Од артхауса до хорора – Руски филмови и серије који су освојили свет

Руски филмови и серије, као и руски аутори, постају све популарнији на међународном тржишту, посебно на Западу, а поред награда и могућности приказивања на популарним стриминг платформама, многи од њих су остварили и огромне приходе у иностранству, много веће него у самој Русији.

Права на серијале „Епидемија“ и „Бољи од нас“ (Лучше чем люди) и анимирани филм „Ивица, Марица и агенција магије“ откупио је Нетфликс, док је Холивуд најавио снимање римејка филма „Сапутник“, научно-фантастичног хорора Јегора Абраменка, премијерно приказаног прошле године.

Редитељу Кантемиру Балагову поверено је снимање пилот епизоде серијала „The Last of Us“, док је филм Иље Најшулера „Нико“ заузео прво место по гледаности у америчким биоскопима.

Списак остварења руске филмске индустрије која су освојила свет и остварила милионске приходе у свету овим се не завршава. Од ауторских филмова до блокбастера – руска филмска индустрија све је популарнија у Европи, САД, Латинској Америци, Кини.

Анимирани филмови Алексеја Цицилина

Алексеј Цицилин, чији је анимирани филм „Ивица, Марица и агенција магије“ ове године заузео прво место на Нетфликсу по броју прегледа широм света, још раније је постигао успех у иностранству.

Трећи део бајке „Снежна краљица“ коју је он режирао био је најисплативији пројекат студија WizArt Animation 2016. године. Критичари су истицали не само сиже и хумор, него и техничка достигнућа филма.

У Јужној Кореји пројекат је имао најбољи резултат током премијерног викенда, а укупна зарада филма у тој земљи била је 2,5 милиона долара. Највећи успех филм је остварио у Кини – 11 милиона долара. Због популарности код гледалаца „Снежна краљица 3: Ватра и лед“ задржао се у кинеским биоскопима девет седмица, иако је тај рок обично око месец дана.

Спектакл о Џингис-кану

Филм „Монгол“ из 2008. године Сергеја Бодрова Старијег је успео да четири пута повећа приходе захваљујући дистрибуцији у иностранству. Поред 6,7 милиона долара зарађених у Русији, овај историјски епос о Џингис-кану, снимљен у Унутрашњој Монголији, зарадио је још 21 милион, а највише у САД – 5,7 милиона.

Успех филма, поред популарности редитеља и номинације за Оскара за најбољи инострани филм (пријава је стигла из Казахстана), интересовање за филм се може објаснити и тиме што је снимљен у погодном „формату“. Критичари су филм хвалили због сцена борби, дизајна, али и његове егзотичности.

Блокбастер „Ноћна стража“

Први блокбастер из Русије које је успео да прикупи импозантну суму у иностранству је „Ноћна стража“ Тимура Бекмамбетова. Компанија Fox Searchlight Pictures купила је од аутора права за међународну дистрибуцију, пошто је приход „Ноћне страже“ у Русији премашио резултат првог дела „Господара прстенова“.

Први епски постсовјетски трилер о вампирима и вештицама, снимљен по западним стандардима, изазвао је велико интересовање западне пубике – 4,3 милиона долара у Немачкој, око 1,5 долара у САД, Француској и Великој Британији и око милион долара у Мексику.

Четири године касније Тимур Бекмамбетов је успео да представи свој холивудски пројекат „Тражен“ с Анђелином Џоли, Џејмсом Макевојем и Морганом Фрименом.

Блокбастер са суперхеројима из Заједнице независних држава

Блокбастер о суперхеројима „Заштитници“ Сарика Андреасјана изазвао је крајње негативне реакције међу руским критичарима и на друштвеним мрежама, док су западни критичари акценат ставили на тему Хладног рата, која је назначена на самом почетку филма.

У Кини је филм зарадио 2,8 милиона долара. Одред суперхероја из Заједнице независних држава је изазвао интересовање и у Мексику, где је филм зарадио 1,1 милион долара. Укупан приход филма у иностранству био је 11,6 милиона долара, при буџету од 5,4 милиона.

Руски хорор „Невеста“

Филм „Невеста“ из 2017. године Свјатослава Подгајевског попунио је празнину у руским биоскопима када је реч о класичном хорору. Филм је показао добре резултате у Латинској Америци, нарочито у Мексику и Бразилу. Годину дана након почетка приказивања „Невеста“ је постала први хорор из Русије који је откупио Нетфикс. Ипак, у Русији филм није постигао нарочити успех ни код публике, ни код критике.

„Руски ковчег“ Сокурова – успели експеримент

Када је реч о раније снимљеним ауторским филмовима који су освојили и публику и критику широм света, а притом су у самој Русији остали релативно незапажени, најупечатљивији примери су остварење Александра Сокурова „Руски ковчег“ и „Без љубави“ Андреја Звјагинцева. Оба ова остварења приказана су и у Србији и привукла велику пажњу овдашње публике.

