Хеџовање лудом радовање

Пише: др Марина Николић

Пре неког времена министар финансија похвалио се успешном и превовременом реакцијом државе на тржишту финансија продајом државних обвезница и рекао следеће: „Ми смо истог дана доларе хеџовали у евре.”

Медији су пренели његове речи изречене у Народној скупштини да је „после хеџовања долара у евре добијена стопа од 1,066 одсто на продате обвезнице најнижа у историји земље.” Један опозициони политичар оштро је критиковао министра речима: „Људима просипаш причу о хеџовању, као да си измислио рупу на саксији, а не кажеш да се то хеџовање плаћа“ и даље у истом тону.

Богами, изгледа да су српски политичари преценили своје гласаче. Ко још од оних који нису учили економију зна шта је хеџовање и шта је министар урадио с нашим новцем?!

Глагол хеџовати и глаголска именица настала од тог глагола хеџовање типични су примери жаргона неке струке, у овом случају економске. Иако се жаргон најчешће повезује с такозваним омладинским жаргоном, односно неформалним говором младих, постоји и стручни жаргон, па тако свака област има своје жаргонизме, речи које нису део стандардног језика – ни општег језичког фонда, ни терминологије дате области – већ се налазе на нивоу супстандарда. Чућете, рецимо, да интернисте и кардиолози своје пацијенте, стандардним језиком назване кардиолошки болесници, неформално зову коронарцима. Сличних примера је много.

Но, да се вратимо хеџовању (јавља се и мање прилагођена варијанта хеџинг). Под тим појмом подразумева се процес елиминације пословног ризика, односно смањење ризика или осигурање од ризика при трансакцијама које се обављају у страним валутама. С тим циљем користе се специфични и компликовани финансијски инструменти и стратегије које остављамо економистима. Читаво творбено гнездо настало је од енглеске речи hedging, којој се у корену налази реч hedge са великим полисемичким потенцијалом. Као именица ова реч означава ʻограду, границуʼ (чак и тзв. живу ограду), па и  ʻзаштитуʼ, а као глагол једно од значења му је ʻфинансијски заштити некогаʼ, што је и у нашим примерима случај. Познати су и тзв. хеџ-фондови као посебна врста инвестиционих фондова за ограничен број улагача са широким спектром инвестиционих и купопродајних активности.

Све више је изгледа да ће се ове речи наћи у терминолошком систему економских наука, а ово може бити прилог њиховој стандардизацији. Дакле, препорука је користити именицу хеџовање, уместо хеџинг или хеџинговање, а глагол хеџовати, а не хеџинговати. Описни термини можда би били прихватљивији норми српског језика, али овако обликовани они задовољавају све критеријуме за стандардизацију термина, као што су: фиксираност значења, једнозначност, прецизност, одсуство синонима, номинативност, деривациона способност, прилагодљивост систему и целовитост.


Извор: Језикофил

Језикофил: Ц(ј)епиво

Пише: др Јелена Јанковић, Институт за српски језик САНУ

Уврежено је мишљење да је реч цепиво (ијек. цјепиво) кроатизам и да самим тим није у духу српског језика, међутим ако одемо корак уназад, можемо видети да се она користила у првој половини 20. века и у српском језику.

То можемо потврдити захваљујући Речнику српскохрватскога књижевног језика у издању Матице српске (из 1976. године), у којем је наведен пример употребе те речи из дневног листа Политика, из 1949. године: ‘Вакцина је цепиво које се употребљава за стварање активног имунитета против заразних болести’.

Као медицински термин, синоним за вакцину, помиње се и у једнотомном Речнику српскога језика (из 2011. године). Што се тиче њеног порекла, именица ц(ј)епиво изведена је од домаћег глагола ц(иј)епити у значењу ‘давати вакцину’, што значи да није страна реч, није преузета из неког другог језика, већ је домаћа твореница.

Сматра се да се значење тог глагола развило од старијег значења ‘навртати, калемити воћку’ (из 18. века), а које се заснивало на још старијем значењу ‘цепати, ударати (дрва)’ (из 16. века), „zbog tehnike kojom se pri ceplјenju mladice umeću u razrezanu koru drveta” (Etimološki rječnik hrvatskoga jezika 1, Zagreb 2016 s.v. cijepiti).

У српском језику се у том значењу одомаћила страна реч пелцовати ‘цепити, калемити, вакцинисати’ (од немачког pelzen). Данас је реч ц(ј)епиво уобичајена у хрватском језику (и у словеначком, такође), док се у српској језичкој норми одомаћио интернационализам вакцина.


Извор: Језикофил

Језикофил: Колико вреди криптовалута?

Крајем прошле године у Народној скупштини расправљало се о Предлогу закона о дигиталној имовини. Део овог закона треба да уреди и трговину виртуелним валутама, а с обзиром на то да је виртуелни новац релативно нова појава код нас, дешава се да многима није јасно о чему је реч. Чак је и један посланик поставио питање министру финансија о биткоинима – шта је биткоин, чији је то новац и да ли се на њега плаћа порез?

Ко поседује биткоине и да ли на њих плаћа порез оставићемо да истражују министарства финансија и унутрашњих послова и њихове службе, а нас интересују речи којима се виртуелни новац назива.

Криптовалута [грч. kryptós : скривен, итал. valuta : вредност; енгл. cryptocurrency] заједничко је име за дигитални, односно виртуелни новац без централне банке, који се користи за плаћање путем интернета (пише се као једна реч, слично другим сложеницама типа криптогамија, криптографија итд.). Иако су скорашња појава, криптовалуте су почеле да се озбиљно користе у трговини, али се њима може уплатити и добротворни прилог. Тако је на пример Дечји фонд Уједињених нација, познатији као Уницеф, међу првима почео да прихвата и дели донације у криптовалутама.

Данас на виртуелном финансијском тржишту постоји више од 1.300 различитих криптовалута, а најпознатија међу њима је биткоин [енгл. bitcoin]. Осим овог облика забележена је и његова варијанта биткојн, но препоручили бисмо употребу прве варијанте као једине исправне – биткоин.


Аутор: Марина Николић

Извор: Језикофил