Српски амбасадор у Сирији спустио заставу на пола копља: Православци тугују за својим пастиром

Сиријски православци долазе у амбасаду Србије да одају почаст нашем Ђеду, за којим данас тугује Црна Гора и читав православни свијет

Српска амбасада у Сирији

Вишегодишњи српски амбасадор у ратом захваћеној Сирији, Милан Вијатовић, спустио је заставу на пола копља због смрти нашег пастира, Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Сиријски православци долазе у амбасаду Србије да одају почаст нашем Ђеду, за којим данас тугује Црна Гора и читав православни свијет.

Иначе, Митрополит Амфилохије је прошле године заједно са Патријархом српским Иринејем посјетио Сирију.

Дане је тада, у Христовој Сирији, провео углавном у молитвама за спас страдалног народа.

Стиче се утисак да је управо из Сирије кренуо у последњи али побједнички поход одбране православља у својој родној Црној Гори.

Подсјећамо, Митрополит је као члан делегације СПЦ, на челу са Свјатјејшим Патријархом Иринејем од 31. маја до 8. јуна  2019. године боравио у посјети Антиохијској патријаршији.

Тада је казао да је свака сила довремена а Божија свевремена и да је примјер тога Сирија гдје гоњење Цркве Христове траје од 7. вијека, али гдје се до дан-данас одржава тај огањ праве Божије тврде вјере чије је свједочанство и овај народ Божији.

Вјечна памјат и хвала похвали рода нашег, Митрополита Амфилохија!

У уторак почиње Сајам књига у Подгорици

На овогодишњем сајму представиће се и мањи број издавача – њих 51, а радно вријеме сајма је од 10:00 до 21:00 часова

Шести сајам књига почеће у уторак 29. септембра и трајаће до 3. октобра, а Бемакс арена ће и ове године бити мјесто сусрета писаца и дружења са књигом, саопштено је из ПГ Биро-а.

Како су казали, овогодишње издање сајма организује се у знатно другачијим условима, па су организатори предузели неопходне мјере како би се поштовале прописане мјере у циљу заштите јавног здравља.

Секретарка Секретаријата за културу и спорт Ана Медиговић је говорећи о измијењеним околностима у којима се организују догађаји истакла да се ни у једном тренутку није довело у питање одржавање сајма, већ да су тимови Секретаријата за културу и организациони тимови сајма вриједно радили како би догађај био прилагођен новонасталим околностима.

„Са правом можемо да кажемо да у календару културних дешавања сајам заузима посебно мјесто, ако не и најзначајније. Сајам је посвећен књизи, промоцији књижевног стваралаштва, културно- развојних друштвених и актуелних тема из области књижевности и ово ће бити прилика да представимо црногорске издаваче, црногорске ауторе, да актуелизујемо питање црногорског издаваштва, да пружимо прилику да се аутори и институције културе и земаља региона повежу и остваре сарадњу“, истакла је Медиговић.

Она је додала да ће се, у односу на претходну годину, на овогодишњем сајму представити и мањи број издавача – њих 51, а радно вријеме сајма је од 10.00 до 21.00 ч, јавља РТЦГ.

 

Извор: ИН4С


СКЦ “Ћирилица” Београд: Да подсетимо…

Београдски сајам књига се одлаже за децембар

Коме смета обнова Његошеве капеле на Ловћену која мири, а не дијели Црну Гору

Капела на Ловћену срушена је 1972. године (Фото Документација „Политике”)

Оштре реакције режимских медија на најаву митрополита Амфилохија да ће Његошева капела на Ловћену бити обновљена до идуће године доказ су да одлазећа власт не схвата да циљ тог потеза није да наново дијели и закрвљује Црну Гору, него да је поново сједињава.

Историчар професор др Александар Стаматовић тако коментарише оцјене у појединим медијима поводом изјаве митрополита црногорско-приморског Амфилохија да се нада да ће идуће године бити обновљена порушена Његошева капела на Ловћену, и тиме бити испуњен аманет владике Рада остављен Црногорцима – да буде сахрањен у капели коју је сам за живота пројектовао.