„Руски ковчег“ премијерно је приказан 2002. године, у време када је прича о успеху руског филма на Западу личила само на виц, а појам „руски артхаус“ имао искључиво негативну конотацију. Ово остварење је, међутим, успело да задовољи сва очекивања западних гледалаца када је реч о ауторским филмовима из Русије.

Александар Сокуров је до тог тренутка већ успео да направи себи име у светској кинематографији – истина, експерименталним, а не комерцијалним приступом филму.

Филм је снимљен у Зимском дворцу и представљен је као покушај да се „у једном даху ухвати проток времена“. Промишљајући теме из историје и културе, овај филм има све одлике дубоког филозофског руског дела, које се налази на граници филма и књижевности.

Главни мамац за искусне гледаоце био је омиљени поступак Сокурова – филм је снимљен у једном кадру без било каквих интервенција у монтажи. Такав приступ се 2002. године сматрао готово револуционарним.

Филм „Руски ковчег“ је, међутим, у Русији приказиван само у два биоскопа, док је у САД, Канади и Аустралији успео да оствари зараду од око шест милиона долара.

Ове године ученик Сокурова Кантемир Балагов, који је такође стекао углед у ауторском филму, изабран је да режира пилот епизоду серијала „The Last of Us“.

„Без љубави“ Андреја Звјагинцева

Још један пример релативне равнодушности руских гледалаца према домаћем ауторском филму, који је тражен на Западу, јесте остварење Андреја Звјагинцева „Без љубави“.

Четранаест година након тријумфа његовог дебитантског филма „Повратак“ на Венецијанском фестивалу, Звјагинцев је успео да освоји статус „новог Тарковског“ и да максимално повећа своју препознатљивост међу поклоницима ауторског филма у Европи и САД.

„Без љубави“ је био номинован за Оскара у категорији за најбољи страни филм, добио је награду Канског филмског фестивала, а његови приходи у иностранству су били 4,8 милиона долара, наспрам 1,4 милиона у Русији.

Анимирани филм „Велико путовање“

Анимирани филм „Велико путовање“ Василија Ровенског и Наталије Нилове, прича о путовању хималајског медведа и његових другова у Јужну Кину, успела је да постане најпрофитабилнији руски филм у иностранству током прошле године, зарадивши 4,9 милиона широм света. Приход би, вероватно, био и много већи да није било пандемије вируса корона. Највећу пажњу привукао је међу гледаоцима у Холандији, као и у Пољској, Чешкој, Румунији, Турској, Шпанији, Италији, Португалији и Јужној Кореји.

 

Извор: Спутњик

Како је чувени руски сликар и добровољац у српско-турском рату видео Србију

© Sputnik / РИА Новости

Ове године навршава се 145 година од Првог српско-турског рата (1876), али и стварања руског добровољачког покрета. Међу руским добровољцима који су дошли у Србију да помогну братском народу био је и велики руски сликар Василиј Пољенов, за ког је Србија била „земља благородна, богата и расцветана“.

Сликар – добровољац у рату Срба против Турака

О учешћу Василија Пољенова (1844 – 1927), једног од највећих руских пејзажиста, у рату Срба против Турака мало се зна, а то намеравају да промене Државни меморијални музеј Пољенова и Руски дом у Београду, у сарадњи са српским установама културе.

Тим поводом Београд је посетила директорка руског меморијалног музеја Наталија Пољенова, која је данас разговарала са представницима српских организација и установа о могућности да се организују изложбе и други програми посвећени 145. годишњици Првог српско-турког рата, у којем су учествовали и руски добровољци, укључујући и истакнутог руског сликара.

Василиј Дмитријевич Пољенов се 1876. године упутио као добровољац у српско-турски рат, у армију генерала Черњајева, и учествовао је у борбама. Током тог периода Пољенов је сарађивао с редакцијом илустрованог часописа „Пчела“, за који је слао цртеже.

© SPUTNIK / А. СВЕРДЛОВ
Репродукција платна “Јесен у Абрамцеву” уметника Василија Дмитријевича Пољенова, 1890. године, из збирке Музеја Поленово, у селу Поленову

Утисци и размишљања уметника о рату на Балкану добили су одраз и на страницама његових дневника. Србија је „земља благородна, богата, расцветана“, писао је одушевљени Пољенов. Он није могао да остане равнодушан према лепоти њене природе и људи.

Добитник „Таковског крста“ за јунаштво

„Василиј Дмитријевич Пољенов је био изузетна, свестрана личност. Иза њега је остала велика количина материјала који сведочи о овом периоду у његовом животу. Најзначајнији је, вероватно, велики ‘Таковски крст’, који је добио за јунаштво испољено у борбама, али ту су и белешке, цртежи и графике који приказују ратна дејства чији је био сведок“, каже у разговору за Спутњик Наталија Пољенова.

