Љубав према француском језику на пиротски начин

Пиротска Гимназија добила је на поклон од брачног пара Перовић из Београда 102 књиге на француском језику. Донатори су се на тај гест одлучили после прилога о двојезичном одељењу емитованог у емисији „Ово је Србија.”

Француски језик слови за језик љубави и музике. Отуда и објашњење, зашто је двојезично одељење у пиротској Гимназији, тако популарно за ђаке.

” Још од основне школе обожавала сам француски језик, много је помогла моја наставница француског језика из основне школе,” каже Мила Ранчић, ученица.

Њена другарица Нина Петровић до сада је читала углавном на српском и енглеском језику. ” Сада, када је наша библиотека богатија за још стотинак књига на француском језику, сматрам да је велика част што имамо могућност да читамо књиге на француском језику,” са задовољством наводи Нина.

У гимназијској библиотеци, до сада је постојало, такозвано „француско ћоше”. Са новим књигама, то је озбиљан библиотечки фонд.

Ивица Панић, професор француског језика, сматра да те књиге могу само да им дају ширину, да још више унапреде њихово знање француског језика. ” Једног дана можемо да их сматрамо франкофоним особама. Они после завршене Гимназије добијају и француску диплому, са којом могу да упишу било који факултет у Француској и у франкофоним земљама,” објашњава професор.

Директорка Гимназије Ивана Костадиновић прецизира да је реч о књигама од епохе од епохе просветитељства и рационализма, преко хуманизма и ренесансе до савремене књижевности. “Овом приликом бих желела да захвалим породици Перовић,” истиће она.

Неки од пиротских гимназијалаца, школовање ће наставити у Француској. Надамо се у духу некадашње традиције, када су француски ђаци, након школовања у Србију враћали знање и доносили манире и мелодичност Француске.


Аутор: Маја Мијалковић

Извор: РТС


За свог друга  (и глодура) Пироћанца приредио: Администратор, чачански локалшовиниста

Закон по којем не бисте смели да исмевате нагласак Мораваца, Врањанаца или Војвођана

Реакција француског посланика на новинарско питање, када је парламентарац рекао да не разуме новинарку због њеног тврдог јужњачког нагласка, узбуркала је јавност у тој земљи. Толико да је јуче усвојен закон по којем је исмевање акцената дискриминација једнака расизму.

Када је Жан-Лук Меленшон новинарки из Тулуза рекао да је уопште није разумео и замолио је да му поново постави питање, али овога пута на „правом француском“, левичарски посланик није могао ни да замисли какву ће реакцију изазвати.

Није добро чуо новинарку – Жан-Лук Меленшон

Регионални акценти у Француској одавно су предмет исмевања оних који причају „париским“.

Јужњачки назални изговор посебно је исмеван, а те особе тешко бивају прихваћене у бројним професијама – од телевизије, преко одређених академских кругова, па чак и националне политике.

Уколико неко жели да озбиљно буде схваћен у друштву мора да се прилагоди норми, а то значи говорити стандардним акцентом париске буржоазије.

Француски премијер Жан Кастекс такође је често исмеван због свог нагласка

Све то се, међутим, јуче променило, када је доњи дом француског парламента усвојио закон којим се забрањује дискриминација људи на основу акцената, називајући такву праксу врстом расизма.

Закон је усвојен огромном већином са само три гласа против. Максимална предвиђена казна је три године затвора и новчана казна од 45.000 евра.

Говори париски да те цела Француска разуме

Посланица Летиција Авиа, која је предложила закон, каже да се и сама много пута у животу сусретала са исмевањем због нагласка.

Летиција Авиа предложила је закон у француском парламенту

„Ја сам такође силом прилика морала да прилагодим свој изговор током времена. Прво када сам уписала универзитет, а после поставши адвокат. Тако да сам лично то искусила“, рекла је Авиа.

Колико је то заиста изражено у француском друштву говори и чињеница да је и француски премијер Жан Кастекс често предмет шала и подсмеха због свог југозападног акцента.


Извори: Би-Би-Си и РТС

Децо, књигама ублажите глад!

Примопредаја књига: Милија Јевремовић и Дејан Богдановић

Читање је ужитак. Осетили су то многи, а на томе раде и учитељице наше дечице у расејању. О читању већ деценијама води рачуна и Културни центар Србије у Паризу у ком љубитељи књиге са веома лепо и модерно сређених полица могу да проберу жељени штиво. У последње време, у трку за прикупљање и множење књига укључила се и Црква Свете Петке из париског градића Бонди. Тамошњи фонд недавно је обогатио Дејан Богдановић, библиотекар у пензији, дарујући своје веома ретке књиге познатих српских писаца са оригиналним посветама аутора.

Дејан за „Вести“ каже:

– Истакао бих једну истину: пре се прочита посуђена него купљена књига, зато ми овако ангажовано радимо на отварању наших дијаспорских библиотека. Искрено, ја највише волим школске библиотеке. Постоји изрека: „Ниједна школа није добра из које ученик изађе сит“, што бих ја превео: „Децо, књигама ублажујте своју глад!“.

