Од непожељних до омиљених: Великани руске књижевности 20. века добили свој музеј у Москви

© Sputnik / Рамиль Ситдиков

Музеј руске књижевности 20. века отворен је у Москви, у склопу централног здања Државног музеја историје руске књижевности „Владимир Иванович Даљ“. Од великих песника „сребрног века“, бунтовних, прогоњених и непожељних писаца, све до миљеника совјетске епохе – бурни руски књижевни век биће представљен са свим парадоксима и противречностима.

Динамична историја – Избрисани и збачени с пиједастала

Руска књижевност је током 20. века доживела две велике ревизије. Прва се, како је навео директор Музеја историје руске књижевности Дмитриј Бак, догодила двадесетих година прошлог века, када је стваралаштво многих писаца 19. века било или просто избрисано, или тумачено у складу с актуелним друштвеним збивањима тог периода, а другу ревизију је донела перестројка, збацујући са пиједастала званичне совјетске писце.

„Желимо да музеј буде динамичан као и сама историја књижевности 20. века“, рекао је  Дмитриј Бак.

Музејска грађа ће за посетиоце бити откривана постепено, током наредних неколико година. Прва изложба посвећена је чувеном руском песнику Осипу Мандељштаму (1891 – 1938), а током ове године ће бити постављене и изложбе посвећене животу и стваралаштву Михаила Булгакова и Андреја Платонова.

Музеј планира да током наредних неколико година представи и своју грађу посвећену другим истакнутим писцима и песницима 20. века, међу којима су Александар Вертински, Алексеј Ремизов, Анатолиј Луначарски, Марина Цветајева и многи други.

Улица Мандељштам: Осип и Надежда

Прва поставка „Улица Мандељштам: Осип и Надежда“ приређена је поводом 130 година од рођења једног од највећих руских песника „сребрног века“ и једног од водећих представника акмеизма.

© SPUTNIK / РИА НОВОСТИ
Песник Осип Мандељштам и његова супруга Надежда у друштву Ане Ахматове, Марије Петрових, Емилија Мандељштама (песниковог оца) и Александра Мандељштама (песниковог брата)

Име Осипа Мандељштама у Совјетском Савезу је било забрањено две деценије, а његове стихове сачувала је од заборава пре свега песникова супруга Надежда Мандељштам.

Мандељштамови стихови су у Совјетском Савезу могли да се штампају тек шездесетих година 20. века. У Москви је 1991. године основано Удружење Мандељштам, чији је циљ прикупљање, чување, изучавање и популаризација стваралачког наслеђа песника. Ово удружење је учествовало и у припреми изложбе у Музеју руске књижевности 20. века.

Материјална оскудица и песничко богатство

Изложба је осмишљена тако да посетиоцима нуди могућност да завире у свакодневицу песника и његове супруге, обилазећи реконструисане собе у којима су живели, испуњене њиховим личним предметима, као и плакатима и културним водичима из прве три деценије прошлог века.

© SPUTNIK / РИА НОВОСТИ
Песник Осип Мандељштам

Циљ изложбе је, како су навели њени аутори, да сагледа и прикаже „контраст материјалне оскудице и богатства стваралачких појава Осипа и Надежде Мандељштам“.

За потребе изложбе рестаурисано је 11 архивских аудио-снимака из збирке Музеја „Владимир Иљич Даљ“. Међу њима се налазе и снимци Мандељштамовог гласа који до сада нису објављивани, а који се могу чути преко телефонске слушалице у песниковој радној соби.

„Ова изложба је пилот пројекат који упућује на то какав ће бити будући рад, како верујемо, великог и моћног Музеја историје књижевности 20. века“, рекао је директор Музеја руске књижевности 20. века Дмитриј Бак.

 

Извор: Спутњик

Аутори уџбеника математике најављују тужбу против фондације “Алек Кавчић”

© CC0 / Pixabay

Ђорђе Дугошија, Милољуб Албијанић и Марко Шегрт, аутори уџбеника математике за седми разред основне школе, у издању Завода за уџбенике, овластили су адвокате да покрену правне радње и напишу тужбу против Фондације „Алек Кавчић“ због повреде ауторских права и крађе интелектуалне својине, пише „Данас“.

Фондација је, како се наводи у тексту, без одобрења аутора објавила поменути уџбеник у пдф формату на сајту besplatniudzbenici.com.

