Требиње, град српске поезије

Требиње је захваљујући пјеснику Јовану Дучићу пјеснички град и велика је обавеза да то и остане, рекао је градоначелник Требиња Мирко Ћурић, на отварању научног скупа који се одржава поводом традиционалне манифестације културе “Дучићев дан”.

– Без Дучића Требиње би памтили тек као лијеп медитерански град, овако је својеврстан пјеснички град – рекао је Ћурић на скупу “Поетика и поезија Мирослава Максимовића”, који се одржава посредством интернет “Зум” платформе.

Он је нагласио да су у Требињу одавно схватили да је култура важан посао путем којег овај град јача.

– И прихватамо сваку слободну мисао и креацију. Тај аманет нам је и Дучић оставио – рекао је Ћурић на онлајн скупу који је организован у свечаној сали Градске управе Требиње и у Библиотеци Института за књижевност и умјетност из Београда.

Он је подсјетио да се ова манифестација одржава 13. пут и да њен значај изазива дивљење.

Пјесник Мирослав Максимовић рекао је да је Требиње постало главни град српске поезије, прије свега захваљујући увезивању свих активности и пројеката у вези са пјесником Јованом Дучићем и осталим активностима у области културе.

– Црквина је на тај начин надомјестила недостатак Ловћена – рекао је Максимовић, истакавши да је важно улагати напоре у одржавање овог пројекта, као што то ради град Требиње и убудуће да би опстала ова манифестација.

Коуредник скупа Светлана Шеатовић нагласила је да је овогодишњи скуп посвећен пјеснику Мирославу Максимовићу, лауреату Дучићеве награде коју је добио 2001. године.

Она је најавила да су већ два рада учесника конференције спремна и да је план да послије два мјесеца сви предају радове и да ове године буде објављен зборник посвећен поезији и поетици пјесника Мирослава Максимовића.

О поезији Мирослава Максимовића говориће и књижевници, научни сарадници и професори српског језика и књижевности из Београда, Никшића, као и професор са Универзитета у Индијани Богдан Ракић.

Манифестација “Дучићев дан”, која је јутрос почела светом литургијом и поменом пјеснику у Херцеговачкој Грачаници у Требињу, традиционално се одржава на празник Благовијести, када је Јован Дучић преминуо.

Осим научног скупа, предвиђено је и полагање цвијећа на Дучићев гроб у Херцеговачкој Грачаници, а манифестација ће бити затворена у 19.00 часова испред Музеја Херцеговине, када ће бити отворена изложба о Матији Бану “Писма са Бановца” Етнографског музеја из Београда и Архива Србије.

 

Извори: СРНА, РТРС

Душко Трифуновић – ГРЕХ

Грешио сам много, а сад ми је жао
Што нисам још више и што нисам луђе,
Јер само ће греси када будем пао
Бити моје дело – а све друго туђе.

Грешио сам много, учио да страдам,
Летео сам изнад ваше мере строге,
Живео сам грешно, још ћу, ја се надам
Својим дивним грехом да усрећим многе.

Грешио сам, признајем, нисам био цвеће,
Грешио и за све вас који нисте смели
И сад део греха мог нико од вас неће,
А не бих га дао – ни кад бисте хтели.

Извор: https://www.poezijasustine.rs/2017/09/dusko-trifunovic-greh.html

Ода женском роду

Пише: Максим Драшковић

Почуј ме добро, женски роде

што стално кукаш без слободе:

то је вријеме прошло давно

кад ништа не би равноправно.

Људи вам ништа нијесу дали,

без вас су чак и ратовали,

пасали сабљу и крвцу лили,

Боже, како су себични били!

Како је мушком падало уму

да вам са собом брани у шуму?

Било им изгледа много прече

да сами буду дрвосјече.

Сами себично грабили зору

да узму рало и њиве ору,

били физички много јачи-

не дали да сте с њима орачи.

За равноправност немали мјере,

Наковањ, чекић и тестере,

гордо  презрели снагу вашу,

биле им крхке за козбашу.

Био род мушки тобоже мудар-

зар само он да буде рудар?

Да клеше камен и кућу зида,

без имало мушкога стида.

Хтјела та груба мушкарчина

да му будеш њежна и фина,

поносна дама и брижна мајка,

икона света, животна бајка,

Дар од Бога и украс свијета-

он бранич жене и дјетета.