Из чачанске историје: Осуда прославе Божића

На позив Општинског комитета СК Чачак одржан је 14. јануара 1972. године хитан и ванредан састанак партијског руководства, представника друштвено-политичких организација и Скупштине општине Чачак.

Дискутовало се о „извесним негативним појавама у нашем крају“ и о тзв. „оживљавању великосрпског национализма“ у вароши који је нарочито испољен „за божићне празнике кићењем бадњака и 13. јануара увече, уочи старе нове године“, да су певане „и националистичке песме, а понегде се играло коло у народној ношњи и старим српским шајкачама.“ На састанку је изнето и да се у неким локалима „пило, певало и лумповало током ноћи“. У хотелу „Морава“ избила је чак и туча. „Догађало се да су добијали батине они који су имали куражи да не примају честитање старе нове године“.

Посебно је била изнета критика на емисију Радио-Чачка од 13. јануара („Ви и ми 111 минута“) коју је водио Арсен Секулић, која је оцењена као националистичка. Предложено је да се именовани новинар суспендује.
Али то није било све. И продаја популарне књиге „И мртви се отимају“ (Никодије Спасић, 1939-2017) се нашла на удару. Наиме, Спасићева књига је награђена на конкурсу младих писаца Југославије листа ,,Младост“, али је после објављивања 1971. године у Светозареву (Јагодина) и велике популарности коју је изазвао у јавности и званично забрањен судском пресудом власти. Драган Војиновић, секретар Општинског комитета СК у Чачку, у свом излагању навео је да књига „садржи порнографије и омаловажавање система“.

©Горан и Данијела Давидовић


Извор: Озон прес

Јединствене чачанске информационе табле (ФОТО, ВИДЕО)

Како је и најављено, на иницијативу, Удужења „Ксенија – руски језик“, на неколико локација у Чачку постављене су информационе табле са портретима  српских историјских личности које су насликали руски уметници.

– Удружење је написало пројекат за град Чачак у јануару 2020. године и град нам је одобрио постављање 7 (седам) табли у 7 улица у центру града. Табле се постављају у улицама: Жупана Страцимира, Господар Јовановој, Цара Душана, Кнез Милошевој, Војводе Степе Степановића, Др Драгише Мишовића и Кужељево – каже Ксенија Радојичић, наставница руског језика и оснивач клуба.

– Свакодневно тим улицама пролази велики број наших суграђана и наша жеља је да суграђане подсетимо, а посетиоце града упознамо са значајем личности чија су имена на улицама нашег града. Још један циљ постављања ових табли је јачање пријатељских веза између Србије и Русије, тачније града Чачка, који је у протекле две године угостио академске сликаре с југа Русије у ликовној колонији, и градова Краснодар, Дмитровск и Новоросијск – истиче се у саопштењу Удружења.

Приказе на табли је осликало 7 академских сликара са југа Русије и то:

  • Лик цара Душана – Јелена Морозкина, академски сликар и професор на Кубанском универзитету, Факултет за графички дизајн у Краснодару;
  • Лик Господар Јована – Наталија Шмирдбескаја, уметник из Новоросибирска и власник дечје школе сликања Изостудия – Цветной Бульвар;
  • Лик жупана Страцимира – Ирина Абрамова из Краснодара, самостлни уметник и део колектива позоришта Teatteri Union;
  • Лик кнеза Милоша – Едуард Абжинов, самостални уметник из Краснодара;
  • Лик војводе Степе Степановића – Светлана Баншикова, професор ликовог из Дмитровска;
  • Лик др Кужеља – Владимир Струис из Краснодара, самостални уметник;
  • Лик др Драгише Мишовића – Оксана Батис из Валенсије (Шпанија)

Шест најбољих ученика из Уметничког одељења Саобраћајне школе у Чачку је осликало 6 мотива/детаља из живота српских славних личности и обједињавањем ових уметничких дела добили смо табле уметничког, образовног, информативног и туристичког карактера.

Ученици који су учествовали у изради су:

  • за цара Душана – Анђела Шапоњић
  • за господар Јована – Урош Дмитровић
  • за кнеза Милоша – Теодора Јевђовић
  • за војводу Степу Степановића – Виктор Величковић
  • за др Кужеља – Николина Ђорђевић
  • др Драгишу Мишовића – Анастасија Којичић

Дечији радови су већ били послати на изложбу «Разные миры» у Краснодар на Кубански универзитет, коју организује гђа Јелена Морозкина. Тамо су били јавно изложени током новембра, а ђаци из Чачка су добили дипломе о учешћу.

Таблу са ликом жупана Страцимира је у потпуности желела да осликала Ирина Абрамова на основу историјских података, фресака (посебно лозе Немањића) и припремљеног текста за таблу који је саставила моја колегиница, професор историје Марија Чвркић. Сарадници на тексту су били историчари Александар Јањић, Александар Марушић, директор Музеја Рудничко-таковског краја и Дејан Ристић, који нам је помогао око најспорнијих података из историје.

Текст на српском су лекторисале србисти Милена Лисица, Ивана Ћурчић и др Оливера Крупеж.

На табли су текстови на српском, руском и енглеском. Пројекат одобрио град и дао сагласност за постављање табли, а подржали су нас многобројни суграђани и привредници.

 


 

Извор: Озон прес

Ракија је и Ћириличка родна

Поштовани читаоци,
идеју непознатог Србина о ракији смо проширили и као што видите уоквирили у наше слово “Ћ”, а садржај и наслов посвећујемо члановима СКЦ “Ћирилица” из Чачка. Из назива ракије јасно је и зашто.

Милорад Ђошић


СКЦ “Ћирилица” БеоградТекстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.