Ломпар и Кустурица одбили кандидатуре за САНУ

СКЦ “Ћирилица” Београд: Њиховим речима, а из два извора…

НИСАМ ПРОМЕНИО МИШЉЕЊЕ: Реаговање Мила Ломпара поводом текста о кандидатурама за САНУ

Фото Ж. Кнежевић

ПОВОДОМ текста “И Кустурица кандидат за САНУ”, објављеног у броју “Новости” од суботе, реаговао је професор Мило Ломпар, кратком изјавом, коју је упутио нашој редакцији.

“Као особа која је именована као кандидат још 2015. године, написао сам писмо тадашњем секретару Одељења (19. 3. 2015), у коме сам тражио да се моје име уклони са листе кандидата. Ништа се у мом понашању и мишљењу није од тада променило.

Извор. Новости онлајн

КУСТУРИЦА О ЧЛАНСТВУ У САНУ: Не верујем у добре намере Костића, бришите ме са списка

Фото: М. Цветковић

Прво: Тешка срца сам донио одлуку да се захвалим Одјељењу језика и књижевности САНУ на кандидатури за чланство у угледној установи и да, ево, љубазно замолим брисање мога имена и презимена са поменутог списка. Требало би да будем и слијеп код очију, па да повјерујем како осветољубиви Костић нема већину својих људи у Одјељењу језика и књижевности и контролу над армијом академика у другим одјељењима код којих ће издејствовати све што замисли. Ускоро би могла да услиједи његова оставка која неће бити прихваћена. Он неће, они хоће.

Друго: Овај корак не чиним потцјењујући истину да су се степеницама САНУ пели Миланковић, Пупин, Тесла, Андрић, Екмечић и ко све још важан и судбоносан за нашу Србију. Ја сам филмски редитељ, па онда тек млади писац и времешни музичар (што не значи да нисам архитекта, градитељ и да нећу, једне ноћи, у свему бити бољи и старији). Ипак, данас у Србији има млађих писаца који, по мом увјерењу, заслужују да буду академици прије мене.

Треће: Предсједник САНУ, Владимир Костић, је телефонским разговором обавјестио Одјељење за језик и књижевност како би требало они да ме предложе за чланство, а не новостворено Одјељење за умјетност гдје су кандидати сценски умјетници и што представља медиј у којем сам постигао највеће резултате. Таква кандидатура би одговарала здравом разуму и читавом поступку дала смисао. Овако, та су врата отворена вредним умјетницима, али онима чија политичка коректност је јачи израз, него њихово дјело.

Четврто: Не вјерујем у добре намјере господина Владимира Костића, а најмање у његово виђење будућности Косова и Метохије које се разликује не само од ћутљиве већине у САНУ, него је потпуно у складу са сорошевским виђењем окупираног Косова и Метохије, али и будућности Србије. Дуго ће се чекати одговор на позив Бећковића, Пипера, Тешића, Данојлића о неопходности истицања става САНУ у вези са статусом и будућношћу Косова и Метохије.

Емир Кустурица
Извор: Искра

Др Радомир Батуран напустио Удружење књижевника Србије

Поштовани читаоци,

Након иступања председника САНУ по питању Косова и Метохије, др Радомир Батуран је покренуо петицију за смену истог, где су светски Срби показали изузетну храброст и са 211 потписа подржали петицију.

Након тога настала је краткотрајна преписка између др Радомира Батурана и управе Удружења књижевника Србије, што је резултовало изласком осведоченог српског родољуба из те организације. Његово писмо преносимо у целини.

Милорад Ђошић

 

Др Радомир Батуран

 

Недрага и непотписана управо Удружења књижевника Србије,

Из ваше врло неозбиљне поруке закључујем да ви немате свог става према противуставном ставу и поступању (три пута!) господина Владимира Костића са позиције председника САНУ.

Ни људски ни интелектуално није поштено да ми потурате став господина Василија Крестића, уместо вашег.

Нимало се нисам изненадио вашим поступком јер ви сте заступали све режимске ставове и поступке поводом свих досадашњих демократских иступања грађана Србије и слободних, патриотских и интелектуално поштених српских интелектуалаца против кршења Устава Србије и диктаторског манипулисања (чак и велеиздајничког!) актуелног режима у Републици Србији од 2000. године до данас. Онда није ни чудо што вам се удружење поцепало у два дела, а у будућности биће их и више.

Због таквог вашег става не желим више да будем члан вашег удружењења књижевника.

Радомир Батуран, Торонто, 17. фебруара 2021.

Исидора Секулић – прва жена академик у Србији

Исидора Секулић /1877-1958/, српски књижевник и прва жена члан Српске академије наука и уметности /САНУ/, рођена је на данашњи дан 1877. године.

Исидора Секулић се школовала у Новом Саду, Сомбору и Будимпешти. Радила је као наставница у Панчеву у Српској вишој девојачкој школи од 1897. до 1909. године.

Положила је испит за грађанске школе из француског језика и књижевности. Послије тога радила је у Шапцу и Београду.

Исидора Секулић је докторирала 1922. године и била први предсједник Удружења писаца Србије.

До краја, и без остатка, посвећена љепоти смислене ријечи, књижевница Исидора Секулић за живота стекла уважење као најобразованија и најумнија Српкиња свога времена.

Зналац више језика и познавалац више култура и подручја умјетничког изражавања, Исидора Секулић је као писац, преводилац и тумач књижевних дјела понирала у саму суштину српског народног говора и његовог умјетничког израза, сматрајући говор и језик културном смотром народа.

Писала је о Бранку Радичевићу, Ђури Јакшићу, Лази Костићу, Петру Кочићу, Милану Ракићу, Вељку Петровићу, Иви Андрићу, Момчилу Настасијевићу и другима.

Изабрана је за дописног члана Српске краљевске академије 16. фебруара 1939, а за редовног члана САНУ 14. новембра 1950, као прва жена академик.

Умрла је 5. априла 1958. године у Београду. На Топчидеру јој је подигнут споменик 2015. године.


Извори: Срна,  РТРС