С друге стране, из Фондације „Алек Кавчић“ за „Данас“ најављују да ће склонити уџбеник са сајта.

Тројица аутора уџбеника математике су овластила адвокатске канцеларије да покрену правне радње и у Србији, и у САД, с обзиром да је Фондација основана у Америци, потврдио је професор Милољуб Албијанић.

На питање зашто није тужио и Завод за уџбенике Албијанић је рекао да му је врло непријатно да тужи издавачку кућу у којој је својевремено био директор и да још увек чека да Завод објави уговор са Фондацијом „Алек Кавчић“.

“Завод тај уговор мора да покаже јавности. Влада Србије, као његов оснивач, може то питање једноставно да разреши са Заводом. Да затражи тај уговор, да га погледа и да, ако постоји основана сумња да је штетан по Завод, раскине уговор и смени руководство. Мислим да је тај уговор штетан не само за нас ауторе уџбеника који смо тужили Фондацију „Алек Кавчић“ јер су злоупотребили наша ауторска права, већ и за Завод за уџбенике”, сматра Албијанић.

На питање да ли је тражио образложење Завода када је видео да је његов уџбеник „окачен“ на сајту, Албијанић одговара да је то покушао у два наврата од две особе које су у руководству Завода, али да ниједна није хтела да разговара. Упитан зашто није реаговао и поднео тужбу чим је пфд уџбеника објављен, Албијанић каже да то не може да се уради преко ноћи.

“То захтева озбиљност, да пронађете праву адвокатску канцеларију која може да успостави контакт са канцеларијом у САД. Подношење тужбе није лаички потез, то мора да се озбиљно припреми. Ја сам од Завода најпре тражио мој ауторски уговор, још немамо увид у уговор између Завода и Фондације, ту постоји читав низ проблема које треба решити”, нагласио Албијанић.

Из Фондације „Алек Кавчић“ казали су за Данас да не желе да буду трећа страна у евентуалном спору Завода за уџбенике и Милољуба Албијанића због чега ће уџбеник из математике за седми разред склонити са сајта.

Наводе да Албијанић као аутор има уговор са Заводом за уџбенике, а не са њима, те да је Фондација склопила уговор са Заводом и све своје финансијске обавезе према том јавном предузећу испунила.

Новац је за све уџбенике уплаћен унапред. Уколико Завод за уџбенике дозволи, Фондација је рада да тај уговор подели са јавношћу. Немамо шта да кријемо, све што смо договорили са Заводом, све је и плаћено. Математика за седми разред, чији је коаутор господин Албијанић, има тираж од 1.500 примерака, што се и види на самом уџбенику. Фондација је откупила највећи део тиража поменутог уџбеника у штампаном издању. На основу тога, професору Албијанићу, као и другим ауторима биће исплаћене њихове тантијеме, односно хонорари. Ако господин Албијанић не жели да Фондација промовише његов уџбеник, иако је Фондација већ откупила највећи део тиража, по ком основу би и он добио свој хонорар, нећемо инсистирати на томе. Уколико господин Албијанић не жели да се његов уџбеник додатно промовише и бесплатно подели малим сеоским школама, његов уџбеник Фондација неће ни даривати. Нема разлога да радимо нешто чему се аутор противи“, навели су из Фондације за београдски лист.

Они су позвали ауторе који не желе да Фондација откупљује њихове уџбенике, да то јавно и кажу. Напоменули су и да тужба против Фондације у Америци није поднета.

Директор Завода за уџбенике Милорад Марјановић није јуче желео да коментарише наводе Милољуба Албијанића, нити да одговори на питање “Данаса” како је уговором са Фондацијом “Алек Кавчић” регулисано питање ауторских права, зашто Завод није прибавио сагласност аутора уџбеника који су објављени на интернету и да ли им су се обраћали још неки аутори овим поводом. Уместо тога је стигло кратко саопштење у коме је наведено да је Завод за уџбенике уговорима регулисао међусобне односе са свим својим ауторима уџбеника које је објавио, као и међусобна права и обавезе са Фондацијом.

„У складу са овим наглашавамо да се Завод у свим сегментима стриктно придржава одредаба потписаних уговора како према ауторима, тако и према Фондацији“, поручили су из Завода.

