Поштовани читаоци Србском културном центру “Ћирилица” Београд придружио се и господин Милан Челик који живи и ради у САД.
Ово сажето и концентровано мишљење са оригиналним насловом, ћирилизовано и употпуњено википедијалном анализом за почетак постаљамо на сајт Србског културног центра “Ћирилица”, а за остале анализе надамо се да ће простор уступити блог “Ћирилизовано”.
Zrakoplovi ili zrakopadi? (Авиони или зракопади?)
Из овог се види мизерно стање хрватске авијације од почетка до данас. Они су се одлучили да се тиме не баве и своје небо дали Мађарима на чување као и Словенија. Ни Албанија, ни Босна ни ЦГ немају борбене авионе док Србија постепено јача одбрамбени капацитет. Хрватска је требало да од Израела купи расходоване Ф-16 ловце, али се то није обистинило јер је било и корупције и америчке забране, да би на крају своје крнтије продала, тражећи превише. Чујем да је Русија Србији званично понудила и С 400.
Ваздухопловне несреће
- 24. јуна 1992. срушен МиГ бр. 101 између Дервенте и Прњавора у БиХ, погинуо пилот пуковник Анте Радош
- 14. септембра 1993. код Вргинмоста срушен је МиГ-21 број 103 – ‘Осветник Вуковара’при чему је погинуо пилот Мирослав Перис
- 12. априла. 1995. код Ђакова је током вежбе пао МиГ 21 при чему је погинуо пилот Златко Мејашки
- 12. маја 1995. код Босанске Градишке срушен је МиГ-21. Пилот Рудолф Перешин се катапултирао и после тога му се губи траг.
- 14. августа 1996. код Велике Горице на повратку са задатка пао је МиГ 21. при чему је погинуо пилот Иван Боснар.
- 20. јула 2004. догодила несрећа са хеликоптером Ми-8 у сплитским Дивуљама, када се хеликоптер ХРЗ-а при слетању неконтролисано срушио с неколико метара висине, ударио о тло и преврнуо се. Четворочлана посада хеликоптера задобила је лакше телесне повреде.
- 9. јула 2007. у паду хеликоптера Ми-8 у касарни 204. бригаде у Вуковару погинуле су три особе, а повређено је седам особа. Недуго након узлијетања хеликоптер Ми-8 је са висине од педесетак метара пао на паркирано возило војне полиције.
- 23. септембра 2010. током извођења вежбе на војном полигону “Еуген Кватерник” на Слуњу, на подручју северно изнад Плашког, два авиона типа МИГ-21 имала су судар у ваздуху на око пет хиљада метара висине. Оба пилота су се успешно катапултирала и преживели несрећу.
- 5. августа 2014. МИГ-21 се срушио поред Велике Горице приликом покушаја слетања након летачког програма поводом Дана победе и домовинске захвалности.
- 27. јануара 2020. у Зларинска каналу, поред места Заблаће у паду хеликоптера ОХ-58Д Киова Варриор , број 327, смртно су страдали пилоти мајор Марин Кларин и натпоручник Томислав Батурина. [2
Опрема [ уреди ВЕ | уреди ]
За обуку пилота ХРЗ располаже са 5 авиона Злин З-242Л , 17 авиона
Пилатус ПЦ-9М и 8 хеликоптера Бел 206Б-3 .
Надзвучну компоненту чине 8 ловачких авиона Микојан-Гурјевич МиГ-21бисД и 4 тренажна МиГ-21УМД , које ће од 2020. постепено заменити нови вишенаменски борбени авиони.
За учествовање у борби против шумских пожара ХРЗ поседује 6 наменских авиона Боинг ЦЛ-415 и 6 Ер трактор АТ-802 .
У саставу ХРЗ-а се налази 10 вишенаменских хеликоптера Мил Ми-171Сх и 14 транспортних хеликоптера Мил Ми-8 у различитим варијантама. До 2020. се планира у употребу увести 2 вишенаменска хеликоптера Сикорски УХ-60М за потребе специјалних јединица, након чега се планира купити и цела ескадрила која ће заменити застареле хеликоптере Ми-8 [13] . Током 2017. године у службу је уведено 16 извидничких хеликоптера Бел ОХ-58Д (Р) .