Према њеним речима, до данас нису довољно проучени сви детаљи у вези с боравком Пољенова у Србији, контактима које је овде имао и тачном маршрутом његовог кретања по Балкану.

„Сада се бавимо тиме у жељи да испричамо једну подробнију причу“, каже Наталија Пољенова и додаје да би томе допринело и организовање научног симпозијума посвећеног овој теми.

© SPUTNIK / СЕРГЕЙ ПЯТАКОВ
Изложба Василија Пољенова у Новој Третјаковки у Москви

Према њеним речима, једна од идеја је да се сними краћи документарни филм о боравку сликара на Балкану, те да се приреди књига са научним текстовима о уметниковом животу и стваралаштву, илустрована одломцима из његовог ратног дневника.

„Надамо се да ћемо то моћи да представимо управо овде у Београду“, каже наша саговорница и додаје да је међу заједничким плановима и штампање поштанске марке са цртежима Василија Пољенова из његовог Балканског војног албума.

Мајстор пејзажа и жанровског сликарства

Наталија Пољенова додаје да је у разговору с представницима Народног музеја у Београду разматрана и могућност организовања изложбе дела Пољенова, али да је о детаљима још рано говорити.

„Наш најважнији задатак јесте да Срби сазнају више о самом Пољенову, због чега сам ја овде донела одређену количину материјала који је објавио наш Музеј, укључујући одломке из његових дневничких записа и његову преписку с рођацима током боравка у Србији“, додаје Наталија Пољенова.

© SPUTNIK / ДЕЈАН СИМИЋ
Директор Руског дома: Срби кажу – Бог на небу, Русија на земљи. У пракси је све другачије /видео/

Василиј Пољенов био је, пре свега, мајстор пејзажа и жанровског сликарства, у којем је најпознатији Библијски циклус, односно циклус слика посвећен животу Исуса Христа.

„Међутим, када смо истраживали период живота у којем је Пољенов учествовао у српско-турском рату, открили смо читав низ графика и цртежа на којима су забележена ратна дејства. То је мало проучавано и сада је у средишту наше пажње“, каже Наталија Пољенова.

Након повратка из рата, сликар се придружио групи „Передвижники“, учествујући у њиховим покретним изложбама. Његове радове је обожавао Павел Третјаков, који је много уметникових дела узео за своју личну галерију.

Пољенов је радио на пејзажима у реалистичкој традицији, приказујући тиху поезију руске природе повезане са свакодневним животом. Снажно је утицао на развој руског, а посебно совјетског пејзажног сликарства.

Славни руски добровољци у Србији

Први српско-турски рат и руско-турски рат (1877 – 1878) који је потом уследио, били су први оружани сукоби у којима је руска штампа имала своје представнике – ратне дописнике међу којима су били и уметници.

Youtube / Российское историческое общество
Чиме је пуковник Рајевски задужио Србију

Поред Василија Пољенова, међу руским добровољцима у Србији и на Балкану биле су и друге истакнуте личности Русије, међу којима су многи угледни лекари и хирурзикомандант српске армије Черњајев, пуковник Николај Рајевски који је Лава Толстоја надахнуо у стварању лика грофа Вронског у роману „Ана Карењина“ и многи други.

Према речима директора Руског дома Евгенија Баранова, у Српско-турском рату је учествовало око 4.000 добровољаца из Русије, а у једном тренутку у српској армији их је било око 2.500. Тачан број оних који су погинули до данас није познат.

 

Аутор: Валентина Булатовић

Извор: Спутњик

Извор за видео: Youtube / Российское историческое общество

Преспански споразум и Закон о језику пред Уставним судом Северне Македоније

© Tanjug / AP Photo/Boris Grdanoski

Две године од иницијативе за оспоравање Закона о језику и Преспанског споразума, Уставни суд је тим поводом данас одржао припремну седницу. Политичке странке, као и грађани, очекују одговор да ли је проглашење ових закона легално.

Девет чланова Уставног суда треба да одлучи да ли су Преспански споразум, којим је промењено име државе, и Закон којим је албански језик у Македонији уведен као службени у складу са Уставом, преноси Танјуг.

Подносиоци иницијатива сматрају да би и Закон о језику и Преспански споразум требало да буду поништени.

Главни аргумент подносиоца иницијативе су да су оба закона објављена у Службеном гласнику без потписа тадашњег председника Ђорђа Иванова, пренели су македонски медији.

Упркос чињеници да су прошле две године од подношења жалби, председавајући Уставног суда је задовољан динамиком којом ради та највиша правосудна институција, с обзиром на пандемију.

После данашњег сучељавања аргумената, на једном од наредних заседања, Уставни суд мораће да одлучи да ли ће прихватити иницијативе за одлучивање о уставности споразума и закона или ће их одбацити као неосноване.

 

Извор: Спутњик