Русија и српски свет, Олег Бондаренко и Игор Дамјановић у „Српском свету“ (ВИДЕО)

„Први пут сам дошао као новинар за изборе 2008. године, отада осећам љубав према Србији и према српском народу и покушавам да организујем догађаје од првог Српско- руског пословног форума маја 2008. Срећан сам јер смо прекјуче имали озбиљну презентацију у Скупштини града Београда книге „Записи Балканиста“, која је издата од стране Службеног гласника, ком смо захвални јер су направили издање са дупло већим тиражем на српском језику него што га имамо на руском.

Људи на Балкану, посебно у Србији, Црној Гори и Републици Српској гледају на Русију, и за Русију овде има више могућности него за друге земље. Наш портал Балканист је основан пре три године, и постоји његова и српска и руска верзија и Јутјуб и Телеграм канал“, рекао је Олег Бондаренко, оснивач и уредник портала Балканист гостујући у емисији „Српски св(иј)ет“ поводом изласка књиге која представља зборник текстова који су се нашли од 2009. до 2021. године на овом порталу.

Веома обиман садржај обухвата теме из политике, културе, религије, актуелности, историје, а у њој се налазе и интервјуи и кратке биографије значајних личности српке културе интересантних за презентацију руској јавности, а такође и руских личности интересантних за балканску јавност.

Олег Бондаренко је говорио о изузетним односима са Србијом и са Републиком Српском, првенствено у економском смислу, а о ситуацији у Црној Гори и њеним односима са Русијом, каже:

„Морам да кажем да треба одвајати власт од народа. Црногорски, као и српски народ је пријатељски народ за Русе, али што се тиче догађаја последњих десет година не могу рећи да је црногорска власт наклоњена Русији и да се односи пријатељски. То није истина, ни објективно ни субјективно. Од јуна имамо директне летове за Београд и за Истамбул, али са Црном Гором не још увек. Више од 10000 људи Руса има своју имовину у Црну Гори, и последњу годину не могу да дођу до ње. Отворено ћу рећи: када се власт у Црној Гори буде односила партнерски и пријатељски, можемо направити нови талас сарадње.

Власт се променила, али не и ситуација. Остале су санкције према Русији, а подржавају и нове санкције, чланица је НАТО савеза и није могуће изаћи из ове ситуације и вратити се у период од пре десет година. Али, дуго, двадесетак година је Црна Гора била најзначајнија земља на Балкану за руски бизнис. Нигде није било таквих инвестиција. Само је у Црну Гору дошао министар иностраних послова Сергеј Лавров, и председник државне Думе Русије Борис Гризлов, није било ни једног значајног руског бирократе који није дошао у Црну Гору – баш сви. Црна Гора је имала изузетну прилику за добре односе са Русијом, али је Мило Ђукановић имао више интересовања према западним земљама, иако није било таквих инвестиција из Немачке, нити је дошао представник Бундестага“.

На крају је говорио о значајним личностима српске културе попут Милоша Биковића и Емира Кустурице, али и о историјској личности грофа Саве Владиславића и нагласио да је портал чији је уредник управо значајан и због тога да се такве личности приближе читаоцима.

„У саму књигу ‘Записи Балканиста’ је ушао мој текст ‘Некролог Митрополиту Амфилохију, који сам написао на дан његовог упокојења, а колеге из Балканиста су га превеле брже него што би то ишло неким редовним путем“, каже о својој сарадњи са овим руско-српским порталом Игор Дамјановић, политички аналитичар и новинар. Он је у самом уводу говорио о томе како је дошло до сарадње са порталом, и како је извјештавао о догађају који се претворио у аферу под именом „државнии удар“, као и о првом интервјуу са данашњим премијером Црне Горе Здравком Кривокапићем, који је тада представљен као лидер опозиције.

Након подневне паузе и прелиставања актуелности, новинар и политички аналитичар се још једном осврнуо на дешавања у Црној Гори, критикујући овдашњу Владу и поједине министре, као и Премијера, а затим се осврнуо на тему која сеже у црногорско- руске односе из времена када су Србија и Црна Гора егзистирале као државна заједница:

„Поставља се питање зашто је Русија подржала разбијање државне заједнице Србије и Црне Горе. Ту се много банализују ствари, нарочито када западни медији дају анализе и када се тврди да је Русија дефинитивно подржала то разбијање, и да је та подршка била пресудна, а то је потпуно нетачно. Подршка је постојала, не можемо је негирати, али је право питање ко је био предсједник Републичке референдумске комисије? Франтишек Липка који је одбио 80 приговора коалиције заједно за Југославију, а главни представник је био Мирослав Лајчак. Јасно је да је тим скандалозним референдумским процесом руководила Европска унија“.

