Слободан Игњатовић, представник СКЦ “Ћирилица” за Бор

Поштовани ћириличари, азбукословци,

после дужег времена видели смо се са нашим  представником СКЦ “Ћирилица” за Бор, који је организовао неколико гостовања у нашем Златном граду.

Слободан Игњатовић (десно) и Милорад Ђошић

Игњатовић је преузео чланску карту бројем 20, коју смо му чували и обећао нове акције.


Милорад Ђошић

СПОМЕНИЦА

Поштовани читаоци,

професор др. Милоје Пршић, почасни члан Удружења Србски културни центар “Ћирилица” Београд је након дугододишњег истраживања успео је да одштампа капиталну књигу о жртвама србског официрског и подофицирског кадра у Великом рату.

Да подсетимо Србија је процентуално у односу на број становника дала највише жртава у Првом светском рату у сваком погледу.
Ако имате претка који је дао живот у нашој епопеји можете га пронаћи у списку 15819 жртава. Књига је у тврдом повезу, Б5 на 709 страница.

Истраживање се наставља, а књигу можете да набавите у Скерлићевој 12, Београд.

Милорад Ђошић


СКЦ “Ћирилица” БеоградТекстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.

ТРН, вечна рубрика Вечерњих новости

Поштовани читаоци,
0вај чланак посвећујем почившем Јовану Хаџи Костићу чију сам рубрику ТРН заволео још као клинац док сам читао Вечерње новости које сам “крао” оцу из задњег џепа који је он намерно потурао.
Милорад Ђошић
Карбуратор је срце мотора  
Ко се још сећа шта је карбуратор? Зашто причамо о карбураторима закључите сами.

Карбуратор је уређај на бензинском мотору који припрема мешавину бензина и ваздуха (коме ћемо посветити посебну пажњу) потребну за рад мотора. Помоћу карбуратора се такође управља снагом мотора. На линку страшне Википедије погледајте из чега се ваздух састоји и зашто је битна стално иста смеша.

У карбуратору се распршује бензин и меша са ваздухом у одређеном односу, који варира у зависности од режима рада мотора. Тако је на пример смеша богатија бензином у тренутку убрзавања, при покретању (паљењу) мотора, при пуном гасу и при раду мотора на слободном ходу. Снага мотора се контролише регулацијом количине смеше која се допрема мотору. Ово би у нашем случају могли да упоредимо са моментом када човек устане и стане поред отвореног прозора и удише ваздух како би му “мотор” прорадио, а све уз лагану помоћ фискултуре тј. малог гаса. Никако брзи покрети односно “турирање” машине.

Старији карбуратори су радили искључиво на принципима динамике флуида, док се код новијих карбуратора појављују електронски контролисани уређаји за корекцију рада.

У новије време карбуратори су скоро у потпуности потиснути електронским системима за убризгавање горива, чиме се постиже боља контрола смеше потребне за рад мотора, а тиме и мање загађење и економичнији рад мотора. У нашем случају, људском карбуратору, могли би да додамо пејсмејкер, али он се даје само као додатак лошем карбуратору.

Карбуратор. (Википедија)
Вратимо се принципу рада карбуратора. Принцип функционисања карбуратора заснива се на Бернулијевом принципу. Што ваздух брже пролази кроз неку цев статички притисак се смањује. Заправо, овај принцип отркио је Вентури.
Да се вратимо на примену ових закона на карбураторима. Када ваздух пролази кроз тело карбуратора, смањује се притисак у самом телу, те течност из чашице преко дизне доспева у само тело карбуратора и затим мешајући се са ваздухом одлази у цилиндар. То је у суштини то, веома једноставан принцип рада карбуратора.
Карбуратор
(Гугл)
Иако ово све звучи веома једноставно, компликована ствар је подесити карбуратор тако да у сваком тренутку даје добар однос ваздух-гориво. Погодити добар однос је кључ за правилан рад и дуг радни век мотора. Уколико је смеша богата ваздухом, а сиромашна горивом, агрегат ће се прегревати. У овом случају поврх свега агрегат неће имати довољно горива те може доћи и до оштећења унутрашњих компоненти. Овај проблем је нарочито опасан код двотактних агрегата (у нашем случају рецимо срце подпомогнуто пејсмејкером), који користе смешу горива и уља за подмазивање унутрашњих компоненти.

Са друге стране, ако је смеша богатија горивом ни то није добро за рад агрегата. Може доћи до неправилног сагоревања, такозваног “пресисавања, трокирања и сл.”и разних других проблема.

Гориво долази у чашицу (лонче) карбуратора у које се складишти. Да гориво не би “преливало” из карбуратора задужен је пловак, који кад гориво достигне одређени ниво подигне пловак који затвара довод горива у чашицу. Када мотор ради, проток ваздуха кроз карбуратор смањује притисак кроз тело карбуратора што за последицу има “повлачење” горива навише у тело карбуратора. Помешано гориво са ваздухом путује у цилиндар.

Што више додајемо гас на мотоциклу, више се подиже шибер на карбуратору и ваздух брже протиче. Бржи пролазак ваздуха “повлачи” више горива преко дизне из чашице и за последицу мотор подиже број обртаја због веће количине горива и ваздуха у цилиндру.

Ипак, поред овог једноставног принципа рада, подешавање карбуратора није тако једноставно. Карбуратори имају главну дизну, дизну за ваздух, вијак за подешавање смеше, разне облике шибера. Све ово потребно је фино ускладити да би агрегат правилно радио. Карбуратори су веома лаки за одржавање, али подешавање истих често уме да проузрокује главобоље. Нарочит проблем је синхронизација карбуратора код четвороцилиндричних мотора. Потребно је имати специјалне алате и инструменте за усаглашавање карбуратора (пејсмејкере :)).

Још једном се вратимо на састав  ваздуха који улази у карбуратор. Да би ваздух био чист постоје пречистачи, код човека су то носне длачице, а код мотора тзв. филтери. И у једном и у другом случају додатни филтери штете карбуратору. Шта нам је чинити? Додатне филтере користимо смо користили само у сличају “атомског с лева”. Шта је “атомски с лева” знају они који су служили војску и сећају се тога.
За све остало побринуо се Бог.


СКЦ “Ћирилица” БеоградТекстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.