Онлајн конференција у Америци: Тесла – икона дијаспоре

© Фото : Спутњику уступила Теслина научна фондација

Традиционална годишња конференција посвећена Николи Тесли, у организацији Теслине научне фондације (ТНФ) из Филаделфије, због актуелне епидемиолошке ситуације ове године одржаће се онлајн, 16. јануара са почетком у 12х по америчком, односно у 18х по српском времену.

Конференцију ће отворити оснивач и председник Фондације Никола Лончар.

„Тесла је икона дијаспоре – лакше је окупити наше младе људе, али и странце на Тесла сусретима него на било ком другом догађају, јер његова ‘магија’ не престаје ни данас, скоро осам деценија од када је напустио овај свет“, каже Лончар.

Окосница Конференције биће пилот пројекат „Оснивање Теслиних клубова“, који је Теслина научна фондација са седиштем у Србији  покренула у сарадњи са основном школом „Драгомир Марковић“ из Крушевца и „Бранислав Петровић“ из Слатине код Чачка, а уз мониторинг и логистику ТНФ-а.

У оквиру програма, сви заинтересовани имаће јединствену прилику да чују и неколико веома познатих и цењених људи који својим радом праве велике пробоје на светском нивоу, попут Герија Питерсона, инжењера, научника и публицисте, власника „Твенти фрст сенчри букс“, који је у оквиру своје издавачке куће издао највише књига посвећених Николи Тесли, Марка Ј. Сеифера, књижевника и историчара који је први урадио докторску дисертацију на тему Николе Тесле, браћу Корум који су свој живот посветили наставку рада на Теслиним патентима, посебно на бежичном преносу електричне енергије и који ће на Конференцији изнети своја најважнија открића и достигнућа.

До сада су се Тесла конференције одржавале у хотелу Њујоркер у Њујорку, у коме је Тесла живео последњих десетак година свог живота и где је и умро 7. јануара 1943.

ТНФ из Филаделфије увелико ради на програму увођења предмета о Тесли у школе Америке. Из Фондације истичу да су пронашли бројне начине да остваре овај циљ јер Америка нема централизован систем образовања. Осим на овом пројекту, Теслина фондација велику пажњу усмерава и на младе, талентоване људе широм света у жељи да прикаже свету снагу и моћ Теслиног народа, уједно спајајући сународнике у расејању са матицом.

„Тесла је важна спона како између матице и дијаспоре, тако и за повезивање са другим народима, као и појединцима који имају реалну слику и знају истину о Србима и страдањима нашег народа кроз векове“, наглашава Лончар.

У Словенији све више ђака учи српски језик

Вредној донацији књига, поклону који је за допунску наставу у Словенији недавно даривало наше Министарство просвете, обрадовали су се ученици Ива и Вук Мијатовић (Фото Српска допунска школа)

У непредвидивим околностима које диктира пандемија успех мерљив неупитним вредностима, раван образовном подвигу, постигла је једна допунска школа, најмлађа – српска. Од ове школске године она постоји и ради широм Словеније. Њени су ђаци основци словеначких осмолетки. И њих је из класичних у виртуелне учионице изместила претња вируса корона јавном здрављу, испоставило се – немоћна пред жељом ученика да уз редовне школске обавезе и српски језик као матерњи буде део њиховог образовања. Интересовање је огромно. Осам наставника, колико их је из Србије отпутовало у Словенију да обистини договор ресорних министарстава две државе да српски језик и култура и званично буду део школског система земље домаћина, ни уз рад преко норме није било довољно да се од почетка настава омогући за свих 1.500 заинтересованих школараца.

У првом полугодишту успели су да оформе 63 групе с укупно 896 ученика из 75 осмолетки у Копру, Крању, Љубљани, Новој Горици, Постојни, Марибору, Камнику… Породице чија су деца на „листи чекања” на место у српској допунској школи обрадоваће вест да је овдашње министарство недавно донело одлуку о ангажовању још шест хонорарних сарадника, наставника који испуњавају критеријуме за рад под капом ове куће знања, а већ живе у Словенији. Да то значи да ће настава на српском до краја јанура почети и у Новом Месту, Цељу, Велењу, Корушки, открива за наш лист Блаженка Тривунчић, координатор Српске допунске школе за Француску, Италију и Словенију. И потврђује да у словеначком огранку има више ученика него у француском и италијанском заједно.