Митрополит је такође рекао да жели да испуни и аманет краља Николе Петровића да се изгради црква Свете Тројице на Цетињу, између Биљарде и Владиног дома, а у којој би требало да буду похрањене три највеће светиње Цетињског манастира – између осталог и икона Богородице Филермосе која се тренутно налази у Народном музеју на Цетињу.

Режимски медији против обнове капеле на Ловћену

Снажно противљење обнављању Његошеве капеле на Ловћену, међутим, путем медија изразио је одлазећи подгорички режим, који овај чин пак тумачи искључиво у свјетлу митрополитовог „наставка ширења светосавља“, те наводног митрополитовог настојања да сагради своју задужбину, која ће прије свега бити „симбол одлука нелегитимне Подгоричке скупштине“.

Историчар Александар Стаматовић сматра да се томе не треба чудити јер је, како каже, опште је познато да је Црна Гора једина држава тзв. источног лагера у којој од симболичког рушења Берлинског зида није дошло до дисконтинуитета комунистичке власти успостављене 1945. године.

Он додаје да управо једна од главних карактеристика тог и таквог 75- годишњег режима  које је у међувремену од 1990. у Црној Гори од формално комунистичког само мутирао, континуитет систематске пљачке црквене имовине, али и милитантна атеизација становништва, комбинована са денационализацијом српског народног ума.

© SPUTNIK / АЛЕКСАНДАР МИЛАЧИЋ
Обновом порушене Његошеве капеле био би испуњен аманет владике Рада остављен Црногорцима – да буде сахрањен у капели коју је сам за живота пројектовао.

Рушење капеле симбол антицрквене кампање

„Најизразитији примјер антицрквене кампање комбиноване са денационализацијом је свакако рушење Његошеве капеле на Ловћену чиме се жељело показати да је Црна Гора одбацила свој српски идентитет и карактеристике словенског православља у каквом је била вјековима“, каже Стаматовић за Спутњик.

Он додаје да су изградњом Маузеолеја на Ловћену хрватски вајар Иван Мештровић и његови ментори хтјели да покажу да тиме почиње једна нова Црна Гора која одбацује свој српски и православни идентитет, те да је доношење фамозног закона о вјерским заједницама у Црној Гори у том смислу требало да зада завршни ударац за ликвидацију православног и српског идентитета Црне Горе.

„Дакле, то је један процес који траје деценијама. Стога митрополит Амфилохије најавом обнове изворне Његошеве капеле на Ловћену и изградње цркве на Цетињу чији је идејни покретач био књаз Никола Петровић, о чему постоји неспорна архивска грађа која то доказује, не измишља ништа ново. Он враћа стање ствари онакве какве јесу заиста била, а Црну Гору онаквом каква она суштински јесте била. Дакле, српска, православно-словенска, и на крају крајева, у глобалном смислу источно-византијског цивилизацијског идентитетског кода“, јасан је Стаматовић.

Циљ митрополита Амфилохија да наново сједини Црну Гору

Наш саговорник примјећује да је сада несумњиво да с тиме не могу да се помире не само остаци одлазећег режима, него и они који су његов идентитетски производ, настао калемљењем и натурањем нечега туђег и несвојственог Црној Гори од 1945. године.

„Међутим, то су њихови последњи трзаји. Они су сада свакако лишени логистике грубе силе комбиноване са асимилаторском пропагандом, и они ће у протоку времена природно да се врате свом старом и изворном идентитету. То је неминован процес који нико не може да заустави. Стога циљ митрополита Амфилохија овим потезима није да наново дијели и закрвљује Црну Гору, него да наново сједињава Црну Гору у свом истинском вјерском и етничком идентитету какав је био у њој вјековима“, закључује Стаматовић.


Аутор: Небојша Поповић

Извор: Спутњик

Приредио: Администратор