Данојлић: Мора да вриједимо кад су уз нас Андрић, Кустурица, Пинтер и Хандке

Академик Милован Данојлић, добитник “Велике награде Иво Андрић” за животно дјело Андрићевог института из Андрићграда, изјавио је да му се чини да се, добивши награду, поново срео са Ивом Андрићем, који је, баш као и Меша Селимовић, Емир Кустурица, Петар Хандке и Харолд Пинтер, пристао да добровољно носи крст овог народа.
Милован Данојлић,    Фото: Novosti.rs

– Мора да нешто вредимо када су се ти племенити духови сврстали уз нас, али смо далеко од савршенства и од онога што бисмо могли бити – рекао је Данојлић.

Он је нагласио да је Андрић, између осталог хроничар ишчезавања два моћна европска царства, а да његово дјело шаље поруку да је свака сила за вијека, па и ова која данас тлачи српски народ.

– Столећима увежбавамо трпљење и стрпљење. То треба и данас имати на уму. Када сам га једном упитао откуд му снага да у Београду под окупацијом пише своје велике романе, он ми замишљен и полуодсутан рече: `Када је човек несрећан, али стварно несрећан онда му нико ништа не може`. Несрећа подстиче слободу суђења, она носи жестоку животну енергију. Они који су покушали да нас згазе у суштини су нас ојачали – изјавио је Данојлић за данашње “Вечерње новости”.

У осврту на саму награду, Данојлић је нагласио да је као жив створ осјетљив на пажњу коју му је посветио Андрићев институт, а да је као писац нешто уздржанији јер, како је рекао, није убијеђен у вриједност свега што је урадио.

– За оно нешто што ваља заслужан је Вишњи и, ако је прихваћено од читалаца, то више и није моје. Моје је искључиво оно што је слабо, већ и зато што то нико не жели да дели са мном. Тај терет ми никакво јавно признање не може олакшати – рекао је он.

Данојлић је додао да је награђивање за живота “ствар договора међу живима”, те да он не припада ниједном клану, не шурује са члановима жирија и да се пријатно изненади сваки пут кад га се сјете, како је било и овог пута.


Извори: СРНА, РТРС

Изашао зборник радова о осам вијекова аутокефалности СПЦ

Двотомни зборник саопштења са Међународног научног скупа “Осам векова аутокефалије Српске православне цркве /СПЦ/ 1219-2019: историјско, богословско и културно наслеђе” изашао је из штампе, у издању Светог архијерејског Синода СПЦ.

Зборник садржи 81 научни рад у којим је из различитих углова освијетљен догађај стицања аутокефалије СПЦ са почетка 13. вијека, као и садржина његовог богатог насљеђа која је током осам вијекова похрањивана у откривеним и неоткривеним ризницама српске историје, културе и богословља.

У склопу главних тематских цјелина посебна пажња је била предвиђена за критичко промишљање и анализирање историјских и канонских чинилаца стицања самосталности СПЦ.

Осим овог централног историјско-канонског питања, пажња је посвећена и свим другим кључним аспектима осмовјековне историје СПЦ са идејом да се пружи цјеловита слика, од средњег вијека, преко доба турске владавине, дјеловања српских покрајинских цркава, до новијег времена, у којем је уједињена СПЦ прошла кроз сва историјска искушења кроз која је ишао и српски народ.

Историјски пут СПЦ праћен је путевима српског богословља, у оквиру којих је пажња посвећена дугачком хронолошком луку богословствовања у Срба, од Светог Саве до светих Јустина Поповића и Николаја Велимировића, саопштено је из СПЦ.

Да би слика о осмовјековном путу СПЦ била цјеловита, значајан простор је дат њеном рукописном, просвјетном и умјетничком насљеђу, као кључном сегменту цјелокупног српског културног насљеђа.

Међународни научни скуп “Осам векова аутокефалије Српске православне цркве” одржан је у децембру 2018. године.

