Марко Алексић: Средњовековна историја нас је вековима подсећала да нисмо тек неписмена раја

„Mи понекад волимо да упрошћавамо и преувеличавамо нашу средњовековну прошлост чиме јој заправо одузимамо њену аутентичну вредност и од нечега чиме би требало да се поносимо правимо нешто што изазива недоумице, па и контроверзе“, наводи археолог Марко Алексић, стручни консултант серије „Српски јунаци средњег века“ у интервјуу за Интернет портал РТС-а.

Један од чланова стручног тима серије Српски јунаци средњег века, археолог Марко Алексић, дипломирао је и магистрирао средњовековну археологију. Објавио је бројне научне радове у земљи и иностранству. Аутор је књига Средњовековни мачеви у Југоисточној Европи, Српске земље пре Немањића, Српски витешки код, Марко Краљевић – човек који је постао легенда.

Као стручни консултант или предавач сарађује са музејима, факултетима, војним, безбедносним и културним организацијама и витешким дружинама.

Археолог Марко Алексић и редитељ Гордан Матић на снимању

У интервјуу за Интернет портал РТС-а, сценариста и редитељ серије Гордан Матић је истакао да је избор стручних сарадника био један од кључева успеха серијала и признања серије и код публике, али и код стручне јавности.

Врло сте посвећени популаризацији археологије и историје средњег века, пишете и научнопопуларне текстове, предавач сте у Петници, тако да се ваш ангажман на пројекту Српски јунаци средњег века готово подразумевао.

– Најпознатији средњовековни јунаци наших простора потицали су из српске средине, па стога можда није ни чудно да је једна наша продуцентска кућа, ‘Контраст студио’, одлучила да направи овакву серију.

Марко Краљевић је национални јунак не само Срба, већ и свих Јужних Словена, јунаштво Милоша Обилића и кнеза Лазара славили су и дубровачки хуманисти и ренесансни писци попут Петра Хекторовића или Луја Цријевића Тубера, а држави цара Душана дивили су се и многи изван српских простора.

Наша средњовековна историја је свакако занимљива и узбудљива, али је она и права ризница примера о томе како су живели и поступали неки други људи у неко друго време, што нам помаже да боље сагледавамо и наше властито постојање и поступање.

Изучавање средњовековне археологије и историје ме је привукло још током студија, да бих касније специјализовао и изучавање средњовековног оружја, војске и витештва. Том облашћу данас се бави веома мало стручњака, а највећи број јунака наше серије истицао се и остао упамћен управо по својим ратничким и витешким особинама.

Сцена из серије „Српски јунаци средњег века“ – Ђурађ Бранковић и деспот Стефан Лазаревић

Сама идеја да говоримо о јунацима српског средњег века као што су цар Душан, Марко Краљевић или Јелена Балшић, омогућила нам је да осветлимо нашу прошлост на један другачији и приступачнији начин у коме историја није само збир догађаја, година и политичких одлука, већ прича о људима и њиховим судбинама које су се преламале кроз историјска збивања.

Свакако да су јунаци наше серије, пре свега, истакнуте личности, владари и ратници, али смо се трудили да осветлимо и њихову приватну, личну страну, од детињства, образовања и одрастања, па све до догађаја и поступака по којима су остали заувек упамћени.

Не можемо се похвалити завидним знањем историје, посебно средњовековне, а дичимо се баш овим периодом?

– Свакако да је познавање наших људи своје средњовековне прошлости доста скромно, али то је можда и зато што га заправо упоређујемо са високо стручним знањем из једне развијене научне области.

С друге стране, када разговарам са мојим пријатељима из иностранства, они се у нашој земљи неретко изненаде колико ми волимо нашу прошлост и колико је, по њиховом утиску, познајемо, много више него што је то случај у њиховим земљама.

Екипа серије на Смедеревској тврђави

За нас средњовековна историја има и посебан значај јер нас је вековима подсећала да нисмо тек неписмена раја, већ да смо били у стању да изградимо једно развијено друштво и државу која је достигла заиста висок степен културног и цивилизацијског развоја.

О томе говори и једноставан податак да највећи број споменика са наших простора који су уврштени у Унескову Листу светске културне баштине потиче управо из средњовековне епохе.

