Од артхауса до хорора – Руски филмови и серије који су освојили свет

Руски филмови и серије, као и руски аутори, постају све популарнији на међународном тржишту, посебно на Западу, а поред награда и могућности приказивања на популарним стриминг платформама, многи од њих су остварили и огромне приходе у иностранству, много веће него у самој Русији.

Права на серијале „Епидемија“ и „Бољи од нас“ (Лучше чем люди) и анимирани филм „Ивица, Марица и агенција магије“ откупио је Нетфликс, док је Холивуд најавио снимање римејка филма „Сапутник“, научно-фантастичног хорора Јегора Абраменка, премијерно приказаног прошле године.

Редитељу Кантемиру Балагову поверено је снимање пилот епизоде серијала „The Last of Us“, док је филм Иље Најшулера „Нико“ заузео прво место по гледаности у америчким биоскопима.

Списак остварења руске филмске индустрије која су освојила свет и остварила милионске приходе у свету овим се не завршава. Од ауторских филмова до блокбастера – руска филмска индустрија све је популарнија у Европи, САД, Латинској Америци, Кини.

Анимирани филмови Алексеја Цицилина

Алексеј Цицилин, чији је анимирани филм „Ивица, Марица и агенција магије“ ове године заузео прво место на Нетфликсу по броју прегледа широм света, још раније је постигао успех у иностранству.

Трећи део бајке „Снежна краљица“ коју је он режирао био је најисплативији пројекат студија WizArt Animation 2016. године. Критичари су истицали не само сиже и хумор, него и техничка достигнућа филма.

У Јужној Кореји пројекат је имао најбољи резултат током премијерног викенда, а укупна зарада филма у тој земљи била је 2,5 милиона долара. Највећи успех филм је остварио у Кини – 11 милиона долара. Због популарности код гледалаца „Снежна краљица 3: Ватра и лед“ задржао се у кинеским биоскопима девет седмица, иако је тај рок обично око месец дана.

Спектакл о Џингис-кану

Филм „Монгол“ из 2008. године Сергеја Бодрова Старијег је успео да четири пута повећа приходе захваљујући дистрибуцији у иностранству. Поред 6,7 милиона долара зарађених у Русији, овај историјски епос о Џингис-кану, снимљен у Унутрашњој Монголији, зарадио је још 21 милион, а највише у САД – 5,7 милиона.

Успех филма, поред популарности редитеља и номинације за Оскара за најбољи инострани филм (пријава је стигла из Казахстана), интересовање за филм се може објаснити и тиме што је снимљен у погодном „формату“. Критичари су филм хвалили због сцена борби, дизајна, али и његове егзотичности.

Блокбастер „Ноћна стража“

Први блокбастер из Русије које је успео да прикупи импозантну суму у иностранству је „Ноћна стража“ Тимура Бекмамбетова. Компанија Fox Searchlight Pictures купила је од аутора права за међународну дистрибуцију, пошто је приход „Ноћне страже“ у Русији премашио резултат првог дела „Господара прстенова“.

Први епски постсовјетски трилер о вампирима и вештицама, снимљен по западним стандардима, изазвао је велико интересовање западне пубике – 4,3 милиона долара у Немачкој, око 1,5 долара у САД, Француској и Великој Британији и око милион долара у Мексику.

Четири године касније Тимур Бекмамбетов је успео да представи свој холивудски пројекат „Тражен“ с Анђелином Џоли, Џејмсом Макевојем и Морганом Фрименом.

Блокбастер са суперхеројима из Заједнице независних држава

Блокбастер о суперхеројима „Заштитници“ Сарика Андреасјана изазвао је крајње негативне реакције међу руским критичарима и на друштвеним мрежама, док су западни критичари акценат ставили на тему Хладног рата, која је назначена на самом почетку филма.

У Кини је филм зарадио 2,8 милиона долара. Одред суперхероја из Заједнице независних држава је изазвао интересовање и у Мексику, где је филм зарадио 1,1 милион долара. Укупан приход филма у иностранству био је 11,6 милиона долара, при буџету од 5,4 милиона.

Руски хорор „Невеста“

Филм „Невеста“ из 2017. године Свјатослава Подгајевског попунио је празнину у руским биоскопима када је реч о класичном хорору. Филм је показао добре резултате у Латинској Америци, нарочито у Мексику и Бразилу. Годину дана након почетка приказивања „Невеста“ је постала први хорор из Русије који је откупио Нетфикс. Ипак, у Русији филм није постигао нарочити успех ни код публике, ни код критике.

„Руски ковчег“ Сокурова – успели експеримент

Када је реч о раније снимљеним ауторским филмовима који су освојили и публику и критику широм света, а притом су у самој Русији остали релативно незапажени, најупечатљивији примери су остварење Александра Сокурова „Руски ковчег“ и „Без љубави“ Андреја Звјагинцева. Оба ова остварења приказана су и у Србији и привукла велику пажњу овдашње публике.

