Требиње је захваљујући пјеснику Јовану Дучићу пјеснички град и велика је обавеза да то и остане, рекао је градоначелник Требиња Мирко Ћурић, на отварању научног скупа који се одржава поводом традиционалне манифестације културе “Дучићев дан”.
– Без Дучића Требиње би памтили тек као лијеп медитерански град, овако је својеврстан пјеснички град – рекао је Ћурић на скупу “Поетика и поезија Мирослава Максимовића”, који се одржава посредством интернет “Зум” платформе.
Он је нагласио да су у Требињу одавно схватили да је култура важан посао путем којег овај град јача.
– И прихватамо сваку слободну мисао и креацију. Тај аманет нам је и Дучић оставио – рекао је Ћурић на онлајн скупу који је организован у свечаној сали Градске управе Требиње и у Библиотеци Института за књижевност и умјетност из Београда.
Он је подсјетио да се ова манифестација одржава 13. пут и да њен значај изазива дивљење.
Пјесник Мирослав Максимовић рекао је да је Требиње постало главни град српске поезије, прије свега захваљујући увезивању свих активности и пројеката у вези са пјесником Јованом Дучићем и осталим активностима у области културе.
– Црквина је на тај начин надомјестила недостатак Ловћена – рекао је Максимовић, истакавши да је важно улагати напоре у одржавање овог пројекта, као што то ради град Требиње и убудуће да би опстала ова манифестација.
Коуредник скупа Светлана Шеатовић нагласила је да је овогодишњи скуп посвећен пјеснику Мирославу Максимовићу, лауреату Дучићеве награде коју је добио 2001. године.
Она је најавила да су већ два рада учесника конференције спремна и да је план да послије два мјесеца сви предају радове и да ове године буде објављен зборник посвећен поезији и поетици пјесника Мирослава Максимовића.
О поезији Мирослава Максимовића говориће и књижевници, научни сарадници и професори српског језика и књижевности из Београда, Никшића, као и професор са Универзитета у Индијани Богдан Ракић.
Манифестација “Дучићев дан”, која је јутрос почела светом литургијом и поменом пјеснику у Херцеговачкој Грачаници у Требињу, традиционално се одржава на празник Благовијести, када је Јован Дучић преминуо.
Осим научног скупа, предвиђено је и полагање цвијећа на Дучићев гроб у Херцеговачкој Грачаници, а манифестација ће бити затворена у 19.00 часова испред Музеја Херцеговине, када ће бити отворена изложба о Матији Бану “Писма са Бановца” Етнографског музеја из Београда и Архива Србије.
Књижевни часопис за децу “Змај” постојао је пуних педесет година, све до 2003. када је изашао последњи број. Данас, после седамнаест година, Удружење младих књижевника Србије наставља дугогодишњу традицију и поново покреће један од најпознатијих књижевних листова за децу.
Часопис “Змај” се дистрибуира у Републици Српској, а штампано издање за популацију која се не претплаћује биће могуће купити на киосцима широм Србије. У току су преговори са Министарством просвете науке и технолошког развоја да се часопис дистрибуира као што се некада делио деци.
Уз подршку Миле Алечковић, кћерке једног од оснивача часописа “Змај” Мире Алечковић, млади тим Удружења наставиће рад славних песника као што су Десанка Максимовић, Драган Лукић, Арсен Диклић, Александар Вучо, Оскар Давичо и многи други.
Удружење младих књижевника Србије наставља тамо где је стао тим уредника “Змаја” и надовезује се на поруку његовог последњег редакцијског одбора: “‘Змај’ ће, надамо се, верујемо, сигурни смо, и опстати, и остати. И поред свега. И упркос свему”.
Ново издање часописа “Змај” биће савременог дизајна и прилагођено потребама данашње читалачке публике како би се књижевност приближила деци и омладини, што је уосталом био и првобитни концепт часописа. Осим датог акцента ондашњег “Змаја”, нови “Змај” ће поред дечје књижевности укључити и садржаје намењене одраслој читалачкој публици.
Најмлађим читаоцима намењена је и школица правописа, савети за читање и помоћ у разумевању лектире, као и две посебне стране за њихове песмице, приче и цртеже, док су средњошколцима посвећене рубрике из историје и теорије књижевности, анализе и тумачења лектире, као и савети за писање есеја и писмених радова.
Одрасли читаоци моћи ће да уживају у оригиналним преводима са грчког, француског и турског језика, да прошире хоризонте кроз дебате и расправе о књижевности или да се једноставно опусте уз анегдоте из живота наших познатих писаца.
Најзад, за љубитеље добре књиге пробрани су актуелни, свежи и проверени наслови за свачији укус, чак и за оне пробирљивије међу нама, а уз то читаоце очекују и разговори о књижевности са нашим познатим писцима, песницима, глумцима и многим другима.
Смјер за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, у чијем саставу дјелује Камерни хор, јединствен је на простору некадашње Југославије и једини образовни огранак на којем се свеобухватно изучава црквена музика, која је дио српске музичке баштине, изјавио је у интервјуу Срни диригент Раде Радовић.
