Вест из Пирота: “Стовна”

Поштовани читаоци,

Представљамо вам књигу “Стовна”, првенац Гране Перовић пиротске књижевнице у издању радње “Књига знамење” Пирот.

Милорад Ђошић

Реч уредника

Често кажем да је мој највећи књижевни успех то што сам своју мајку успео да охрабрим и подстакнем да почне да пише. У почетку сам мислио да сам синовски пристрасан, да само ја у њеним причама из детињства, које је проживљела у топлом дому деда Јована и баба Божане у селу Станичење крај Пирота, без своје прерано уснуле мајке а њихове кћери јединице, препознајем танану јужњачку осећајност Боре Станковића и топлину Чеховљевог приповедања у којима искру дечије радости, срећом, нису успели да угуше очајање и туга. Када сам мамине приче почео да објављујем на “Причама старог Пирота”, видео сам да моја импресија није тек само фамилијарна, да њена писана реч покреће многа срца и наставља да живи испод саме објаве, у коментарима, као на оним давним седењкама крај чесми и огњишта када се народ окупљао да се разговори и разведри, огреје и окрепи. Највеће и најпријатније изненађење приредили су ми читаоци из удаљених крајева Србије, Шумадије, Београда, Војводине својим емотикинима, изразима одушевљења и речима захвалности, упркос мноштву нејасних пиротских локализама и турцизама, због којих је у овом папирнатом издању свака прича опремљена мањим речником. 
 
Књижевни првенац Гране Перовић одштампан је у Пи Пресу, пиротској штампарији која израђује књиге врхунског квалитета, у тврдом и шивеном повезу, на 168 станица, у А5 формату. Читаоци ван Пирота издање могу поручити поруком код самог издавача на мејл znamenje@gmail.com или једној од фејсбук страница Књига Знамење  и Приче старог Пирота  (потребна је адреса и неки контакт ради брзе поште). Читаоци из Пирота и околине свој примерак могу купити у књижари “Пи прес” у центру града на Тргу пиротских ослободиоца, некада Црвеном тргу. Цена књиге је 600 динара (са услугом брзе поште 750 динара).
 

Жељко Перовић,

Уредник Издавачке радње “Знамење” Пирот

Извор:

Стовна

Пиротски ћилим-не лети, али обилази свет осликан на маркама

Пиротски ћилим, један од наших најпознатијих традиционалних производа, однедавно се нашао и на поштанској марки. Поводом обележавања стотину година од оснивања Завода за интелектуалну својину Србије, као један од симбола, на пригодним маркама, приказан је и пиротски ћилим.

Није летећи, али већ више од једног века обилази цео свет. Његовој јединственој лепоти сада могу да се диве и филателисти широм планете. На маркама Поште Србије, по избору кустоса Музеја Понишавља, налазе се најпознатије шаре Пиротског ћилима – ђулови, гугутће на диреци, рашићева, бомбе, кувери.

“Интересантно је да су на бордурама свих ових ћилима корњаче, наша најпознатија шара, која се налази и на грбу Пирота и која симболизује дуговечност, а у неким културама и мудрост”, рекао је Ненад Јовановић кустос музеја Понишавље.

Због тога су, у Заводу за интелектуалну својину, поред осталих мотива, у век постојања ове институције, уткали и Пиротски ћилим.

“Пиротски ћилим је део фолклорне традиције, део је културне баштине и представља део националног идентитета Републике Србије. Пиротски ћилим један је од заштићених ознака порекла по којој се наш народ и наша држава препознаје у свету”, истакла је Биљана Јовичић, начелница у Заводу за интелектуалну својину.

“Ми смо веома поносни на нашу традицију и веома смо поносни на то што смо заједно са Заводом за интелектуалну својину 2003. године заштитили ознаку географског порекла Пиротског ћилима. Надамо се да ће ускоро, уз подрушку државе, Пиротски ћилим бити на листи нематеријалног културног наслеђа Унеска, као светско културно благо”, рекао је Владан Васић, градоначелник Пирота.

Пиротски ћилим је одавно део примењене уметности, али стручњаци сматрају да је за његову будућност много значајнија организована производња.

“Пре свега нема ткаља. То је оно на чему треба радити. Да се заиста ћилим сачува од заборава. Ћилим као производ, а не ћилим као сувенир”, истакла је Радмила Влатковић, историчарка уметности.

Од када је Пиротски ћилим први пут приказан на Светској изложби у Паризу 1892. године, његова оригинална лепота и техника израде, квалитет, богатство шара и боја, не престају да фасцинирају људе широм планете. Зато очување традиције ткања мора бити приоритет.

 

Извор: РТС

Пироћанци, срам вас било

Какве ли коинциденције, у улици Ћирила и Методија у Пироту исечена су столетна стабла ораха. Стабла на пиротском Сењаку на којима су се славуји натпевавали бесомучно су посечена, а уместо њих су засађене притке. Тако су се и Пироћанци укључили у општу моду сечења свега што је лепо.

Ругло у Пироту

По народном предању орах сече најстарији члан фамилије или га секу уз благослов. По истом предању ни храст запис се не сече, а како то раде у Холандији погледајте на фотографији испод.

Храст који се налази између две траке аутопута 58 код Ајндховена у Холандији

Да Пироћанци нису најгори сетимо се храста записа у Савинцу кога је “посекао ” Милош Велики.

Исечени храст запис у Савинцу
Ко се још сећа београдских платана?
Да ли сваки Србин мисли да историја почиње од њега или је и пре нешто постојало?


Србски културни центар
“Ћирилица” Београд
Милорад Ђошић