Почело легатом Миловановића

Идеју о формирању библиотеке у Бондију међу наше људе је „убацио“ Ненад Милосављевић, некадашњи наставник допунске школе, а у тој малој богомољи први фонд књига направила је, а потом и обогатила, породица признатог и цењеног вајара Момчила Миловановића који је 2013. преминуо у 93. години. Супруга Уте, Немица нераскидивим ланцима срца везана за Србе, предала је Цркви Свете Петке 740 српских књига и тим доброчинством и поклоном храму отворила путеве за оплемењивање српских житеља париског предграђа Бонди, као и свих суседних места у којим неугасиво пламти љубав према матици и вери православној.

Захваљујући легату породице Миловановцић, од бројних Моминих књига, примљених у јануару 2017. године, просторије у оквиру богомоље у Бондију претворене су у бибилиотеку.

– Уз посредовање професора Дејана Богдановића, разумевање и широкогруду помоћ протојереја Ззељка Симоновића, старешине храма, уз предан рад и донацију наших столара Слободана Ивановића и Милана Милојчића, урађене су полице за библиотеку. Велики учинак имали су и ђачки родитељи, као и други добротвори и волонтери, помагали приликом извођења грађевинских радова, бојења полица, транспорта књига и током обављања сигнатуре. Тако нас је књига окупила, ујединила, а последично нам душу нахранила – готово „заљубљено“ у ову црквену библиотеку говори Милија Јевремовић, наставница допунске школе.

Она је вршећи попис, сваку књигу провукла кроз своје прсте.

Посвете Милорада Павића

Не могу без матице

Учитељици Милији се пре месец дана јавио професор Дејан Богдановић и учинио гест за дивљење.

– Иако у пензији професор Богдановић наставља да даје подршку раду Српске допунске школе, па нам дарује и своје књиге. Овај пут је поклонио веома ретка дела познатих српских писаца са оригиналним посветама аутора. На почетним странама појединих књига налазе се посвете великих српских стваралаца попут Милорада Павића, Десанске Максимовић и других – набраја наставница Милија.

Она је посетила Богдановиће, брачни пар дародаваца, часком су књиге прешле из руке у руку, узгред су разменили идеје, из прве руке чула је Милија и понеку анегдоту о великанима писане речи.

Стигавши из Пријепоља, Дејан Богдановић од 1956. године је житељ Париза. Био је предавач у Школи оријенталних језика, а истовремено је водио персијско одељење библиотеке.

– Ја, стварно не могу без матице. Дуго сам сарађивао са часописом „Завичај“, а у два наврата водио сам групу Француза у обиласке манастира Студеница, Милешево, Сопоћани, Грачаница, Високи Дечани. Били смо и у Пећкој патријаршији, много смо разговарали са монахињама и монасима. Какво је то богатство! Више пута сам ишао у Ћуприју која је најважнији центар за проучавање српског надреализма – каже професор Богдановић.

Монтирање полица за библиотеку у децембру 2016.

Драгуљи писане речи

– Књиге које смо добили од Богдановића већ су разврстане, пописане и сада је библиотека у оквиру Цркве Свете Петке прави драгуљ наше школе. Неизмерно смо поносни што је фонд књига све богатији захваљујући људима племенитог срца и поштоваоцима српске књижевне баштине. Захваљујући њима дошли смо до 1.000 ексклузивних примерака српске књижевности и културе. Фонд библиотеке наставља да се развија заједничким радом некадашњих и нових наставника допунске школе, а ја бих издвојила, на првом месту, залагање колеге Ненада Милосављевића, ипак је он покренуо отварање библиотеке – каже наставница Милија.

Књиге се могу изнајмити у библиотеци сваког дана, изузев понедељком, у терминима када је отворена Црква Свете Петке. Библиотека је отвореног типа, а учлањење је бесплатно.

У КЦС и штиво за децу

У наредном периоду, уз постојећу богато опремљену бибилиотеку за одрасле Културног центра Србије у плану је, на истом месту и отварања школске бибилиотеке.

– Министарство просвете Србије донирало је књиге, па ће ова библиотека почети да ради уз одобрење и подршку руководилаца Културног центра Србије – најављује Милија Јевремовић.

Црква Свете Петке у Бондију

Много је заслужних

Дејан Богдановић додаје да је у плану отварање још једне библиотеке.

– Договорено је да се у Сансу, 130 километара удаљеном од Париза, где је настањена бројна српска колонија, отвори наша библиотека. Део мојих књига биће пребачен у тај градић.

Он је са много сете причао о Момчилу – Моми Миловановић, пријатељу и вајару, његовој супрузи Ути и њиховом породичном поклону од 740 вредних и већином ћирилићних књига. Помиње и друге заслужне.

– Са захвалношћу бих поменуо и Иванку Зазу Далмас, супругу преминулог Луја Далмаса, који је носио епитет „витеза правде и истине“. Луј је био оснивач билтена „Балкан инфо“, својевремено је 1948. године, урадио први интервју са Титом. Његова супруга Иванка је 300 бројева билтена „Балкан инфо“ поклонила библиотеци. Велику улогу обавља и наш Ћоле Мајне, несебично нам помаже где год треба – набраја Дејан.


Аутор: О. Ђоковић
Извор: Вести онлајн


СКЦ “Ћирилица” БеоградТекстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.