Терапија за душу – “Твоје слике, моје песме, наше приче”

Збирку песама “Твоје слике, моје песме, наше приче”, Снежана Кецојевић Миљевић написала је брзо, али идеја о таквој књизи у њој је живела дуго. Песме су жанровски различите, строгог или слободног стиха, тематски повезаних причом о Косову и Метохији. Стихове је низала онако како су из душе излазили, олакшавајући тегобу коју је деценијама чувала у себи о својој родној груди.

Песме су настајале по принципу асоцијативног писања на основу старих пожутелих и сасвим нових фотографија њених Дурлевића и Реџића са Шар планине из Сиринићке Жупе.

Стихови одишу аутентичним префињеним сензибилитетом, обојени су сликама из свакодневног живота, традиционалним обичајима и сећањима из детињства.

“Песме јесу пре свега јако носталгичне, препуне љубави према родном крају. Истовремено има и тужних осећања везаних за одвојеност од родног краја али са много стрепње за исти тај родни крај и народ који живи тамо”, каже ауторка прим. др Снежана Кецојевић Миљевић.

“Галије Шарске”, “Сречанка”, “Капиџик”, “Младино оро”, писане су на дијалекту њеног народа.

“То је врло архаичан језик и тешко разумљив људима који не живе тамо. Те речи су се одједном појавиле, извирале из мене и ја сам само кроз стих и кроз управо тај дијалекат могла да са њима комуницирам”, објашњава Кецојевић Миљевић.

На питање да ли писање и читање поезије могу да буду вид терапије за душу, Снежана Кецојевић Миљевић као психијатар одговорила је:

“Ми живимо у време када смо, пре свега , не везано за ковид период јако отуђени, изоловани, прилично духовно осиромашени, емоционално такође осиромашени. Оно што нама треба, јесу заправо емоције исказане кроз живу реч, исказане кроз контакт са другим човеком”.

Збирком “Твоје слике, моје песме, наше приче” Снежана Кецојевић се придружила импресивном броју лекара који су песници и писци.


Аутор: Драгана Ракочевић

Извор: РТС

Еуропатија: Дански јавни сервис лансирао цртани за децу о мушкарцу са огромним пенисом

Џон Дилерманд има изузетан пенис. Толико изузетан да уз помоћ њега може да спасава људе, црта мурале, окачи на њега заставу и чак краде сладолед, пише британски „Гардијан“ о контроверзном цртаћу који је ових дана почео да се емитује у Данској.

Дански јавни сервис ДР почео је са емитовањем нове анимиране серије за децу узраста од 4 до 8 година о Џони Дилерманду, човеку са најдужим пенисом на свету, који помоћу њега превазилази многе проблематичне ситуације и изазове.

Серија је, нимало зачујуће, изазвала жустру дебату о прикладности дечјег програма.

Од премијере у суботу, противници су критиковали идеју да је премиса серије, о човеку који не може да контролише свој полни орган, прикладна за децу.

Кристијан Гроес, професор сарадник на студијама о једнакости полова на Универзитету Роскилде, из другог угла критиковао серију, истичући да програм слави моћ мушких гениталија и нормализује лоше понашање мушкараца.

„Замишљен је да буде смешан, па се мисли да је безопасан. Али није. И ми томе учимо нашу децу“, каже Гроес.

Са друге стране, Ерла Хејнесен Хојстед, клинички психолог који ради са породицама и децом, сматра противници серије превише анализирају ствари и виде нешто чега нема.

„Џон Дилерманд прича са децом и са њима дели његов начин размишљања и деца заиста виде гениталије као смешне“, каже она.

„Серија показује мушкарца који је импулсиван и понекад ван контроле, који греши – као и деца. Али кључно је да Дилерманд увек исправи своје грешке. Преузима одговорност за своје потезе. Када му жена у серији каже да треба да задржи свој пенис у панталонама, он је послуша. То је лепо“, истиче Хојстедова.


Извори: Гардијан, РТС


Администратор: Горња вест је сама по себи упозоравајућа, а још више јер следи само двадесетак дана после бисера главне овдашње пропагаторке ЕУ, Joksimović: Srbija ne samo da nije dalje od EU, nego je suštinski bliže – Politika – Dnevni list Danas 

 Ministarka za evropske integracija Jadranka Joksimović izjavila je danas da Srbija nije „pačija škola“ u procesu evropskih integracija i da ne samo da nije dalje od EU nego je „suštinski bliže“…

Клблк једн дн, “Врањски речовник” открива језички микорокосмос тог града

Југ Србије препознатљив је по специфичном говору, али мало је писаца који чувају старе речи и изразе од заборава. Један од завичајних писаца у Врању је Срба Ђорђевић, негује кадимлијски, прадедовски језик којим се говорило у 19. веку. Написао је три збирке песама на дијалекту и “Врањски речовник” допунио трећи пут.

Старе речи које је слушао у детињству, Срба Ђорђевић је бележио, записивао. Ово је четврто издање “Врањског речовника” – “дибидус дотмњано”. Додато је скоро 800 речи у односу на претходно издање.

“Баш би теја да се то време врне, на једн дн. Сас ћемане, гоч и грнету, сас карасевдах и прангије, а не се врћа, тпка, неће. Нека, је ће си га гледам кроз трепке и у сн”, прича Драган Станковић глумац.

“Клблк или калабалак = гужва или много људи. На пример – код комшију ми, неки голем клблк. И код нас вечерас”, објашњава Мирољуб Стојичић из Врања.

Врањски говор је лирски, мекан, мелодичан, економичан.

“Врање је језички микродржава, свет за себе, где је језик сликовит, независан и особено књижеван. Он исказује мудрост, тананост, лепоту душе људи који живе у Врању, као и наших предака”, указује Мирјана Томашевић из Библиотеке “Бора Станковић” у Врању.

Осим што чува старе врањске речи, Ђорђевић пише и песме. “Ступаљка у кал” или отисак у блату, су изабране, зберене песме.

“Подсећа на то време, од пре 60 година, кад сам ишао бос. То је једно, а друго – има друга симболика – а то је, да те песме као такве, ето моја је жеља да оне дуго трају, али бићу задовољан и ако трају колико и та ступаљка у блато, односно у кал, кад се то осуши, па буде до следеће кише”, каже Срба Ђођевић.

Уз поједине песме фотографија, уз сваку објашњење непознатих речи. “Ступаљка у кал” је, према аутору, траг врањске поетске прошлости, како лирске тако и епске.


Аутор: Даница Мирић

Извор: РТС