Два делимично модернизована транспортна авиона Антонов Ан-32Б су приземљена и понуђена на продају. Три старија тренажна авиона ПЦ-9М продата су 2017. Последњи од седам борбених хеликоптера Мил Ми-24В повучени су из употребе 2006. те су такође понуђени на продају од 2015. године.
Окосницу противваздушне одбране чине самовозни системи кратког домета Стрела 10ЦРОА1 , лаки преносни системи Стрела 2 и Игла те топови Бофорс Л / 70 и БОВ 20/3. Хрватска службено поседује совјетски далекометни противваздушни систем С-300 представљен на војном мимоходу 1995. Од 2004. његов статус се води као војна тајна те није познато да ли се налази још у Хрватској. До 2024. се планира увести у службу 4 битнице ПЗО система средњег до великог домета НАСАМС [14] .
Нови вишенаменски авион у ХРЗ-у [ уреди ВЕ | уреди ]
У марту 2018. године, Влада Републике Хрватске је, по препоруци комисије Министарства одбране, једногласно прихватила предлог о набави 12 вишенаменских авиона Ф-16Ц / Д Барак из Израела. Израелска понуда вредна 400 милиона евра уз саме авионе укључује и почетни пакет резервних делова (по авиону 3 резервна мотора), обуку пилота-инструктора у Израелу, симулатор летења вредан 20 милиона евра, изградњу нове и прилагођавање постојеће инфраструктуре у 91. и 93. Зракопловној бази те основни пакет наоружања.
Заједно са израелским Ф-16 у трци су учествовали и амерички Ф-16 Блок 70/72 (одбијен због високе цене-1.5 милијарди евра), грчки Ф-16 А / Б (одбијен због застареле технологије те због могућих трошкова након увођења у службу ), те шведски ЈАС 39 Грипен који уз високу цену (900 милиона евра) није задовољавао ни услове комисије да куповина буде спроведена кроз сарадњу две државе (Говернмент то Говернмент).
Након посете израелске делегације у Министарство одбране РХ 10 мај 2019. постало је и званично да ће Хрватска ипак морати, опет кренути у набавку новог вишенаменског авиона, сходно одлуци САД да одобри Израелу да прода своје Ф-16 Барак али би Израел морао вратит авионе у своје првобитно, то јест фабричко стање. Република Хрватска не пристаје на ништа друго осим изворног Ф-16 Барака, који је одабран на проведеном конкурсу. РХ ће морати спровести нови конкурс како би покушала да пронађе погодан вишенаменски авион који би испуњавао све савремене захтеве и услове. А такав конкурс могао би бити расписан током 2019-те. Мало је вероватно да ће због продужења целога процеса “ер полисинг” над хрватским небом вршити италијански или мађарски ловци због истека ресурса на постојећим Миг-овима 21бис, но тренутно је то једна од опција. [15] [16]
У последње време се појављују информације о тзв. Плану Б, односно резервном плану према којем ће се Влада и комисија Министарства одбране водити уколико посао с Израелом пропадне. Шта тачно тај план садржи тренутно није познато, но постоје нагађања како из хрватских тако и америчких медија. Најлогичнија опција би била америчка донација 12 авиона Ф-16 Ц / Д Блок 40/42, које УСАФ постепено повлачи из службе, а на којима би Хрватска требала извршити СЛЕП програм, односно програм продужења животног века авиона те модернизацију на Блок 70/72 стандард за што се у последње време одлучује све више држава корисница старијих верзија авиона Ф-16. [17] [18]
Аутор: Милан Челик, САД
Кад на малограничном прелазу из Словеније улазите у Хрватску, прва цеста десно води ка Дивљим Водама, лијепом излетишту, иза Сошица, у подножју планинског ланца Горјанци, које се спаја са Самоборским горјем.