Изложба “Идентитет(и). Представе жена у српском сликарству”

Изложба Идентитет(и). Представе жена у српском сликарству (1918–1941) свечано је отворена у Галерији Матице српске у Новом Саду 23. априла 2021.  Аутор изложбе је Никола Ивановић, кустос Галерија Матице српске. На изложби је представљено преко 70 експоната међу којима су дела Саве Шумановића, Зоре Петровић, Паје Јовановића, Љубице Цуце Сокић, Јована Бијелића, Милене Павловић Барили, Петра Добровића, Лепосаве Беле Павловић и многих других.

Како је питање идентитета једно од најприсутнијих у научном и уметничком дискурсу последње две деценије, изложба својим проблемским карактером указује на свеприсутност идентитетских разноликости и преиспитује појам идентитета кроз визуелну културу између два светска рата.

Изложба се бави проблемима разумевања и репрезентације неколико најчешће спомињаних идентитета: националог, класног, родног, сексуалног, али и питањем конструисања сопства унутар српског сликарства.

Ова прича покушај је да се разуме сложеност идентитетских односа на свим друштвеним и уметничким релацијама – приватним, јавним, колективним, личним.

Више од 70 експоната подељени су у четири целине посвећене проблемима разумевања и репрезентације идентитета: “Национално: Између Истока и Запада, традиције и модерности”; “Глумица као модерна жена: Пол, професија, еманципација”, “Квир: Тело, род и представа” и “Сопство: Са ове и оне стране просценијума”.

Изложени су експонати из колекције Галерије Матице српске и бројних музејских установа у земљи као што су Народни музеј у Београду, Музеј савремене уметности у Београду, Музеј позоришне уметности Србије, Музеј града Београда, Кућа легата, Спомен-збирка Павла Бељанског, Галерија Милене Павловић Барили, као и радови из неколико приватних колекција подељени су у четири целине посвећене проблемима разумевања и репрезентације идентитета: Национално: Између Истока и Запада, традиције и модерностиГлумица као модерна жена: Пол, професија, еманципацијаКвир: Тело, род и представа и Сопство: Са ове и оне стране просценијума. 

Сви заинтересовани посетиоци, који не нису били у могућности да присуствују отварању изложбе, имали су прилику да уживо прате догађај на друштвеним мрежама ГМС @galerijamaticesrpske. Током трајања изложбе сваког петка биће приређен разноврстан пратећи програм како би посетиоцима приближили основну идеју изложбе и подстакли их на размишљање о (не)једнакости и разноликости присутних у свим епохама. Такође, за најмлађе посетиоце свакодневно је доступан породични водич специјално осмишљен за изложбу.

Изложбу прати српско-енглеска публикација, чији је аутор Никола Ивановић, кустос Галерије Матице српске.

Планирано је да изложба “Идентитет(и)” буде отворена до половине јула ове године.

Две бисте Краљице Марије Карађорђевић

Галерија Матице Српске је специјално за ову изложбу урадила и нови одливак бисте краљице Марије Карађорђевић у бронзи, рад Ђорђа Јовановића настао 1931. године. До сада је постојала само биста урађена у гипсу. Управо те две бисте показују, по речима аутора изложбе “сталну недовршеност идентитета”.

Пратећи програми

Током трајања изложбе сваког петка биће приређен разноврстан пратећи програм како би посетиоцима приближили основну идеју изложбе и подстакли их на размишљање о (не)једнакости и разноликости присутних у свим епохама. Такође, за најмлађе посетиоце свакодневно је доступан породични водич специјално осмишљен за изложбу.

 

Извори: Данас и Калеидоскоп медиа

Преузето са: Медија сфера

„Дани руске културе” на Чукарици

Со­фи­ја Је­чи­на (Фо­то М. Ве­лич­ко­вић)

Манифестација „Дани руске културе” почела је у „Галерији 73” и трајаће до шестог априла. Културна смотра отворена је изложбом академске сликарке Софије Јечине из Русије и носи назив „Моје око – Србија”.

Поставку чини тридесетак радова мањег и средњег формата рађених техником уље на платну. Главни мотив су природне лепоте Србије, за коју Софија каже да је њена друга домовина. Дела су настала у последњих годину дана, током пандемије вируса корона. Током трајања манифестације биће премијерно приказан филм „У потрази за местом”, чији је аутор ветеран српског документарног филма, продуцент Мирослав Бата Петровић. Филм приказује портрет Софије Јечине, њено поимање живота и уметности.

„Дане руске културе” подржали су амбасада Русије, Руски дом и Фонд јединства православних народа и општина Чукарица.

 

Извор: Политика

Како је чувени руски сликар и добровољац у српско-турском рату видео Србију

© Sputnik / РИА Новости

Ове године навршава се 145 година од Првог српско-турског рата (1876), али и стварања руског добровољачког покрета. Међу руским добровољцима који су дошли у Србију да помогну братском народу био је и велики руски сликар Василиј Пољенов, за ког је Србија била „земља благородна, богата и расцветана“.

Сликар – добровољац у рату Срба против Турака

О учешћу Василија Пољенова (1844 – 1927), једног од највећих руских пејзажиста, у рату Срба против Турака мало се зна, а то намеравају да промене Државни меморијални музеј Пољенова и Руски дом у Београду, у сарадњи са српским установама културе.