Он надаље објашњава развој ситуације, која је зависила и од политичких прилика у самој Русији, а о чему свједоче и америчка документа са којих се скида ознака тајности.

Препоручујемо цијели разговор на Јутјуб каналу Националне ИН4С телевизије.
Аутор и водитељ Милијана Ераковић.

Извор: ИН4С

Од артхауса до хорора – Руски филмови и серије који су освојили свет

Руски филмови и серије, као и руски аутори, постају све популарнији на међународном тржишту, посебно на Западу, а поред награда и могућности приказивања на популарним стриминг платформама, многи од њих су остварили и огромне приходе у иностранству, много веће него у самој Русији.

Права на серијале „Епидемија“ и „Бољи од нас“ (Лучше чем люди) и анимирани филм „Ивица, Марица и агенција магије“ откупио је Нетфликс, док је Холивуд најавио снимање римејка филма „Сапутник“, научно-фантастичног хорора Јегора Абраменка, премијерно приказаног прошле године.

Редитељу Кантемиру Балагову поверено је снимање пилот епизоде серијала „The Last of Us“, док је филм Иље Најшулера „Нико“ заузео прво место по гледаности у америчким биоскопима.

Списак остварења руске филмске индустрије која су освојила свет и остварила милионске приходе у свету овим се не завршава. Од ауторских филмова до блокбастера – руска филмска индустрија све је популарнија у Европи, САД, Латинској Америци, Кини.

Анимирани филмови Алексеја Цицилина

Алексеј Цицилин, чији је анимирани филм „Ивица, Марица и агенција магије“ ове године заузео прво место на Нетфликсу по броју прегледа широм света, још раније је постигао успех у иностранству.

Трећи део бајке „Снежна краљица“ коју је он режирао био је најисплативији пројекат студија WizArt Animation 2016. године. Критичари су истицали не само сиже и хумор, него и техничка достигнућа филма.

У Јужној Кореји пројекат је имао најбољи резултат током премијерног викенда, а укупна зарада филма у тој земљи била је 2,5 милиона долара. Највећи успех филм је остварио у Кини – 11 милиона долара. Због популарности код гледалаца „Снежна краљица 3: Ватра и лед“ задржао се у кинеским биоскопима девет седмица, иако је тај рок обично око месец дана.

Спектакл о Џингис-кану

Филм „Монгол“ из 2008. године Сергеја Бодрова Старијег је успео да четири пута повећа приходе захваљујући дистрибуцији у иностранству. Поред 6,7 милиона долара зарађених у Русији, овај историјски епос о Џингис-кану, снимљен у Унутрашњој Монголији, зарадио је још 21 милион, а највише у САД – 5,7 милиона.

Успех филма, поред популарности редитеља и номинације за Оскара за најбољи инострани филм (пријава је стигла из Казахстана), интересовање за филм се може објаснити и тиме што је снимљен у погодном „формату“. Критичари су филм хвалили због сцена борби, дизајна, али и његове егзотичности.

Блокбастер „Ноћна стража“

Први блокбастер из Русије које је успео да прикупи импозантну суму у иностранству је „Ноћна стража“ Тимура Бекмамбетова. Компанија Fox Searchlight Pictures купила је од аутора права за међународну дистрибуцију, пошто је приход „Ноћне страже“ у Русији премашио резултат првог дела „Господара прстенова“.

Први епски постсовјетски трилер о вампирима и вештицама, снимљен по западним стандардима, изазвао је велико интересовање западне пубике – 4,3 милиона долара у Немачкој, око 1,5 долара у САД, Француској и Великој Британији и око милион долара у Мексику.

Четири године касније Тимур Бекмамбетов је успео да представи свој холивудски пројекат „Тражен“ с Анђелином Џоли, Џејмсом Макевојем и Морганом Фрименом.

