Предлог Софије: Званични језик Републике Северне Македоније или још једна *

Бугарска је изнела предлог за решавање спора са Скопљем око имена македонског језика. ”Званични језик Републике Северне Македоније”, став је Бугарске. У неким случајевима, могла би да буде употребљена и фуснота уз објашњење ”према уставу Републике Северне Македоније”.

Бугарска агенција БГНЕС објавила је предлог Бугарске за решење новог проблема који се пред власти у Скопљу појавио уколико желе да почну преговоре о придруживању ЕУ.

Бугарска инсистира да се македонски језик, надаље, зове Званични језик Републике Северне Македоније, или у одређеним случајевима фуснота уз објашњење: “Према уставу Републике Северне Македоније”.

Осим проблема језика, Бугарска пред почетак преговора Скопља и Брисела тражи и да се реши питање македонског националног идентитета, као и националног идентитета историјских личности, попут Гоце Делчева.

Бугарска наводи и да је “македонски језик настао 1944. године”, те да може да се рачуна једино као “писана регионална форма бугарског језика”.


Извори: РТС, ПЛУСИНФО

Први превод комплетне Крмчије или Законоправила Светог Саве

Вечерас је РТС 1 у Дневнику од 19.30 објавио лепу вест о објављивању првог комплетног превода Крмчије или Номоканона Светог Саве на савремени српски језик у издању Митрополије дабробосанске и манастира Добрунска ријека. Најзаслужнији за овај превод су др Зорица Никитовић, ванредни професор Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци, братство манастира Добрунска ријека код Вишеграда и др Станка Стјепановић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Започели су са превођењем још 2013. године. Овај пројекат су помогли Републички секретаријат за вјере у Влади Републике Српске и Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе Републике Србије.

Крмчија или Законоправило је зборник грађанских и црквених прописа и први српски правни акт који је Свети Сава саставио почетком 13 века. Оригинал је нестао, али је сачувано 11 преписа од тридесетак. Овај превод је рађен на основу Сарајевског преписа из 14. века. Пре неколико година је Миодраг М. Петровић објавио један превод Законоправила, али непотпун.

Најстарији сачувани препис Законоправила је Иловички препис који је настао 1262. године у манастиру Светих Архангела у Иловици на Превлаци код данашњег Тивта и ту је чуван вековима до Другог светског рата, када је украден и однет у Архив Хрватске академије знаности и умјетности. Тамо је заведен у инвентару кодекса Архива ХАЗУ под ознаком „III ц 9 Крмчија иловичка из год. 1262, срп. Редакција, лист. 399 у 4°. Запис из 1262“. Иако ХАЗУ нелегално поседује овај вредан српски документ, није нам познато да ли је уопште покренута процедура за његово враћање држави Србији.

 

Весна Арсић


Из истог извора, прочитајте и погледајте…Дан Музеја града Београда, очекујући реконструкцију

Дани ћирилице у Баваништу – од литерарних радова до лутака у народној ношњи (ВИДЕО)

Дечији сабор “Дани ћирилице”, који негује српско писмо и калиграфску уметност, одржан је 19. пут у Баваништу код Ковина. Ученици основних школа код нас и у иностранству писали су и сликали о љубави, што је била овогодишња тема. Најбољи су награђени књигама.

Светосавски дом у Баваништу красе дечији радови, пристигли на конкурс манифестације “Дани ћирилице”. Има ту цртежа, калиграфије, прича и песама, веза, лутака у народној ношњи, а неке од њих имају и маске, што је у складу са ситуацијом у којој тренутно живимо.

“Написала сам песму за коју сам освојила треће место. Писала сам о томе како сви треба да се воле и међусобно помажу једни другима”, каже Јована Станковић из Баваништа.

Сергеј Јовић из Ниша каже да је писао о љубави и да је главна љубав његова породица.

“Ја сам везла своје почетно слово имена, али сам осмислила да то буде као лептир. Требао ми је цео дан за то, није било тешко и мислим да свако треба да покуша”, рекла је Жељана Рацић из Гаја.

Обично је на конкурс пристизало око 6.000 радова, али ове године само 1.100, због короне и наставе код куће. Најбољи су представљени у зборнику.

“Највише је било литерарних радова, јер је њих било могуће слати мејлом, док је најмање било лутака, јер су оне могле бити послате само редовном поштом, које нису радиле”, каже Вера Секулић, организатор манифестације.

У претходне две деценије, на “Данима ћирилице” учествовало је 66 хиљада деце, са скоро свих континената. Осим о српском писму, они су учили и о неким правим вредностима обрађујући теме као што су : вера и нада, доброта, светиња. Следеће године ће размишљати о слободи.


Аутор: Даница Јовановић

Извор: РТС