Црна Гора, Демократски фронт: Ћирилица да се врати у јавне установе!

Фото: Марија Колаковић/Спутњик

Посланици Демократског фронта, њих 16, доставило је Скупштини Црне Горе предлог Закона о заштити ћириличног писма. У њему наводи да се под заштитом ћириличног писма сматра равноправна употреба ћирилице у раду државних органа, органа државне и локалне управе, јавних предузећа и установа, као и других организација и субјеката који обављају јавна овлашћења.

Под заштитом ћириличног писма подразумијева се равноправна употреба ћириличног писма при исписивању назива мјеста, насеља, улица и тргова, назива органа, организација и фирми…, пише између осталог у Предлогу.

Надзор над спровођењем овог закона обављали би надлежни за послове управе, просвјете, саобраћаја, урбанизма, стамбено комуналних послова, културе и здравства.

За оне који би прекршили одредбе овог закона предвиђене су новчане казне у износу од 500 до 10.000 евура.

Подносиоци предлога су у образложењу навели да су након доношења Устава 2007. године сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, сви путокази, називи улица, исписани латиницом.

-Уколико би се наставио овакав тренд напуштања ћирилице ње би у веома кратком времену напросто нестало са овог простора што би био не само недопустив дискриминаторски чин према оном дијелу овдашњег становништва који то писмо доживљава као један од најважнијих чинилаца свог националног, културног, језичког и духовног идентитета него и незапамћеног антицивилизацисјког насиља над историјом и културом Црне Горе, пише у образложењу.

Предлог закона о заштити ћириличног писма доставили су Дејан Ђуровић, Драган Бојовић, Маја Вукићевић, Мило Божовић, Милан Кнежевић, Славен Радуновић, Марко Ковачевић, Милун Зоговић, Симонида Кордић, Јован Јоле Вучуровић, Јелена Божовић, Предраг Булатовић, Радош Зечевић, Страхиња Булајић, Владимир Добричанин и Максим Вучинић.

 

Извор: Српска 24

Може ли се вратити протерана ћирилица

Срп­ски на­ци­о­нал­ни са­вет ини­ци­рао до­но­ше­ње за­ко­на за заштиту овог пи­сма, ко­јем се у Уста­ву га­ран­ту­је јед­на­кост с ла­ти­ни­цом

Срђан Печеничић

Од нашег сталног дописника
Подгорица
 – Црна Гора је током протекле три деценије институционалним механизмима протерала ћирилично писмо из уџбеника, званичне комуникације и кореспонденције, са јавних места и институција, чак и из школа, па тако данас има статус само дозвољеног, али не и равноправног и обавезујућег писма.

„Да би се остварило оно што је Уставом гарантовано, Српски национални савет (СНС) захтева да се кроз иницијативу посланика нове парламентарне већине уврсти у скупштинску процедуру и усвоји Предлог закона о заштити ћириличног писма у Црној Гори. Зато смо Предлог закона о заштити ћириличног писма у Црној Гори доставили свим посланичким клубовима парламентарне већине на даљу процедуру”, каже за „Политику” Момчило Вуксановић, председник СНС-а.

Он подсећа да је у Уставу Црне Горе, у члану 13, недвосмислено утврђено да су ћирилично и латинично писмо равноправни, „што је у пракси апсолутно непримењено”.

„Без обзира на уставну загарантованост равноправности ћириличног и латиничног писма, доскорашња парламентарна већина одбијала је да Предлог закона о заштити ћириличног писма уврсти у скупштинску процедуру и поред званичних препорука заштитника људских права и слобода”, каже Вуксановић.

Према његовим речима, ћирилица у Црној Гори данас има статус само дозвољеног, али не и равноправног и обавезујућег писма. У кратком времену, готово сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, сви путокази и називи улица, исписани су латиницом. На латиници се, како истиче, води сва државна администрација и кореспонденција, уз готово потпуно изопштавање ћириличног писма.

„Уколико би се наставио овакав тренд напуштања ћирилице, ње би у веома кратком времену напросто нестало са простора Црне Горе, што би био не само недопустиви дискриминаторски чин према оном делу овдашњег становништва који то писмо доживљава као један од најважнијих чинилаца свог националног, културног, језичког и духовног идентитета, него и незапамћено антицивилизацијско насиље над историјом и културом Црне Горе”, оцењује наш саговорник.

