ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ на Међународном научном скупу „Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе“ 24 – 26. октобар 2021, Скопље

У част обележавања 700 година од смрти српског краља Стефана Уроша II Милутина Немањића, а у својству коорганизатора, члана Организационог одбора и формалног домаћина, Српски културно информативни центар СПОНА на празник Св. Вмч. Теодора Стратилата и Светога Саве II, архиепископа српког, са великим поносом објављује ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ на међународном научном скупу „Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе“. Научни скуп под Благословом Светог синода Српске православне цркве и Светог синода Православне охридске архиепископије, биће одржан у Скопљуод 24 – 26. октобра 2021. године:

Поводом 700 година од упокојења Светог српског краља Стефана Уроша II Милутина (1282 ˗ 1321), Универзитет у Крагујевцу у оквиру пројекта EuroWeb COST Action 19131, Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Институт за стратегијска истраживања Републике Србије, Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља, уз благослов Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, организују међународни интердисциплинарни научни скуп Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе, од 24. до 26. октобра у Скопљу.

Почетком XIV века на југу српске средњовековне државе развила се обимна делатност на пољу градитељства, монументалног сликарства, књижевности. На подручју српске државе окупљају се значајни мајстори, најбољи  у своме времену, који по свим приликама долазе из водећих уметничких центара. Упоредо са војним интервенцијама, краљ Милутин и његово окружење везују се за уметничку, културну и духовну  снагу  ромејског Царства династије Палеолога. Епоха краља Милутина, обимом уметничких домета, који су данас видљиви у сразмерно мањем броју сачуваних споменика, представља врхунац стварања у  српском  и  ромејском културном контексту.

Отуда, научни скуп Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе има за циљ темељитије испитивање епохе краља Милутина, односа ктитора према земаљском, небеском, материјалном и духовном, исказан задужбинарским делима, религиозним смислом, духовном позадином, као и друштвено- политичким условима.

Карактер епохе посебно је препознатљив у представама у којима се кроз реч и слику манифестују слојеви српске друштвене хијерархије у средњем веку. Тематски круг отуда је најнепосредније везан за историју, архитектуру, сликарство, књижне илуминације, одевање и идентитет између Цариграда, Истока и Запада, богослужбени текстил, питање владарског гроба, светости и иконографије, архивистику, књижевно наслеђе, црквено појање, уметнички вез, богословски контекст крајем XIII и у првим деценијама XIV века, као и за перцепцију култа краља Милутина у време турске власти све до савременог доба. На скупу очекујемо учешће историчара, историчара уметности и архитектуре, историчара и теоретичара књижевности, теолога, као и осталих научно опредељених историографа који би афирмисали нове перспективе сагледавања односа краља Милутина са династијом Палеолога.

Рок за пријављивање тема са сажетком од 300 до 500 речи је 6. мај 2021. на адресу:

kingmilutinconference@gmail.com

Излагања су ограничена на 20 минута. Званични језици научног скупа су српски и енглески.

Књига сажетака биће објављена пре научног скупа, а тематски зборник после скупа. Стручне радове написане  у складу са Упутствима за приређивање радова, неопходно је послати најкасније 31. јануара 2022.

Очекујемо Ваше радове и надамо се сусрету са Вама у Скопљу. У случају евентуалне спречености да због епидемиолошких околности скуп организујемо уживо, конференција ће бити одржана онлајн о чему ћемо учеснике благовремено обавестити.

У име Организационог одбора

др Јасмина С. Ћирић, доцент

Универзитет у Крагујевцу Филолошко-уметнички факултет

Одсек за примењену и ликовну уметност

УЧЕСНИЦИ:

Пленарни говорници конференције

др Срђан Пириватрић, Византолошки институт, САНУ, (Србија)

др Милан С. Димитријевић, Астрономска опсерваторија у Београду (Србија)

др Марија Алесија Роси, Принстон Универзитет (САД)

Међународни научни одбор

др Милан С. Димитријевић, Астрономска опсерваторија у Београду (Србија)

др Горан Максимовић, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет (Србија)

др Сања Пајић, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко – уметнички факултет, (Србија)

др Србољуб Убипариповић, Универзитет у Београду, Православни богословски факултет (Србија)

др Катарина Митровић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет (Србија)

др Миљан Милкић, Институт за стратегијска истраживања , Србија

др Јасмина С. Ћирић, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко – уметнички факултет (Србија)

др Александра Колаковић, Институт за политичке студије, Београд, Србија

др Николета Изар, Универзитет у Копенхагену (Данска)

др Пасхалис Андрудис, Аристотел Универзитет у Солуну, Грчка

др Антје Боселман Рукби, Јустус Либиг Универзитет у Гисену (Немачка)

др Јелена Богдановић, Државни Универзитет у Ајови (САД)

др Светлана Маљцева, Санктпетербуршки државни универзитет (Русија)

др Асну Билбин Јалџин, Истанбул Универзитет (Турска)

др Марија Алесија Роси, Принстон Универзитет (САД)

др Ивана Јевтић, Коч Универзитет (Турска)

