено, без обзира на променљивост (Т. 100б), па смо става да је у реду писати Нагорно Карабах, у Нагорно Карабаху, из Нагорно Карабаха… са првим делом који остаје непроменљив. Тако је и у руском језику (без цртице), али је у руском први део променљив, пошто је придев (рус. Нагорный Карабах, из Нагорного Карабаха, в Нагорном Карабахе итд.), а код нас се географски називи најчешће не преводе, осим ретких примера какав је рецимо Обала Слоноваче. Наши пак суседи Хрвати и Словенци превели су назив ове области у Горски Карабах и њихови медији се најчешће овим именом и служе.

Међутим, изгледа је су до нас вести о сукобу дошле преко медија на енглеском језику, где је решење Нагорно-Карабах (енг. NagornoKarabakh), па смо убрзо тако и прихватили. Што се наших географских назива тиче, ретки су примери писања с цртицом (нпр. Шар-планина, и то само због окрњености првог дела Шара), док је код страних назива цртица у употреби само када је реч о збирном значењу, где цртица има значење ʻиʼ (нпр. регија Шлезвиг-Холштајн). Међутим, Правопис каже да је и пракса, односно устаљеност критеријум. Чини се да је доминантна, јер се већ раширила и уобичајила, управо употреба с цртицом, те да је тешко сада наметнути решење без ње.

Као закључак можемо рећи да је боље писање без цртице, где свакако не треба мењати (нити преводити) први део, али употребна пракса показује да цртицу (више) није лако уклонити из овог назива.


Извор: Језикофил