„Земља вина и манастира“ Ђорђа Ћирића: Српска виногорја – традиција и перспективе

Посебна пажња посвећена је “светом тројству” виноградарства: клими, земљишту и сортама винове лозе

Фото: kupindoslike.com

„Земља вина и манастира“ аутора Ђорђа Ћирића прва је од девет књига јединствене едиције Kaffe&Bara о вину и српским винарским рејонима кроз простор и вријеме.

Подручје јужног Баната, са појашњењем климатско-едафских услова и њиховог утицаја на вино уз списак важнијих произвођача подижу вео магле са ових винородних обала Панонског мора уз мноштво слика, графикона и карти.

– Винарски и виноградарски предио јужног Баната кроз простор и вријеме
– Појашњење климатско-едафских услова јужног Баната и њихов утицај на вино
– Релевантни произвођачи
– 61 фотографска одредница
– Карте, графикони и преко 100 фотографија из разних временских периода

„После вишегодишњих путовања и истраживања, пред вама стоји први дио едиције Земља вина и манастира, у којој смо настојали да што потпуније представимо сва српска виногорја, њихову славну традицију, тренутну ситуацију, и надамо се свијетлу будућност. Посебну пажњу посветили смо светом тројству виноградарства: клими, земљишту и сортама винове лозе.“, истакнуто је у опису књиге.


Извор: ИН4С

ДР ЂОРЂЕ РАДИЋ (1839 – 1922) – ПОЉОПРИВРЕДНИ ПРОСВЕТИТЕЉ И НАУЧНИК

ОД 23. СЕПТЕМБРА ДО 17. ОКТОБРА 2020. ГОДИНЕ

Аутори изложбе: Драган Драшковић  и Оливера Ћосовић
Oрганизација: Савез инжењера и техничара Србије и Академијски одбор за село САНУ

Др Ђорђе Радић (1839-1922), пољопривредни просветитељ и научник, први доктор пољопривредних наука код нас и почасни члан Српске Краљевске академије.

Он је био први Србин који је на Бечком универзитету положио докторат из филозофије с пољопривредном расправом. Име Ђорђа Радића је постало познато и потребно Србији, те га је Кнез Михаило Обреновић више пута позивао и ангажовао, први пут 1864. године.

Оснивањем Друштва за пољску привреду 1869. године, др Ђорђе Радић је дошао у Србију и тада започиње нови период његовог живота и рада. Знање које је стекао школовањем, као и практична знања стечена обиласцима и проучавањем пољопривредних достигнућа већине европских земаља (од 1862–1869. обишао је Аустрију, Чешку, Француску, Немачку, Италију, Швајцарску, Холандију и Белгију) стављено је у функцију просвећивања и напретка српског сељака.

О значају и доприносу др Ђорђа Радића у утемељењу српске пољопривреде најбоље говоре његова дела: преко 40 објављених књига и више од 500 објављених чланака, уредништво у листовима СељакТежакДомаћинЦветарство, затим чланство у 67 пољопривредних и културних друштава (од којих су три америчка).

Међу његовим бројним научним достигнућима можемо поменути хибридизацију кукуруза коју је започео пре него што је то учињено у САД-у, добијање разних сорти кукуруза и кромпира, као и нових врста поврћа. Заслужан је за производњу првог памука у Угарској, увођење племенитије расе стоке и извођење укрштања. Изводио је огледе са узгојем свилене бубе, а захваљујући њему су и набављене, за оно време, нове справе и алати – гвоздени плугови и вршалице са витлом. Радио је на оснивању пољопривредних школа у Пожаревцу, Даниловграду и Краљеву, обављао послове секретара у Српском пољопривредном друштву и сарађивао са свим релевантним именима пољопривредне науке у Европи и свету.

Такође, др Ђорђе Радић је био редовни члан Српског ученог друштва и почасни члан Српске Краљевске академије.

 

Извор: САНУ