Са друге стране, ми понекад волимо да упрошћавамо и преувеличавамо нашу средњовековну прошлост чиме јој заправо одузимамо њену аутентичну вредност и од нечега чиме би требало да се поносимо, правимо нешто што изазива недоумице, па и контроверзе.

Да ли научник који је заинтересован за овај период мора дубоко да истражује како би дошао до веродостојних података?

– Говорећи о нашим средњовековним јунацима ослањали смо се на поуздане и историјски утврђене чињенице, али је свака епизода била и прилика да се већа пажња посвети одређеним питањима и да се сазна и открије и нешто ново.

Током снимања обишли смо и видели многе важне локалитете, налазишта и предмете, међу којима су и они до којих се данас тешко стиже или још нису у довољној мери истражени, попут средњовековног града Новог Брда у Косовском поморављу или рушевина цркве Светих Архангела у Призрену у којој је сахрањен цар Душан.

Слично узбуђење човек има и када стоји пред документима на којима се налазе својеручни потписи и печати цара Уроша, деспота Стефана Лазаревића и других наших средњовековних владара који се чувају у дубровачком архиву или када се попне до цркве манастира Матеича, задужбине српске царске породице, који је монументалних димензија и доминира са једног врха и до кога се сатима треба пробијати ризичним и зараслим путевима.

Било је још много примера када смо уложили велики труд да обиђемо важна места наше историје која се данас налазе у другим државама, а понекад то нисмо успевали, као када смо потрошили скоро читав дан претражујући колима пределе источно од грчког града Ксантија у потрази за остацима средњовековног утврђења Перитеорион.

Сценариста и редитељ Гордан Матић изражава огорчење што је историјска грађа за овај период готово недоступна нашим стручњацима, односно да се већина докумената налази по иностраним архивима. Колико је то и Вама задавало мука у вашем научном раду?

– Историјска грађа о нашој средњовековној прошлости је заиста ретка и већим делом се налази изван наше земље, али за то постоје и неки објективни разлози, као што је чињеница да су наши средњовековни документи често уништавани током турског периода, и сачували су се тек понеки, углавном у манастирским збиркама.

Део екипе серије „Српски јунаци средњег века“

Већи број сачуваних документа, као што су владарске повеље или писма налази се у архиву у Дубровнику са којим су наши владари имали честе и блиске контакте, у манастиру Хиландару или на другим местима, а поједини важни подаци за нашу прошлост садржани су у архивским књигама, писмима и другим списима у Венецији, Риму и другде по свету.

Раније је за писање озбиљне научне књиге било потребно да боравите недељама и месецима у једној или више великих светских библиотека и архива, док је данас већина тих докумената доступна у електронској форми, иако је за истраживаче важно и да документе, књиге и предмете прегледају у оригиналу.

Ми смо се трудили да што више тих оригиналних историјских извора, предмета и локација посетимо и снимимо, а на тај начин смо заправо допуњавали документацију о њима, снимајући најсавременијом технологијом на пример фреске у Марковом манастиру код Скопља или другим манастирима изван наше земље које до сада нису на тај начин документоване, рушевине такозване орестове куле из доба цара Душана у грчком граду Серу или велику ратну заставу из времена Косовског боја која се чува у Војном музеју у Истамбулу.

Да ли серија Српски јунаци средњег века изгледа онако како сте замишљали и желели да се код нас уради таква врста научно-образовног документарног програма? Мислите ли да је серија достигла квалитет оваквих документарних емисија које се производе у свету?

– О квалитету серије је набоље да други говоре, али као неко ко иначе воли да прати ову врсту програма, могу да кажем да ми се форма и изглед серије допадају. Добар број ових програма је у свету већ постао типизиран и обично садржи неке најједноставније игране секвенце и мали број важнијих локација, па ми је драго да у нашој серији може да се виде велики број занимљивих локалитета, а играни сегменти су садржајни, што је за наше услове посебно важно јер смо до сада имали скромна искуства са таквим покушајима оживљавања средњовековне епохе.

Археолог Марко Алексић на снимању

Какав одјек је серија имала код ваших колега и стручне јавности?