Радовић је позвао младе да изучавају овај музички правац на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву.
Камерни хор у мају обиљежава двије деценије
Радовић наглашава да ове године Камерни хор обиљежава јубилеј – двије деценије постојања, те да се припремају за централну прославу у мају, када су планирани концерт, промоција споменице-монографије, штампаног издања албума “Догматик”, те премијера документарног филма у режији Зорана Кубуре.
– Првог дана прославе, 21. маја, планиран је концерт Камерног хора, којем би требало да присуствују и бивши чланови, пјевачи свих генерација ансамбла који би се на крају концерта придружили у заједничком перформансу – интерпретацији Мокрањчеве “Херувимске пјесме”, композиције која је на литургијском репертоару ансамбла свих 20 година. Концерт треба да снима телевизија БХТ – најављује Радовић.
Наредног дана, 22. маја, планирана је изложба награда, признања, публикација и архивских штампаних материјала јавне дјелатности Камерног хора, а затим, промоција споменице-монографије “Двадесет година Камерног хора Смјера за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву”, чији је Радовић аутор.
Планирана је промоција штампаног издања албума /компакт-диска/ “Догматик”, у продукцији Издавачке куће “Грамофон” из Сарајева, те премијера документарног филма о Камерном хору у режији Зорана Кубуре и продукцији БХТ-а, чија је телевизијска премијера планирана за 23. мај, када је планирано да Хор учествује и на литургији.
Он додаје да је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић већ финансијски помогао, а очекују и подршку осталих институција.
Камерни хор стасавао са Источним Сарајевом
Радовић истиче да је Камерни хор израстао са градом Источно Сарајево, те да је, стога, потребан већи степен разумијевања умјетности и побољшања њеног статуса у овој средини.
– Широк је дијапазон остварења Хора свих ових година – од учествовања на бројним богослужењима од историјске важности за Митрополију дабробосанску и Српску православну цркву, снимања компакт-дискова и документарних филмова. Затим, преко здружених наступа у извођењима вокалних и вокално-инструменталних дјела, до стотина концерата и наступа у БиХ, земљама регије и широм Европе – Шведске, Италије, Њемачке, Русије, Словачке, Пољске, Данске, Грчке – наглашава Радовић.
Он указује да је простор Музичке академије, који је смјештен у згради Електротехничког факултета, недовољан и скучен, те да се радује новој згради која је у плану и примјереним условима за рад.
– Сматрам да смо то заслужили – истиче Радовић и додаје да се суочавао са бројним потешкоћама у раду, али да су све вријеме трајања Хора имали подршку и покровитељски однос митрополита дабробосанских, уз подршку Музичке академије.
У плану снимање компакт-диска
Радовић наводи да се у ванредним околностима појавила и идеја о снимању новог албума – компакт-диска Камерног хора са тонским сниматељем Ериком Бајрамовићем, а примарни задатак, чим епидемиолошки услови дозволе, биће обнављање и за нове пјеваче стицање искуства концертне праксе, те враћање уобичајеним активностима преко јавних наступа, од цркве до концертног подијума.
Као вишеструки лауреат међународних хорских такмичења кроз различите периоде рада Хора, многе генерације ансамбла су искусиле тренутке такмичарских успјеха, али, за Радовића су значајнији тренуци умјетничких сазријевања које су пјевачи постизали надахнутошћу и стваралачким поривом.
– Захваљујући томе, данас су многи од њих успјешни у свом професионалном раду – истиче Радовић.
Он додаје да су, осим студената Смјера за црквену музику и појање – јасно профилисаних у професионалном опредјељењу, чланови Камерног хора и студенти са других смјерова Музичке академије, а сви они долазе из разних крајева Републике Српске, БиХ, Србије и Црне Горе.
– У раду са студентима увијек сам покашавао да разумијем њихове потребе и да продубим наш заједнички интерес – развој у струци, чему сам приступао кроз мјеру тражења равнотеже између строгости и толеранције. Стрпљења увијек морате имати много више од студената, а онда се и они томе науче – сматра Радовић.
Епидемија зауставила пробе, концерте и такмичења
Говорећи о раду Камерног хора у условима пандемије вируса корона, Радовић указује да је ситуација изузетно сложена, да је нарушен континуитет рада, а такмичења заустављена.
Радовић истиче да је Камерни хор посљедњи пут наступао у јулу 2019. године, када је на престижном интернационалном хорском такмичењу у Превези у Грчкој остварио лауреатски резултат, освојивши двије златне медаље у главној и још једној категорији, те специјалну награду.
– Захваљујући том резултату, Хор се пласирао на престижно такмичење у Токио које је требало да се одржи прошле године у септембру. Ансамбл је имао и уговорену концертну турнеју у Италији. Међутим, ништа од тога није реализовано. Недавно смо добили позиве за два међународна фестивала и такмичења који би требали да се одрже у јуну и септембру – напомиње Радовић.