Вуксановић истиче да озбиљна подељеност грађана Црне Горе у вези с најважнијим политичким друштвеним и идентитетским питањима у Црној Гори траје скоро три деценије.

„У таквом амбијенту, без стриктног поштовања демократских принципа и законодавног оквира, немогуће је предвидети редослед будућих догађања. У протеклом времену све најважније одлуке на државном нивоу доношене су мимо воље већине грађана Црне Горе, уз огроман притисак и наклоност страног фактора, од којих и данас углавном зависе сви најважнији процеси државног функционисања”, сматра председник СНС-а.

Верује да ће се после промене власти у Црној Гори омогућити стриктно поштовање уставних норми и потребна демократичност, што би пружило могућност и за остваривање легитимних права, али и довело до смиривања озбиљних тензија.

„Прошло је више од пола године од промене власти, а још није ослобођена и демократизована ниједна државна институција. Од нове владе и парламентарне већине грађани Црне Горе не очекују много, али одмах траже слободне државне институције, успостављање уставног поретка и поштовање закона. А то значи одређивање датума спровођења пописа становништва, као законске обавезе још од 2011. године, што је најзначајније питање за међусобно помирење и уважавање”, поручује Вуксановић.

Подсећања ради, он каже да је ћирилицом исписана наша најпознатија књига „Мирослављево јеванђеље”, коју је Унеско уврстио у едицију „Памћење света”, као једно од највреднијих добара које је створила људска цивилизација, као и „Октоих” и друге књиге из Црнојевића штампарије, чије штампање представља најзначајнији датум културне историје Црне Горе.

„Ћирилицом смо се уписали међу цивилизоване и историјске народе Европе и света и њоме исписали све наше културне трагове и скоро до краја 20. века сви листови и часописи који су излазили у Црној Гори штампани су ћирилицом. Све новине радних организација и све новине организација друштвених делатности, сви годишњаци ЦАНУ, сви уџбеници и ђачке лектире у издању Завода за издавање уџбеника, сва издања ’Побједе’, међу њима и едиција ’Луча’ и сва издања ’Обода’ и ’Универзитетске ријечи’, као главних издавача у тадашњој Црној Гори, штампани су на ћириличном писму”, подсећа он.

Црна Гора је, како каже, била „најћириличнија република” у бившој заједничкој држави. Стога Српски национални савет од нове скупштинске већине тражи да се кроз доношење закона о заштити ћириличног писма у Црној Гори испоштује уставом загарантована равноправност ћириличног и латиничног писма.

 

Аутор: Новица Ђурић

Извор: Политика

Протест студената и професора Факулета за црногорски језик

Потпомогнути с десетак грађана Цетиња, покушали су да на силу уђу у зграду бившег Министарства културе у том граду, у чему их је спречила полиција

Драган Копривица: каменован јер је поздравио студенте (Фото Н. Ђурић)

ПОДГОРИЦА – Студенти Факултета за црногорски језик на Цетињу, предвођени деканом Аднаном Чиргићем, протестовали су због сумње да ће та универзитетска јединица бити враћена под окриље никшићког факултета за језик, пошто им из ресорног министарства нису уплатили месечне рате, чиме су им, тврде, угрозили опстанак. Група студената и професора, потпомогнута с десетак грађана Цетиња, покушала је да на силу уђе у зграду бившег министарства културе у том граду, у чему их је спречила полиција. Они су испред здања каменовали државног секретара и професора Драгана Копривицу који је изашао да их поздрави.

Након безуспешног упада у зграду министарства и јуриша на Копривицу, студенти су с професорима и грађанима певали „што сте на нас дигли хајку, четничку вам ј… мајку”, а потом је декан Аднан Чиргић позвао окупљене да се мирно разиђу.

Одговорни с овог факултета прекршили су мере у борби против епидемије, којима је предвиђено окупљање максимално 25 људи, не дуже од 60 минута. Декан Факултета за црногорски језик и књижевност Аднан Чиргић поручио је: Нећемо дозволити да влада премијера Здравка Кривокапића, који се јавно шепури да је на референдуму гласао против своје државе, угаси ФЦЈК.

Каменовани професор за „Политику” каже да је то био скуп с намером да се он линчује, а власт натера да им опет даје апанажу. Из владе је, каже, раније поручено да ће Факултет за црногорски језик и књижевност на Цетињу наставити да ради и није намера Владе Црне Горе да угаси тај факултет.

 

Аутор: Новица Ђурић

Извор: Политика