Блокбастер са суперхеројима из Заједнице независних држава

Блокбастер о суперхеројима „Заштитници“ Сарика Андреасјана изазвао је крајње негативне реакције међу руским критичарима и на друштвеним мрежама, док су западни критичари акценат ставили на тему Хладног рата, која је назначена на самом почетку филма.

У Кини је филм зарадио 2,8 милиона долара. Одред суперхероја из Заједнице независних држава је изазвао интересовање и у Мексику, где је филм зарадио 1,1 милион долара. Укупан приход филма у иностранству био је 11,6 милиона долара, при буџету од 5,4 милиона.

Руски хорор „Невеста“

Филм „Невеста“ из 2017. године Свјатослава Подгајевског попунио је празнину у руским биоскопима када је реч о класичном хорору. Филм је показао добре резултате у Латинској Америци, нарочито у Мексику и Бразилу. Годину дана након почетка приказивања „Невеста“ је постала први хорор из Русије који је откупио Нетфикс. Ипак, у Русији филм није постигао нарочити успех ни код публике, ни код критике.

„Руски ковчег“ Сокурова – успели експеримент

Када је реч о раније снимљеним ауторским филмовима који су освојили и публику и критику широм света, а притом су у самој Русији остали релативно незапажени, најупечатљивији примери су остварење Александра Сокурова „Руски ковчег“ и „Без љубави“ Андреја Звјагинцева. Оба ова остварења приказана су и у Србији и привукла велику пажњу овдашње публике.

„Руски ковчег“ премијерно је приказан 2002. године, у време када је прича о успеху руског филма на Западу личила само на виц, а појам „руски артхаус“ имао искључиво негативну конотацију. Ово остварење је, међутим, успело да задовољи сва очекивања западних гледалаца када је реч о ауторским филмовима из Русије.

Александар Сокуров је до тог тренутка већ успео да направи себи име у светској кинематографији – истина, експерименталним, а не комерцијалним приступом филму.

Филм је снимљен у Зимском дворцу и представљен је као покушај да се „у једном даху ухвати проток времена“. Промишљајући теме из историје и културе, овај филм има све одлике дубоког филозофског руског дела, које се налази на граници филма и књижевности.

Главни мамац за искусне гледаоце био је омиљени поступак Сокурова – филм је снимљен у једном кадру без било каквих интервенција у монтажи. Такав приступ се 2002. године сматрао готово револуционарним.

Филм „Руски ковчег“ је, међутим, у Русији приказиван само у два биоскопа, док је у САД, Канади и Аустралији успео да оствари зараду од око шест милиона долара.

Ове године ученик Сокурова Кантемир Балагов, који је такође стекао углед у ауторском филму, изабран је да режира пилот епизоду серијала „The Last of Us“.

„Без љубави“ Андреја Звјагинцева

Још један пример релативне равнодушности руских гледалаца према домаћем ауторском филму, који је тражен на Западу, јесте остварење Андреја Звјагинцева „Без љубави“.

Четранаест година након тријумфа његовог дебитантског филма „Повратак“ на Венецијанском фестивалу, Звјагинцев је успео да освоји статус „новог Тарковског“ и да максимално повећа своју препознатљивост међу поклоницима ауторског филма у Европи и САД.

„Без љубави“ је био номинован за Оскара у категорији за најбољи страни филм, добио је награду Канског филмског фестивала, а његови приходи у иностранству су били 4,8 милиона долара, наспрам 1,4 милиона у Русији.

Анимирани филм „Велико путовање“

Анимирани филм „Велико путовање“ Василија Ровенског и Наталије Нилове, прича о путовању хималајског медведа и његових другова у Јужну Кину, успела је да постане најпрофитабилнији руски филм у иностранству током прошле године, зарадивши 4,9 милиона широм света. Приход би, вероватно, био и много већи да није било пандемије вируса корона. Највећу пажњу привукао је међу гледаоцима у Холандији, као и у Пољској, Чешкој, Румунији, Турској, Шпанији, Италији, Португалији и Јужној Кореји.

 

Извор: Спутњик

Могу ли Руси лако да науче српски језик?

Фотографија: Јевгениј Михајлов.