др Елмедина Дурановић, Институт за хисторију у Сарајеву (БиХ)

др Ангелики Папагеоргиу,  Национални Универзитет у Атини (Грчка)

др Ана Адашинскаја, Нови европски колеџ, Букурешт (Румунија)

др Јасминка Кузмановска, Институт за националну историју, Скопље (Северна Македонија)

др Андриани Георгиу, Отворени Универзитет у Никозији (Кипар)

др Тасија Либер, Универзитет у Мајнцу (Немачка)

Епископ стобијски др Давид (Нинов), Српска Православна Црква (Православна охридска архиепископија)

Организациони одбор

др Јасмина С. Ћирић, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко – уметнички факултет (Србија)

др Сања Пајић, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко – уметнички факултет, (Србија)

др Србољуб Убипариповић, Универзитет у Београду, Православни богословски факултет (Србија)

др Ивана Јевтић, Коч Универзитет (Турска)

др Ана Адашинскаја, Нови европски колеџ, Букурешт (Румунија)

Наташа  Станчић, Српски културно – информативни центар СПОНА, Скопље (Северна Македонија)

Милош Стојковић, М.А., Српски културно – информативни центар СПОНА, Скопље (Северна Македонија)


Извор: СПОНА

Сретење Господње

Српска православна црква и верници 15. фебруара славе Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.

У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). 

Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој…“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога.

А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.

Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на први сусрет Спаситеља са људима. По јеврејском закону, свако дете је доношено у храм 40 дана после рођења. Четрдесети дан по рођењу Исуса Христа, Дева Марија са Јосифом одлази у Јерусалим у храм Божији, носећи младог Христа, да испуни двоструки Господњи закон, да се очисти од порођаја и да представи Господу своје новорођенче које је Симеон Богопримац примио на руке.

Сретење Господње је један од најсвечанијих догађа и на литургији, у једној од најлепших православних молитви, изговарају се речи праведног Богоносца које изговара са Богомладенцем у наручју – „Отпусти сад раба твојега Господе, јер видеше очи моје спасење твоје…“

Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Карађорђе подигао Први српски устанак.

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав.

Од 2002. године Сретење је Дан државности Републике Србије, а од 2006. године и Дан Војске Србије.


Извор: СПОНА

Грађанско удружење Културно–информативни центар Срба у Македонији – “Спона”

Напад Софије на Београд: Вицепремијер Бугарске назвао Србију џелатом Северне Македоније!

Извор за фотографију: Красимир Каракачанов со остар став против Зоран Заев

Македонски премијер Зоран Заев и лидер ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски требало би да се запитају ко је крив за јачање српског утицаја у Северној Македонији, изјавио је бугарски вицепремијер Красимир Каракачанов, коментаришући честитку Заева македонским Србима. Говорећи о односима Скопља и Београда, каже да Скопље радије одаје почаст својим џелатима.

Каракачанов је подсетио да је Заев честитао Светог Саву припадницима српске мањине у земљи и најавио повратак српског језика као изборног предмета у школама и додао да је лидер опозиционе странке у Северној Македонији ВМРО-ДПМНЕ решио да не заостаје и изјавио да је његова странка много ближа „браћи Србима“ од македонске владе.

Политичар је, како наводи Спутњик, такође подсетио да су македонске дипломате више пута изражавале бојазан да ће одуговлачење почетка преговора о уласку Северне Македоније у Европску унију са бугарске стране довести до јачања утицаја Србије.

– Ко то јача утицај Србије у Македонији решивши да врати учење српског језика у школске програме и да отвори српски културни центар? Драги друже Заев, помози ми да схватим, ко јача утицај Србије у Македонији? Зато што се твој потпредседник владе Никола Димитров жалио Европи да то ради Бугарска! – рекао је Каракачанов, обраћајући се Заеву.

Он се такође запитао да ли ће будући српски културни центар говорити о томе да је, како је рекао, Краљевина Србија окупирала Вардарску Македонију 1913. године.

– Јер је нама, Бугарима, већ дојадило да слушамо глупости о такозваној ‘бугарској окупацији’ – додао је.

Истовремено, вицепремијер Бугарске је изјавио да су власти протерале или извршиле репресију над представницима бугарске интелигенције који се нису слагали са актуелном политиком. Како је рекао, много више етничких Бугара него Срба и даље живи у данашњој Северној Македонији.

– Парадоксално је то, што се ваши најближи људи – у вашим странкама и породицама, изјашњавају као Бугари, доказавши порекло својих, а заправо и ваших бака и дека – рекао је Каракачанов.

Према његовим речима, логичније би било да Северна Македонија обележава и национални празник Бугарске – 3. март, када је земља, заједно са данашњом Македонијом, ослобођена од Османског царства.

С тим у вези, Каракачанов је истакао да, „нажалост, садашња политичка елита у Скопљу преферира да одаје почаст џелатима свог народа“.

– Веома чудна балканска верзија стокхолмског синдрома. Иако је, можда, ово београдско-московски синдром – закључио је он.


Извор: СПОНА