– Реакције и коментари мојих колега на серију су заиста позитивни. Поред њиховог стручног мишљења које је свакако најважније, драго ми је што преносе и своје личне утиске као гледаоци. Ова врста документарног програма утицала је да су код нас, барем када су питању историјске науке, стручњаци добили прилику да се обрате ширем кругу људи и да им понуде своје знање.

У том смислу улога телевизије и електронских медија постаје важнија него пре, посебно у околностима када смо све чешће сведоци да млади не успевају да заволе историју кроз школски програм и градиво, па је потребно пронаћи и друге начине како да им се приближе ове теме. Можда зато није необично да има све више примера да у школама наставници и професори историје приказују својим ученицима епизоде наше серије.

Последњих година су се појавила бројна удружења која покушавају да поврате сећање на овај историјски период. Познајете ли њихов рад и сарађујете ли са неким од њих?

У нашој земљи постоји велики број удружења и витешких дружина које негују средњовековну материјалну културу. Углавном су то млади људи који се баве израдом и коришћењем средњовековних оклопа, одеће и наоружања и то је пре свега један леп начин да се негује љубав према средњовековној прошлости.

„Српски јунаци средњег века“ – Ђурађ Бранковић и Ирина Кантакузин (проклета Јерина)

Нека од тих удружења су веома добро организована и располажу опремом која је верна реплика средњовековне војне опреме. Они су учествовали у снимању играних сцена серије и уз нашу помоћ дали су заиста велики допринос.

Упркос ограниченим могућностима, продуцент и цела екипа је уложила велики труд у њихово снимање, па је тако за сцену одласка у косовски бој и попришта битке сакупљен велики број бораца, коњи, као и пробране опреме чија је тежина износила близу једне тоне у челичним оклопима, оружју и другој војној опреми.

Из продуцентске куће „Контраст студио“ најављују да се припрема и трећи циклус серије Српски јунаци средњег века. Да ли ће се и краљ Милутин можда наћи у некој од будућих епизода?

Трећи циклус серијала је већ почео да се припрема и одабране су личности којима ће бити посвећене епизоде. Међу њима је и краљ Милутин, а снимаће се епизоде и о краљу Драгутину, Стефану Дечанском, краљу Урошу, али и Мари Бранковић, браћи Јакшићима и другим јунацима.

Трећа сезона је замишљена још амбициозније него претходне две, а неке од ових историјских личности су до сада биле заиста запостављене, попут на пример Маре Бранковић, ћерке деспота Ђурђа Бранковића која је била изузетна личност и врхунски дипломата своје епохе, а о којој су поједини детаљи из њеног живота тек недавно постали познати.

Другим делом приче о Ђурђу Бранковићу који ће гледаоци РТС-а моћи да виде 11. децембра на Другом програму и на Првом програму у недељу, завршава се други циклус играно-документарног серијала Српски јунаци средњег века.

Реализован у продукцији „Телекома“ Србија и извршној продукцији „Контраст студија“, играно-документарни серијал Српски јунаци средњег века, сценаристе и редитеља Гордана Матића, у другом циклусу обухватио је период XIV и прве половине XV века.

Као и у првом циклусу, који је са великим успехом приказан на РТС-у 2017. године, и овога пута у серији се преплиће историјско, епско и традиционално у причама о личностима које су одредиле судбину многих народа и култура на простору Балкана у овом веома динамичном и турбулентном периоду историје.

Средњовековни јунаци у другом циклусу чије су биографије представљене били су деспот Стефан Лазаревић, цар Урош, Бановић Страхиња, војвода Момчило, Твртко Први Котроманић, Југ Богдан, Јелена Балшић и Ђурађ Бранковић.


Извор: РТС

Логичан наставак: Ћирилица се преводи у “Сенкама над Балканом”

Иако су прву сезону приказали на РТС, са ћириличним исписом шпице, са преласком на другу телевизију, Сенке над Балканом су постале латиничне.

Понедељак, новембар 11, 2019 / 15:57

Не само то, већ су у налету бриге за регију, ћирилица која се неизоставно појављује у серији „преведена“ латиницом. Чак и за кориснике из Србије, који серију могу купити и гледати у цјелини, важи латинични превод.


Извор: Фронтал