О свом ставу да основно образовање мора бити бесплатно и бројним другим темама за Спутњик је недавно говорио основач Фондације, Александар Кавчић:

Извор: Спутњик

Владимир Пиштало: Народна библиотека Србије није само читаоница, него културно раскршће (али…)

© Sputnik / Евгений Самарин

Народна библиотека Србије није само читаоница, него и културно раскршће. Она нашу културу представља у иностранству, а стране културе представља Србији. Не бисмо желели да иједан важан писац дође у Србију, а да не буде представљен у овој библиотеци, рекао је данас писац Владимир Пиштало, в. д. управника Народне библиотеке Србије.

Писци најбоље знају како се ствара и вреднује литература

На свечаности која је данас уприличена поводом 189. рођендан Народне библиотеке Србије, Пиштало је истакао да је међу новинама које ова установа планира у даљем периоду и увођење награде за најбољу књигу, о чијим би лауреатима одлучивали писци, јер „они најбоље знају како се ствара и вреднује литература“.

Према Пишталовим речима, један од приоритета у раду Народне библиотеке Србије у наредном периоду биће унапређење њеног сајта, као и дугогододишњи пројекат изградње депоа, за који би ових дана требало да буде завршено архитектонско решење.

„Народној библиотеци је потребно и више лабораторија за рестаурацију, јер књиге које пропадну, пропале су заувек. Никакав ружичасти хоризонт у будућности не може их заштитити од нас“, упозорио је Владимир Пиштало.

Маја Гојковић: Народна библиотека је наш аутентични савременик

Свечаности је присуствовала и министарка културе Србије Маја Гојковић која је истакла да Народна библиотека Србије није само чувар нашег колективног сећања, него и наш аутентични савременик.

„Трајући скоро два века Народна библиотека је подједнако с државом учествовала у свим њеним успонима и заједно делила тешка времена. У библиотеци се чувају непроцењиви рукописи наше националне и културне баштине, који нам помажу да сагледамо оно што смо били и што смо сада и да на тај начин поставимо боље темеље за оно што ћемо бити“, рекла је Маја Гојковић.

Матијевић: Љубав у доба великих пошасти

Ове године беседу поводом рођендана Народне библиотеке Србије прочитао је писац Владан Матијевић, посветивши своју реч Андрићевом Осману, књижевном јунаку чија болна љубавна епизода указује на то колико и, наизглед, мале патње за некога могу бити велике и трагичне.

„У времену када је више него икада важно бити најлепши, најјачи, најбољи, главни, први, када се свакодневно смењују слике великих победа и достигнућа, из неког разлога сетим се Османа, суштог губитеља, младића који се, измакавши својим киријџијама, на самом уласку у Вишеград, одједном нашао лице у лице с девојком која је откривена прала руке и хладила запарене образе“, навео је Владан Матијевић, додајучи да је светска књижевност пуна прича о великим љубавима, компликованом односу мушкарца и жене за који нам се само чини да у доба брзих машина и програмираних људи није битна тема.

„Иако Андрићева намера, сигуран сам, није била да користећи епизоду о Осману поручи да у времену страшних пошасти и великих силника појединац може страдати од наизглед малих опасности, ја из његове приче о Осману извлачим и тај додатни закључак“, навео је Матијевић.

Он је додао да је данас „док бржи процесор уништава спорији, док је на земљи све мање зеленила, чистог ваздуха и чисте воде, док нове болести харају светом, док се множе фундаметалисти, екстремисти и садисти, док је са свих страна угрожен опстанак појединца и породице, док је све мање правде и сигурности, док из ратом захваћених подручја све више људи креће у збегове“, свестан да извор непојмљиве патње може бити и девојка на чесми.

Подсећајући на причу о Осману, Матијевић је, поред осталог, желео да нагласи да, као што књижевност у којој су епизодни ликови описани траљаво и неубедљиво не може бити квалитетна, тако и установа каква је Народна библиотека Србије не сме почивати само на управнику, колико год он добар био, него и на његовим вредним сарадницима.

У оквиру свечаности додељено је и национално признање „Јан Шафарик“ из области библиотекарства. Награда је ове године уручена Гордани Ђилас, библиотекару-саветнику Библиотеке Матице Српске.

Поводом рођендана Народна библиотека Србије приредила је и изложбу „Река која спаја: Дунав на графикама из фонда Народне библиотеке Србије“.

 

Аутор:

Извор: Спутњик

Администратор: Лепо се међусобно почастише, али да ли сте, поштовани читаоче, икада посетили веб-сајт Народна библиотека Србије? Има ли шта ружније и непрегледније на српској мрежи? Ја не видех.