„Руски ковчег“ премијерно је приказан 2002. године, у време када је прича о успеху руског филма на Западу личила само на виц, а појам „руски артхаус“ имао искључиво негативну конотацију. Ово остварење је, међутим, успело да задовољи сва очекивања западних гледалаца када је реч о ауторским филмовима из Русије.

Александар Сокуров је до тог тренутка већ успео да направи себи име у светској кинематографији – истина, експерименталним, а не комерцијалним приступом филму.

Филм је снимљен у Зимском дворцу и представљен је као покушај да се „у једном даху ухвати проток времена“. Промишљајући теме из историје и културе, овај филм има све одлике дубоког филозофског руског дела, које се налази на граници филма и књижевности.

Главни мамац за искусне гледаоце био је омиљени поступак Сокурова – филм је снимљен у једном кадру без било каквих интервенција у монтажи. Такав приступ се 2002. године сматрао готово револуционарним.

Филм „Руски ковчег“ је, међутим, у Русији приказиван само у два биоскопа, док је у САД, Канади и Аустралији успео да оствари зараду од око шест милиона долара.

Ове године ученик Сокурова Кантемир Балагов, који је такође стекао углед у ауторском филму, изабран је да режира пилот епизоду серијала „The Last of Us“.

„Без љубави“ Андреја Звјагинцева

Још један пример релативне равнодушности руских гледалаца према домаћем ауторском филму, који је тражен на Западу, јесте остварење Андреја Звјагинцева „Без љубави“.

Четранаест година након тријумфа његовог дебитантског филма „Повратак“ на Венецијанском фестивалу, Звјагинцев је успео да освоји статус „новог Тарковског“ и да максимално повећа своју препознатљивост међу поклоницима ауторског филма у Европи и САД.

„Без љубави“ је био номинован за Оскара у категорији за најбољи страни филм, добио је награду Канског филмског фестивала, а његови приходи у иностранству су били 4,8 милиона долара, наспрам 1,4 милиона у Русији.

Анимирани филм „Велико путовање“

Анимирани филм „Велико путовање“ Василија Ровенског и Наталије Нилове, прича о путовању хималајског медведа и његових другова у Јужну Кину, успела је да постане најпрофитабилнији руски филм у иностранству током прошле године, зарадивши 4,9 милиона широм света. Приход би, вероватно, био и много већи да није било пандемије вируса корона. Највећу пажњу привукао је међу гледаоцима у Холандији, као и у Пољској, Чешкој, Румунији, Турској, Шпанији, Италији, Португалији и Јужној Кореји.

 

Извор: Спутњик

„Дани руске културе” на Чукарици

Со­фи­ја Је­чи­на (Фо­то М. Ве­лич­ко­вић)

Манифестација „Дани руске културе” почела је у „Галерији 73” и трајаће до шестог априла. Културна смотра отворена је изложбом академске сликарке Софије Јечине из Русије и носи назив „Моје око – Србија”.

Поставку чини тридесетак радова мањег и средњег формата рађених техником уље на платну. Главни мотив су природне лепоте Србије, за коју Софија каже да је њена друга домовина. Дела су настала у последњих годину дана, током пандемије вируса корона. Током трајања манифестације биће премијерно приказан филм „У потрази за местом”, чији је аутор ветеран српског документарног филма, продуцент Мирослав Бата Петровић. Филм приказује портрет Софије Јечине, њено поимање живота и уметности.

„Дане руске културе” подржали су амбасада Русије, Руски дом и Фонд јединства православних народа и општина Чукарица.

 

Извор: Политика

Расписан конкурс за Седми фестивал кратког филма

Горњи Милановац – Културни центар Горњи Милановац расписао је конкурс за седми фестивал кратког филма “Кратка форма”.

Фото: КЦ ГМ

Манифестација је међународног карактера и у Горњем Милановцу биће организована од 29. септембра до 03. октобра 2021. године.

Промоција кратког филма, као и филмског стваралаштва деце и омладине, основни је циљ “Кратке форме”. Фестивал је намењен свим љубитељима филма, а идеја му је да представи главне правце и стилове кратког филма, негује и промовише уметничке вредности, да иницира контакте филмских радника, аутора и публике и представи најновија остварења из продукције кратких филмова.

Фестивал има три такмичарске категорије, и то: мини филм до 15 минута, кратки филм од 15 до 50 минута и филмско стваралаштво деце и омладине, филм до 15 минута, узраст до 19 година.

Аутори, продуценти, дистрибутери или филмске школе (правно или физичко лице) фестивалске пријаве и потребну документацију треба да доставе организатору “Кратке форме” најкасније до 01. априла 2021. године.

На Фестивалу ће бити приказани само филмови који су своју премијеру имали после 1. јануара 2020. године, односно филмови који одговарају формалном оквиру одржавања Фестивала.

За пријављивање филмова не плаћа се кортизација, а трошкове слања материјала и копија филмова сноси пошиљалац.

Организатор фесивала “Кратка форма” је Културни центар, а покровитељи манифестације: Министарство културе и информисања Републике Србије, Филмски центар Србије и општина Горњи Милановац.

 

Извор: ГЗС