Као што и приличи блиским језицима, српски и руски су врло слични. Ако имају жељу и ако су упорни говорници руског језика могу да прилично лако да науче да говоре српски језик. Наравно, српски није кинески, није мађарски, па чак ни немачки, али Рус ипак не сме очекивати да ће научити српски док каже „кекс“.

Сећам се како су ме пријатељи приликом њиховог првог путовања у Србију почетком 2000-их запиткивали како да наруче пљескавицу: – Како се на српском каже лук?

– Лук, – кажем.

– А како рећи без?

– Без, – одговарам.

– А како рећи без лука?

– Без лука, кажем ја на српском и насмејем моје сапутнике.

– И ти си пет година учио овај језик на факсу?! – зезали су ме пријатељи, заборављајући на то да су ме скоро у свим ситуацијама разговора са Србима током тог путовања звали у помоћ, јер није им помогао ни руски, ни лош енглески. Да ли су с правом збијали шале са мном?

С једне стране, као што већ рекох, српски језик није тежак, али с друге, Руси не могу да почну да уче српски мислећи „нема шта да се учи, то је само мало другачији или застарели руски“. Дакле, какве потешкоће вребају Русе који желе да науче српски због посла, приватног живота или путовања?

Ћирилица против латинице

Почнимо од чињенице да Срби имају два писма: ћирилицу (не сасвим исту као у руском: нека руска слова недостају – Й, Щ, Ъ, Ы, Ь, Э, Ю, Я – а нека су „вишак“ — Ћ, Ђ, Џ, Љ, Њ, Ј) и латиницу (не исту као у енглеском: Đ, Č, Ć, Ž, Š). Логично је очекивати да се многа ћирилична и латинична српска слова не изговарају као руска или енглеска. Увек ми дође да се смејем када неки моји сународници покушавају да читају српски текст са енглеским изговором.

У разним руским тематским групама на друштвеним мрежама се могу наћи мишљења да у Србији наводно „нико не пише застарелом ћирилицом, већ напротив, сви пишу модерном латиницом“. Руси су, свакако, у заблуди. Срби и те како користе ћирилицу, и како пролази време, све више. Ако латиница негде доминира, то је Црна Гора, али ни тамо ћирилица није „изумрла“: деца је уче у школама, на ћирилици се штампају новине у великом тиражу попут листа „Дан“, речју православни Срби је активно користе.

Дакле, Руси који желе да науче српски морају савладати и ћирилицу и латиницу. Само једно писмо им неће помоћи. Свакако, биће им лакше да науче ћирилицу, али латиница се не сме занемарити, јер „судар“ са њом је неизбежан. Рус који учи српски ће у животу раније или касније свакако налетети на ултрапатриотске Србе који ће му рећи да „латиницу не треба учити, јер то није српско писмо, и да су људи који пишу латиницом издајице православља и срБства“. Таквим родољубима поручујемо да ће Руси одмах престати да уче српску латиницу чим је сами Срби избаце из употребе, па и они ултрапатриотски.

Читај како је написано, а нагласке памти

Српски језик, као што већ рекох, није кинески, али ако Рус који приступа учењу језика нема скоро идеалан слух, никада неће говорити без акцента, јер српски је изразито мелодичан језик. Да би Срби нормално и без проблема разумели Руса који говори српски, њему је довољно научити једноставна правила читања и изговарати речи онако како су написане. Дакле, изговарати увек О као О, не гутати Е и не мењати његово звучање, не правити од И и Е меке сугласнике (Е изговарати као руско Э). Дакле, никаквог „дагавора“ кад пише „договор“ и т.д.

Постоје и тешки за изговор сродни сугласници Ч/Ћ и Џ/Ђ, које Руси у принципу и не покушавају да науче, жалећи се да не схватају разлику између тврдих и меких сугласника у пару.

Српски aкценат је за Русе посебно болна тема. За странце је уопште практично немогуће научити четири врсте српског акцента, посебно ако немају апсолутан слух и специјално не вежбају акценте. Па и међу самим говорницима српског се ретко среће идеалан изговор свих акцената. Руси пре свега морају заборавити на неке препоруке које се срећу на интернету, у неким водичима и уџбеницима да српски нагласак наводно обично пада на први слог или да треба нагласити један слог ближе почетку речи ако у руском већ постоји реч истог корена. То је неистина, јер српске речи богатство, насељеност, случајност, република, опасност, уметност, температура, култура и многе друге изговарају се са нагласком на истом слогу као у истим руским речима.

