Српски мелод Љуба Манасијевић посветио песму др Лази

Осетио сам потребу да се придружим свим оним пријатељима и људима који су волели и поштовали доктора Лазу,  једном мојом пригодном песмом која носи назив ,,Дрино реко, водо валовита”.

За Српску историју, Љубомир Љуба Манасијевић, мелод српски

Поштовани брате Ђорђе,
Подржавам твоју племениту намеру и петицију да болница у Нишу понесе име великог, недавно преминулог дивног доктора и човека, часног Србина и нашег брата Миодрага Лазића.
Морам да кажем да нисам био упознат са делом и племенитим подвигом сјајног хирурга на спасавању многих живота у рату у Српској Крајини и Босни и Херцеговини деведесетих година.
Његов одлазак усред врхунца кризе које је проузроковала пошаст звана Корона је изазвала велику пажњу нас, који смо из куће пратили догађаје али и осветлила  лик човека који ће верујем бити заувек упамћен као симбол храбрости, пожртвовања, хришћанске љубави и хероја који је храбро и зналачки спасавао невероватним захватима, многе најтеже и безнадежне случајеве хируршке ратне праксе.

У времену пада свих људских, традиционалних и патриотских вредности кроз бизарне, ружне и  приземне антихришћанске и вулгарне до бола, прилоге и написе у медијима које гледамо и читамо сваки дан, изненада је просијало једно лице, прострујала је вест о одласку човека о коме се није писало  у свим  медијима као о што се пише о многим безвредним личностима и њиховим приватним животима а који је био лучоноша наше савести и учитељ човечности и патриотизма.

Међу нама живе многи људи који су ван домашаја медијске пажње а они су својим животом и многим људским вредностима и достигнућима као и преданим радом заслужили да се сваки дан пише о њима на понос и корист свих грађана Србије.

То такође, важи и за наше људе у свету који бележе сваки дан изванредна достигнућа и успехе за које ми  не знамо или пак дознајемо са великим закашњењем.
Утолико пре, уздиже се дело и име доктора Миодрага коме је и име одредило природу а  кога су од миља сви звали ,,Доктор Лаза“.

Испраћен је са песмом ,,Марш на Дрину“ према његовој последњој жељи у Републици Српској као и у његовом вољеном граду Нишу.

Осетио сам потребу да се придружим свим оним пријатељима и људима који су волели и поштовали доктора Лазу,  једном мојом пригодном песмом која носи назив ,,Дрино реко, водо валовита“.

 

Извор: Српска историја

Нова књига у издању Србског културног центра „Ћирилица“ Београд: “Трагови и сенке”

       Прва књига ауторке Гордане Глорие Амиџић „Трагови и сенке“ уједно је и прва књига песама коју издаје Србски културни центар „Ћирилица“ Београд. Трагови И Сенке су истовремено и називи три циклуса од 52 песме које чине ову збирку.

    Поезија Гордане Глорие Амиџић је сва у реминисценцијама, сва саткана од сећања и успомена, и „питање које се некако само намеће, али, исто тако, не тражи одговор, може гласити: да ли трагови чине сенке или сенке чине трагове? У проналаску одговора скрива се и смисао ове књиге, јер, како је то рекао Хајне, никад се млађи нећемо срести“, према рецензији Н. В. Субросе.

       У првој, насловној песми сећања су одраз нечег неповратно изгубљеног и због тога још вреднијег:

          Небо нашег града више није

                                                                  исте боје

                                                                  ни ваздух

                                                                  ни птице

                                                                  ни река није бистро зелена.

            И ма колико да је прошлост оставила дубоке трагове, назиру се и сенке неизвесне будућности, када се  ауторка се пита (Повратак у Мостар):

                                                                 Хоћу ли знати ходати новим путевима

или ми треба други ритам за равнотежу?

 

Основно осећање које даје тон свим стиховима је љубав, али љубав обојена носталгијом, стрепњом, болом, љутњом, ишчекивањем, увређеношћу…

Као у свој дом

улазиш ми у сан

позван или непозван,

свеједно

прошеташ по свим

спратовима душе

и поједеш парче срца,

за вечеру,

без питања.

(Посетилац)

                        Свакако вредне пажње, ове песме би требало да имају свој наставак у некој следећој збирци Гордане Глорие Амиџић.

Весна Арсић
главни уредник Билтена
Србског културног центра
“Ћирилица” Београд

Србији у Сутону

Драг ми је Платон, али дража ми је истина.

(Аристотел, “Етика”)


У данима менопаузе короне, сви владари света и даље нису спустили лопту,тог смешног вируса, како рече др Несторовић на почетку циклуса. Скривајући се у том циклусном завршетку на Балкану се фашистички вампир измигољио из ђавоље рупе и заједно са њим зове у госте цртаче надримапа и издаваче поштанских марака какве се нису појављивале још од 1933. године. Као и увек ту су помахнитала милогорска служинчад која намерно зову певача са надимком пљуцавца којег је мрзео чак и Лаки Лучијано, јер није могао да добаци ни 30 метара. Ипак један човек ту негде, не тако далеко од нас, по ко зна који пут доказује да се не плаши баука који кружи светом и поносно каже: “Да, ми смо победили фашистичког баука пре 75 година.”

Велики Батко и Велики Друг Александар Лукашенко је данас у Минску одржао Заједничку тактичку вежбу љубави према отаџбини. У вежби су учествовале Народне снаге, како можемо да назовемо гледаоце и Белоруску војску. Колики је Друг Лукашенко прави Срби никад неће заборавити када је једини од државника света дошао у Србију 1999. године и понудио нам помоћ. Батка хвала Ти.

пуковник авијације у пензији                                09.05. 2020.године, Београд
Милорад Ђошић