 

Извор: СРНА

Преузето са: Соколац, срце Романије

ГУЈОН: АКО ОЧУВАМО СРПСКИ ЈЕЗИК, ОЧУВАЋЕМО ИДЕНТИТЕТ СРПСКОГ НАРОДА

ЗВОРНИК, 5. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – Француски хуманитарац Арно Гујон изјавио је у Зворнику да је његовање језика веома важно зато што се језик, осим свјетске комуникације, налази у сржи културе једног народа.

Пуковник Милорад Ђошић, Андре Гујон и потпуковник Ђође Аничић на Сајму књига

Ако очувамо српски језик, очуваћемо идентитет српског народа, а ако га изгубимо изгубићемо и културу и идентитет”, рекао је Гујон на едукативној трибини “Његујмо српски језик”, која је организована у оквиру Каравана културе говора.

Он је истакао да се Караван културе говора бави и изражајношћу, што је веома битно, јер језик није само писана ријеч, то је изговорена ријеч.

“Нажалост, свједоци смо да све више и више људи лошије говори и то представља проблем у свакодневној комуникацији. Све више користимо мобилне телефоне у писаној форми и полако заборављамо начин како да представимо себе, своје идеје и акције”, рекао је Гујон.

Према Гујоновим ријечима, зато је едукативна трибина Караван културе говора, у оквиру акције “Његујмо српски језик”, изузетно важна јер покрива и културу и изражајност језика.

Истичући да људи долазе у великом броју на ове трибине, Гујон је рекао да се, осим едукативне трибине, организују васпитне радионице са ученицима основних и средњих школа.

“Људи су препознали важност теме, важност његовања српског језика. Мени је посебна част, као Французу, да говорим на ту тему и да покажем да трудом и залагањем можемо да постигнемо добре резултате не само у матерњем језику, него и другим”, рекао је синоћ Гујон на трибини којој су присуствовали лингвиста Милорад Телебак и мастер комуниколог Слободан Роксандић.

Гујон је нагласио да се само “радом и залагањем може сачувати прелијепи милозвучни српски језик”.

Роксандић је рекао да је Караван културе говора пројекат који је осмислило и покенуло Удружење за унапређење и развој културе јавног говора “Изражајност”.

“‘Изражајност’ се бави едукацијом дјеце, младих, просвјетних радника и шире јавности, покушавајући да побољша говорне навике широм Републике Српске и Србије”, рекао је Роксандић, који је и основач Удружења “Изражајност”.

Он је захвалио Министарству просвјете и културе Републике Српске које је подржало овај пројекат, додавши да је Зворник, након Бањалуке, други град у реализацији пројекта “Његујмо српски језик”, заправо јубиларни десети град у који долази “Изражајност”.

Роксандић је рекао да Караван културе говора има за циљ да шири добре говорне навике.

“Свједоци смо да је култура говора поприлично запостављена и заиста се усменим изражавањем не бавимо довољно ни у основним ни у средњим школама, нити се уопште довољно бавимо том темом”, нагласио је Роксандић.

Роксандић је рекао да се често помисли да није важно како се усмено изражавати и да од тога неће зависити успјех у животу, а заправо је супротно.

“Наша порука јесте – развијајте говорне вјештине јер ће вам оне одредити успјех у животу ма чиме се бавили. Не морамо бити професор књижевности или дикције, новинар или политичар, шта год да радимо боље ћемо комуницирати уколико знамо да се правилно изражавамо”, рекао је Роксандић.

Према његовим ријечима, Караван културе говора осмишљен је тако да у сваком граду у који дође организује трибину за ширу јавност, али највреднији дио јесте рад са младима.

На трибини је говорио и лингвиста Телебак.

Организатор трибине је Удружење за унапређивање и развој културе јавног говора “Изражајност”, које има за циљ да едукативним радионицама охрабри и оснажи младе људе да раде на својој излагачкој писмености и подстакне ширу јавност да више пажње посвети усменом изражавању.

Караван културе говора подржали су Министарство просвјете и културе Републике Српске и Градска управа Зворник.


Извор: СРНА