Курица и други „лажни преводиочеви пријатељи“

Руси који почињу да уче српски језик морају заборавити на приче да је српски наводно застарели руски. У српском, као и у руском, већина речи је словенског порекла, али постоје и речи које су блиске, које се подударају по значењу или се уопште не подударају. И такође речи које не постоје у руском. Тако да Руси морају да савладају српски језик на исти начин као што би учили било који страни језик, на пример, енглески.

Ситуацију компликују многобројни међујезички пароними, тзв. „лажни преводиочеви пријатељи“. Руси, исто као и Срби који уче руски језик, морају бити посебно опрезни да се не би нашли у незгодној ситуацији. Ево неколико смешних примера, како легендарних тако и из мог личног искуства.

Искусни читаоци портала „Балканист“ сигурно знају да српска реч ку..ац јако подсећа на руску невину курицу, односно кокошку. Једна девојка ми је причала како је једном у ресторану у Будви покушала да наручи печено пиле, и одлучила да ће келнер боље разумети реч курица него руско пиле, односно цыпленок. Тако је тражила да јој се донесе курица на роштиљу и била јако изненађена кад су келнери попадали од смеха и запиткивали је да ли заиста то жели.

Друга Рускиња након годину дана учења српског језика због неких разлога одлучила је да се на српском врућина зове зној исто као и на руском – зной. И када се нашла једног врућег септембра на Филолошком факултету у Београду пожурила је да исприча српским колегама да она воли Србију, лето и зној. А Срби су је мало зачуђено гледали.

Таквих примера, смешних и не претерано смешних, има превише. Трудна жена је за Русе жена са којом је тешко разговарати, споразумети се, а вредна је жена која прави штету.

Русима се традиционално веома допада српска реч понос, коју Срби увелико користе у свечаним тренуцима, када хвале нешто или неког и зову га наш понос. Рус у тим приликама нехотице помисли на пролив, јер се на руском пролив управо тако и зове с нагласком на други слог – понОс, а изговара се панОс.

Док српска реч пролив на руском опет значи нешто друго – мореуз. Био је случај када су се туристи из бивших држава Југославије пре ове пандемије радо сликали испред новог ресторана у Москви са називом Пролив / Proliv написаним ћирилицом и латиницом.

Сећамо се граматике руског и учимо ред речи

Русе радује чињеница да у српској граматици не налазе никакве потешкоће. Све је углавном врло слично руској граматици, мада у детаљима постоје многе разлике. Детаљи су завршеци именица, придева, заменица и глагола.

Међутим, у српској граматици постоје и ствари којих нема у руској, али има их у другим европским језицима. Рецимо, помоћни глаголи и јасан ред речи у реченици. Многи Руси који уче српски језик се жале управо на редослед речи, мада, рекло би се, зар је то највећа потешкоћа? Једноставно треба увежбати нека јасно описана правила и придржавати их се.

Тотална збрка и језичка интерференција

За крај бих још желео да кажем неколико речи о феномену званом интерференција, који обавезно настаје када учите сличне језике. И Руси који уче српски, као и Срби који уче руски у јеном тренутку могу бити очајни јер им се све помешало у главни, ништа им није јасно и нису у стању да било шта меморишу. Али чим Руси једном утврде граматичку структуру српског језика и почну да схватају разлике и сличности са структуром руског језика, збрка нестаје и Руси почињу да осећају да се српски учи лако и да је то пријатан процес. Зато је у тако тешким тренуцима важно не одустати и упорно наставити учење језика.

Уместо закључка

Као одговор на главно питање овог чланка, желео бих да подстакнем све који се интересују за Србију и Балкан да скупе храброст и почну да уче српски језик (ако то још нису учинили). Јер када Рус научи српски језик он зарања у сасвим друге дубине балканског региона, а живот, без икаквог претеривања и ироније, више није исти. Наравно, на том путу Руси наилазе на неке потешкоће, али оне нису непремостиве. Данас постоје многи одлични курсеви српског језика на интернету, много добрих предавача, и готово све информације су доступне на интернету. У ствари, довољно је само имати јаку жељу и мало слободног времена.

Аутор: Вјачеслав Чарски

Извор: Балканист