Тим поводом Београд је посетила директорка руског меморијалног музеја Наталија Пољенова, која је данас разговарала са представницима српских организација и установа о могућности да се организују изложбе и други програми посвећени 145. годишњици Првог српско-турког рата, у којем су учествовали и руски добровољци, укључујући и истакнутог руског сликара.

Василиј Дмитријевич Пољенов се 1876. године упутио као добровољац у српско-турски рат, у армију генерала Черњајева, и учествовао је у борбама. Током тог периода Пољенов је сарађивао с редакцијом илустрованог часописа „Пчела“, за који је слао цртеже.

© SPUTNIK / А. СВЕРДЛОВ
Репродукција платна “Јесен у Абрамцеву” уметника Василија Дмитријевича Пољенова, 1890. године, из збирке Музеја Поленово, у селу Поленову

Утисци и размишљања уметника о рату на Балкану добили су одраз и на страницама његових дневника. Србија је „земља благородна, богата, расцветана“, писао је одушевљени Пољенов. Он није могао да остане равнодушан према лепоти њене природе и људи.

Добитник „Таковског крста“ за јунаштво

„Василиј Дмитријевич Пољенов је био изузетна, свестрана личност. Иза њега је остала велика количина материјала који сведочи о овом периоду у његовом животу. Најзначајнији је, вероватно, велики ‘Таковски крст’, који је добио за јунаштво испољено у борбама, али ту су и белешке, цртежи и графике који приказују ратна дејства чији је био сведок“, каже у разговору за Спутњик Наталија Пољенова.

Према њеним речима, до данас нису довољно проучени сви детаљи у вези с боравком Пољенова у Србији, контактима које је овде имао и тачном маршрутом његовог кретања по Балкану.

„Сада се бавимо тиме у жељи да испричамо једну подробнију причу“, каже Наталија Пољенова и додаје да би томе допринело и организовање научног симпозијума посвећеног овој теми.

© SPUTNIK / СЕРГЕЙ ПЯТАКОВ
Изложба Василија Пољенова у Новој Третјаковки у Москви

Према њеним речима, једна од идеја је да се сними краћи документарни филм о боравку сликара на Балкану, те да се приреди књига са научним текстовима о уметниковом животу и стваралаштву, илустрована одломцима из његовог ратног дневника.

„Надамо се да ћемо то моћи да представимо управо овде у Београду“, каже наша саговорница и додаје да је међу заједничким плановима и штампање поштанске марке са цртежима Василија Пољенова из његовог Балканског војног албума.

Мајстор пејзажа и жанровског сликарства

Наталија Пољенова додаје да је у разговору с представницима Народног музеја у Београду разматрана и могућност организовања изложбе дела Пољенова, али да је о детаљима још рано говорити.

„Наш најважнији задатак јесте да Срби сазнају више о самом Пољенову, због чега сам ја овде донела одређену количину материјала који је објавио наш Музеј, укључујући одломке из његових дневничких записа и његову преписку с рођацима током боравка у Србији“, додаје Наталија Пољенова.

© SPUTNIK / ДЕЈАН СИМИЋ
Директор Руског дома: Срби кажу – Бог на небу, Русија на земљи. У пракси је све другачије /видео/

Василиј Пољенов био је, пре свега, мајстор пејзажа и жанровског сликарства, у којем је најпознатији Библијски циклус, односно циклус слика посвећен животу Исуса Христа.

„Међутим, када смо истраживали период живота у којем је Пољенов учествовао у српско-турском рату, открили смо читав низ графика и цртежа на којима су забележена ратна дејства. То је мало проучавано и сада је у средишту наше пажње“, каже Наталија Пољенова.

Након повратка из рата, сликар се придружио групи „Передвижники“, учествујући у њиховим покретним изложбама. Његове радове је обожавао Павел Третјаков, који је много уметникових дела узео за своју личну галерију.

Пољенов је радио на пејзажима у реалистичкој традицији, приказујући тиху поезију руске природе повезане са свакодневним животом. Снажно је утицао на развој руског, а посебно совјетског пејзажног сликарства.

Славни руски добровољци у Србији

Први српско-турски рат и руско-турски рат (1877 – 1878) који је потом уследио, били су први оружани сукоби у којима је руска штампа имала своје представнике – ратне дописнике међу којима су били и уметници.

Youtube / Российское историческое общество
Чиме је пуковник Рајевски задужио Србију

Поред Василија Пољенова, међу руским добровољцима у Србији и на Балкану биле су и друге истакнуте личности Русије, међу којима су многи угледни лекари и хирурзикомандант српске армије Черњајев, пуковник Николај Рајевски који је Лава Толстоја надахнуо у стварању лика грофа Вронског у роману „Ана Карењина“ и многи други.

Према речима директора Руског дома Евгенија Баранова, у Српско-турском рату је учествовало око 4.000 добровољаца из Русије, а у једном тренутку у српској армији их је било око 2.500. Тачан број оних који су погинули до данас није познат.

 

Аутор: Валентина Булатовић

Извор: Спутњик

Извор за видео: Youtube / Российское историческое общество