Шта желе ти фриленсери

(Фото М. Спасојевић)

У овој нашој лепој Србији стално се појављују неки проблем, али их државне структуре брзо решавају? У последње време појавише се и ти „независни радници” који самостално дођоше до посла, одрадише и узеше неке паре, не оптерећујући ни државу око запошљавања, ни остале државне институције. Још кажу да су питали представнике власти да ли треба да нешто некоме плаћају, јер ето живе у нашој лепој Србији, дишу наш кисеоник, ходају нашим улицама а сигурно и купују нашу храну. Одговор надлежних је био – да их нико не препознаје.

А онда нека „мудра” глава се сети да им се уназад пет година обрачуна порез – баш лепо, али мене као обичног, простог и наивног грађанина и пензионера овај потез подсећа и изгледа као рекет нелегалних структура у овој нашој лепој Србији. А шта ти „независни радници” добијају ако то прихвате да плате – колико сам разумео не добијају ни здравствено осигурање за протекле године, а и шта ће им кад су године прохујале, а богами ни пензионо, а и шта ће им пензија кад им (ако плате порезе) ништа од тога не иде у пензиони фонд.

Из мог дугогодишњег искуства знам и искусио сам добро, где год сам имао додира са државом, ако је требало да ме само мало очеше – она ме је одрала. Чињеница је да много пута полуписмени обучавају у писмености оне који знају добро и да пишу и да читају, али ко им је крив кад немају партијску књижицу коју треба да имају. То је наша стварност. Сваки дан слушамо како смо најбољи у овоме и ономе, а пола нације полуписмено и преживљава од минималца.

И зато, драги „независни радници” или фриленсери, не дозволите да вас полуписмени описмењавају!

 

Лазар Тимотијевић,
Београд

Извор: Политика

ПРЕКО ЦЕЛЕ ФАСАДЕ У МАКЕДОНСКОЈ: Ево када се у Београду први пут појавио натпис Купуј домаће

ТРИДЕСЕТИХ година прошлог века у Македонској улици освануо је велики позив преко целе фасаде једне зграде на којем је писало “Купујте домаће”.

Фото: Архива

Сада је овакав поспупак неуобичајен и редак. Светска економија је одавно преузела тековине и ингеренције које су некада припадале само државама. Тако су данашње, међународне коропорације знатно економски снажније од многих појединачних држава и њиховог финансијског и економског капацитета.

Таквим корпорацијама данас не одговарају овакви, патриотски позиви и они су постали изобичајени. Службовање непознатим послодавцима сада је постала планетарни тренд.

Овакви снимци остављају сећања на таква времена, као и на југословенски главни град током предратних година. Тада је економска политика сваке озбиљне државе била знатно другачија него данас.

Македонска
Време када је настала ова фотографија обележио је француски утицај на ондашњу Југославију. Тада се ова улица звала Поенкареова, по француском председнику Ремону Поенкареу.
Овај државник био је веома утицајан у време Првог светског рата.

Аутор: З. Николић

Извор: Новости онлајн

Ћирилично писмо и језик јесте наше национално благо

„Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама препознао је значај одржавања Фестивала ћириличних брендова, као један веома значајан догађај, који на посебан начин чува, промовише и негује ћирилични језик и писмо“, рекла је данас отварајући други Фестивал ћириличних брендова у Историјском архиву Новог Сада, покрајински секретар за културу, јавно инфомисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић.

Национални идентитет једног народа почива на неколико стубова националне културе, истакла је Милошевићева и додала да су један од основних стубова управо ћирилично писмо и језик, а писмо и језик живе онолико колико су у употреби и то је задатак за читаво друштво, јер оно јесте наше национално благо.

„Да бисмо широј јавности, а младима поготово подигли свест о њеном значају, неопходни су догађаји као што је данашњи, јер поштујући и чувајући свој национални идентитет, поштујемо и друге“ рекла је секретар Милошевић.

Она је подсетила и на чињеницу да је пре Другог светског рата познати научник др Вебер, чувен и по проучвању светских азбука, рекао да је српска ћирилица и њено писмо једно од најједноставнијих и најлепших азбука на свету.

Акценат овог фестивала јесу и млади, нагласила је ресорни секретар и додала да они данас живе у време савремених технологија, интернета, друштвених мрежа и све више упрошћавају писмо и зато подизање њихове свести и уопште путем организовања радионица и рада са школском децом јесте веома битна ствар.

„Са друге стране језик и писмо нису само ствар културног идентитета, наслеђа, образовања, већ су веома битни и у туризму и привреди, као наш промотивни бренд“ истакла је Милошевићева и додала да статистика у последње две године каже да од 100.000 домена, само их је 2.000 на ћириличном писму.

У име домаћина, Петар Ђурђев, директор Историјској архива Града Новог Сада је рекао да и на овај начин указујемо на важан део нашег културног наслеђа, који морамо да имплементирамо у свакодневницу. Он је подсетио да се овај део Паноније налази у оквиру Велико моравске државе и то на простору, где су Ћирило и Методије, а потом и њихови ученици нас задужили да ово писмо чувамо.

Гојко Вукоје из Удружења грађана „Клуб О2“ из Новог Сада који су и организатори другог Фестивала ћириличних брендова се захвалио на подршци ресорном секретаријату, граду Новом Саду и Историјском архиву Новог Сада нагласивши да је ћирилица лична карта српског народа.

На овогодишњем фестивалу ученици Гимназије „Јован Јовановић Змај“ и Карловачке гимназије учествоваће на радионици под називом “Култура говора – негујмо српски језик” са посебним освртом на текстове Иве Андрића, Михајла Пупина и војводе Живојина Мишића. Радионицу ће водити Слободан Роксандић, аутор књиге “Проговори да видим ко си” (додатног наставног средства за боље усмено изражавање) и аутор програма “Караван културе говора” који се реализује у склопу националне акције “Негујмо српски језик”.

 

Извор: vojvodina.gov.rs