Образовно-васпитни рад на српском језику за основце у иностранству остварује се по посебном програму нашег Министарства просвете, науке и технолошког развоја у Швајцарској, Немачкој, Француској, Словенији, Италији, Великој Британији, Грчкој, Норвешкој, Белгији, Данској и Јужноафричкој Републици. Настава се реализује из три предмета: српски језик, моја отаџбина и основи културе српског народа. Ови су часови за ученике и наставнике ушће ентузијазма, знатижеље и искрене намере да се освоје нова и надграде стечена знања. На њима се утврђују нејаки бедеми последње одбране живота српског као матерњег језика, развијања свести о националном и културном идентитету и одржавања трајних веза с отаџбином, који су неретко непознаница већ за трећу генерацију исељеника из домовине Србије.

– Најважнији задатак допунске наставе на српском језику јесте јачање свести српских породица у дијаспори о значају похађања часова матерњег језика, историје и културе. Школовање је за децу бесплатно. За одабир наставника критеријуми су захтевни. Није довољно да буду изузетни стручњаци са искуством у образовању. Ентузијазам, креативност, посвећеност и тимски, сараднички рад у коме се несебично размењују наставни материјали, подршка и идеје су кључни. Резултати се постижу удруженим деловањем, у сарадњи с породицама и институцијама, изградњом и учвршћивањем веза с матицом – указује Тривунчићева.

Тежња је да се повећа обухват ученика. А за ову кућу знања нема боље промоције од богатства програма које реализује и дечјег рада, успеха и задовољства.

– Уз учење слова, читање и писање, бавимо се историјом, традицијом и уметношћу. Правимо квизове, креирамо одећу, пишемо песме, рецитујемо, свирамо и певамо скупа. С успехом учествујемо на такмичењима из историје, у музичким пројектима, ликовним и литерарним конкурсима и смотрама. Градимо национални понос, подижемо углед своје заједнице, доказујемо се квалитетом. Зато нас је све више. Јављају нам се нови ученици, који су се раније премишљали, а сад су сигурни да хоће да уче српски језик јер виде како њихови другари већ постижу запажене резултате и лепо говоре о настави – дочарава за наш лист Данило Спасојевић, председник актива наставника српског језика у Словенији, предавач у школама у Љубљани и Камнику.

Одлука да се после 12 година признањима овенчаног наставничког рада у Краљеву отисне у иностранство за њега значи напредовање и шансу да и ван матице ствара инспиративне наставне ситуације.

– Сви су ђаци за нешто талентовани. Наставник је ту да усмерава, организује и подстиче, ученици грабе напред. Тако сам радио у Србији, само настављам у Словенији. Ученици су дивни, комуникативни, културни, амбициозни. Корелативно-интегративни приступ настави омогућава да једној теми приђемо са становишта лингвистике, географије, историје и уметности. Ако сте добро планирали и реализовали активности, различити приступи на крају часа ће се спојити у функционалну целину и десиће се учење, и онда сте успели као наставник. Када добијете осмех ученика, као потврду задовољства након решеног задатка, ширите позитивну енергију на целу групу, мотивишете и друге да буду успешни – звучи лако кад Спасојевић објашњава.


Аутор: Миленија Симић-Миладиновић

Извор: Политика

Јана и Мина најбоље у Москви

Браво за младу Београђанку: Јана Почуча

Истраживачка станица Петница и њене полазнице Јана Почуча из Београда и Мина Црногорац из Крагујевца су на недавно одржаном Међународном научном форуму младих “Корак у будућност” у Москви, донеле Србији два вредна признања. Јана из области биологије, а Мина из психологије.

Ове тинејџерке награђене су за пројекте реализоване на семинарима у Истраживачкој станици током 2019, а њихови радови су били представљени на петничкој конференцији “Корак у науку” у новембру прошле године, где су се и квалификовале за учешће на престижном међународном такмичењу које је због пандемије ЦОВИД-19 реализовано путем онлајн платформи.

Мина Црногорац, ученица Прве крагујевачке гимназије, каже да је Петница имала кључну улогу у њеном образовању и формирању интересовања.

