Забране ћирилице најављивале погроме над Србима

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да скандал који се десио са пошиљком из Мостара, која се вратила уз образложење да је “забрањено писање ћирилицом” подсјећа на 1914. и 1941. годину, односно времена у којима су након таквих потеза услиједили погроми над Србима.

Драга Мастиловић
Фото: СРНА

– Сазнање да неко и у 21. вијеку српском народу забрањује употребу ћирилице, осим што је шокантно, истовремено је и ужасавајуће јер неминовно асоцира на 1914. и 1941. годину, када је Србима западно од Дрине било забрањено да користе ћирилицу – рекао је Мастиловић.

Он је истакао да је познато да је након такве забране у оба случаја услиједио масовни погром над српским народом.

– Зар мученичко страдање митрополита дабробосанског Петра /Зимоњића/ није започело након његовог одбијања да се повинује захтјеву католичког жупника и усташког стожерника Божидара Брала да свештеницима и црквеним општинама нареди забрану употребе ћирилице? Управо због таквих асоцијација, ова садашња забрана ћирилице звучи веома злокобно и прилично забрињавајуће, али нас истовремено и подсјећа да живимо у земљи у којој авети прошлости могу у сваком тренутку да оживе – упозорио је Мастиловић.

Он каже да је управо то један од разлога што велики и све већи број људи бјежи из БиХ.

– У сваком случају, овај инцидент није само ваљан разлог за поновно прелиставање лекција из историје већ и за дубоко промишљање о садашњости и будућности ове земље и положаја српског народа у њој – истакао је Мастиловић.

Писана пошиљка адресирана ћирилицом и упућена на адресу у Нови Сад из Хрватске поште у Мостару вратила се пошиљаоцу у Мостар са печатом “забрањено писање ћирилицом” и са печатом поште из Загреба.

Извор: Срна, РТРС

На исту тему: НАКОН СКАНДАЛА СА ЋИРИЛИЦОМ, ОГЛАСИЛА СЕ ХРВАТСКА ПОШТА: Ово је разлог зашто Србин из Мостара није могао да пошаље писмо | Новости

Мученици: Десет добитника „Повеље Радомир Константиновић“

СКЦ “Ћирилица” Београд: Нека им Бог да здравља, што рекао Владимир Владимирович. С наше стране, ми ћемо их само ћирилизовати…

 

Десет добитника „Повеље Радомир Константиновић“

 

Жири за доделу Повеље „Радомир Константиновић“ једногласно је одлучио да се за 2019. и 2020. додели десет повеља поводом десете годишњице смрти Радомира Константиновића. Жири је радио у саставу: проф. др Владимир Гвозден, др Иван Миленковић и проф. др Гојко Тешић, председник.

Повељу су – уместо истоимене награде, додељиване претходних година, за коју у условима ковид епидемије нису успели да осигурају материјална средства – утемељили Извршни одбор манифестације Дани Радомира Константиновића и Градска библиотека Суботица, уверени да ће она имати дубоку симболичку вредност, а додељиваће се бијенално, по правилу једном или највише двојици аутора највреднијих књижевних и филозофских остварења, која су у естетско-књижевном и филозофско-хуманистичком смислу на трагу поетике Радомира Константиновића.

Жири је донео једногласну одлуку да се изузетно ове године, поводом десетогодишњице смрти Радомира Константиновића, додели десет Повеља „Радомир Константиновић“ следећим ствараоцима: Оту Толнаиу за књигу „Скандал: избор песама 2001-2017.“ у издању вршачког КОВ-а; Бори Ћосићу за „Дневник 2013-2020.“ у издању Лома; Филипу Давиду за „Јесмо ли чудовишта“ у издању Службеног гласника; Славоју Жижеку за „Као лопов у ноћи. Како мислити капитал“, у преводу Дарка Илина и издању Академске књиге из Новог Сада; Драгану Пролеу за „Једнакост неједнаког. Феноменологија и ране авангарде“, који је објавила Издавачка књижарница Зорана Стојановића из Новог Сада; Ивану Ловреновићу за „Путови су, снови ли су“ у издању загребачке Фрактуре; Јеши Денегрију за „Једну могућу историју уметности XX века“ у издању Службеног гласника; Божу Копривици за „Вјежбанку Данило Киш“, издавача Кариоке; Влаху Богишићу за „Недовршени Богишићев Устав и друга међуплеменска разматрања“ у издању Службеног гласника; Томиславу Брлеку за „Тврди текст. Увид и невид модерне хрватске књижевности“ у издању Фрактуре.

Овај избор и аутора и дела, по мишљењу жирија, „антологијски је по свему, а оно што је, свакако, најважније – ова остварења су, неспорно, део константиновићевске традиције модерности на бившим југословенским просторима“.

Жири је предложио да признања заједно са добитницима истоимене награде из претходних година, буду учесници симпозијума који ће бити посвећен свеукупном стваралачком опусу Радомира Константиновића.

Уручење Повеље „Радомир Константиновић“ првобитно је планирано за 27. март у Суботици, на рођендан Радомира Константиновића, али то не дозвољава тренутна епидемиолошка ситуација, па је жири решио да своје одлуке обелодани баш на овај дан. О датуму доделе признања, и о симпозијуму, добитници и јавност ће бити накнадно обавештени.

 

Извор: Данас

Приредио, од муке: Администратор

Чувај се Клети и кад дарове носи

СКЦ “Ћирилица” Београд: Зна ли управа ОШ “Прељина” за појам “колаборација” и шта он значи? Да ли је свесна последица свог поступка? Наравно да је дар “Клет”-и у ствари мито за куповину њених “уџбеника”, који су само још једно средство меке силе окупатора.

Очекујемо да одговорни сносе последице свог чина.

Доле је изворни текст, само ћирилизован.

 

ОШ Прељина: Заједно смо јачи

Основна школа „Прељина“ је у сарадњи са издавачком кућом „Klett“ обезбедила 2.000 маски за ученике млађих разреда.

Маске су подељене ученицима да би се побољшала безбедност и обезбедила још боља заштита ученика од Ковида 19.

 Колектив и ученици се захваљују издавачкој кући „Klett“ на учешћу у овој акцији – поручују из ОШ „Прељина“.

 

Извор: Озон прес

Приредио: Администратор