– Истраживачка станица ми је, између осталог, подигла свест о бројним питањима која се могу поставити у науци и могућности да се на њих одговори из различитих углова. Уз помоћ знања које сам тамо стекла, одабрала сам и науку којом бих у будућности волела да се бавим, а то је психологија – објашњава млада научница и додаје да јој је такмичење на којем је учествовала пружило прилику да усаврши вештине презентовања на страном језику и сазна чиме се баве њени вршњаци из различитих земаља.

С друге стране Јана Почуча, ученица Прве београдске гимназије, истиче како је у Петници схватила шта је у ствари наука.

– То је велика игра без краја – каже ова тинејџерка и додаје да је научила како да повезује ствари, критички приступа информацијама, и како изгледа истраживачки процес – прича она и додаје да то није могла да спозна на неком другом месту.

Такмичење у Русији је и Јани било дивно, ново искуство нешто сасвим другачије од свега до сад.

– Награда је дошла као потврда да се много ноћи рада на истраживању исплати, али и као мотивација за даље образовање и усавршавање – каже она.

Истраживачка станица Петница, према речима њеног програмског директора Николе Божића, кроз међународну сарадњу и мрежу партнерских институција широм света, полазницима пружа прилику да се сретну с вршњацима сличних интересовања из других држава и упознају с радом светских образовних и научних организација.

– Већ 38 година образујемо младе генерације које се занимају за природне, друштвене и техничке науке, и желе да се усавршавају. Средњошколци, који желе више од онога што уче у школи регуларан систем школовања није довољан, а воле астрономију, физику, електронику, рачунарство, математику, биологију, хемију, геологију, медицину, социологију, антропологију, психологију, историју, лингвистику, археологију или дизајн добро дошли су. Жеља нам је да идентификујемо мотивисане и заинтересоване средњошколце. Они не морају да имају најбоље оцене или да буду такмичари, али ако воле науку, Петница је за њих право место – указује Божић и додаје да ће, уз постојеће бројне кабинете и лабораторије, Петница добити астрономску и климатолошку опсерваторију.

У овом епицентру науке, млади ће и 2021. учити са најбољим младим стручњацима научници из скоро свих института и факултета у Србији.

На понос свих нас: Крагујевчанка Мина Црногорац преломила да буде психолог

Одлична мотивација

– У Петници сам упознала много дивних људи, предавача, сарадника, ментора, али и других полазника, који су увек били спремни за дискусију о различитим темама, а који ме мотивишу да радим и учим још више – преноси Јана Почуча утиске из Петнице.

У европском и светском врху

– На 7.500 квадрата радног и боравишног простора, сваке године више од 2.000 ученика из Србије и из многих земаља учествује на око 150 разноврсних програма. Велики углед смо стекли захваљујући иновативним методама рада, изванредним резултатима у откривању младих талената и подршци њиховом образовању и развоју. Данас је Петница највећи европски и у самом врху светских центара за професионални ваншколски рад са младим талентима – каже Никола Божић, додајући да, иако је највећи број петничких курсева, кампова или семинара дизајниран за средњошколце, има доста активности за наставнике и студенте.

Дискусија о Дедамразологији

Петница је у овој години осмислила нови онлајн програм “Петнички разговори” како би најширој јавности представила научна достигнућа и отворила дискусије о најважнијим темама са стручњацима широм света.

– Идеја о разговорима је сазревала годинама, а реализована је у сада када је много образовних програма прешло у виртуелни свет. Последњи разговор је био “Дедамразологија”, посвећен науци о најпопуларнијем деки на планети, а жеља нам је била да се у разговору о шаљивим темама објасне оне озбиљне. Причало се о физици, психологији, историји и географији, од тога како квантна механика може објаснити чињеницу да Деда Мраз у једној ноћи може да донесе пакетиће свој деци на планети, како ирваси и санке могу да лете, пазбог чега су празници важни у одрастању и развоју деце, како су се славили кроз историју, како изгледа постојбина Деда Мраза, Лапонија и Финска којој припада – каже Божић и додаје да на овим догађајима учествује 150 гостију кроз дискусију, а прати их 1.000 људи.


Аутор: Драгана Декић

Извор: Вести онлајн