Школство и здравство

Одавно је школска учионица са таблом и кредом постала страно тијело новог доба

Пише: др Батрић Бабовић

Нико није тако једноставно као корона вирус са истоименом глобалном операцијом објаснио и демистификовао рупе и празнине бројних система и обзнанио степен њихове безвриједности и мртвила. У вријеме док медијски простор испуњавају опскурни садржаји, примитивни телевизијски догађаји на каналима са националном фреквенцијом јесу услов без кога се не може, а све штампане медије и портале испуњавају ефемерне садржине и јефтине празнине живота људи са јавне позорнице, нико од универзитетских професора, академика, писаца, новинара, интелектуалаца или посленика јавне ријечи не покушава да обзнани смјернице на који начин уредити и новој пошасти прилагодити системе школства и здравства.

Одавно је школска учионица са таблом и кредом постала страно тијело новог доба. Вертикални положај ученика који презентује своје знање и брани теорије из језика, математике, историје или природних наука одавно је замијенио компјутер и на англосаксонском скраћеничном језику он лајн контакт са предметним наставником. Оловка је испарила из ђачких руку, бијела хартија је замијењена конвертитским компјутерским екраном, а мрежњача ока је принуђена на трпну кохабитацију са виртуелним и дигитализованим синапсама на релацији ђак-професор.

Свијест и савјест предавача као преносиоца знања и ученика као субјекта који усваја иста и на тај начин креира аутономну инвентивност , раздаљинама се губи без трага и гласа. Одсуство писања, сликања,цртања и коришћења креде и табле убија креативни потенцијал и развој умјетничких садржаја код младих генерација. Кора великог мозга не прима импулсе са терена гдје млади ум преликава своју машту и разлива своју подсвијест. Из таквих збирова и умножака развија се нови свијет, док га компјутери као пригушивачи селе на виртуелни терен. Од основног образовања па до докторских и специјалистичких академских студија са редовним студијским програмима план и програм са релацијом предавач-ученик подводи се под даљински систем комуникација и губитак непосредности и близине. Некад је било немогуће замислити практичне вјежбе на анатомији и хирургији са компјутерским презентацијама и виртуелним компилацијама предметних садржаја.

Готово свакодневно архитекте и грађевинци помјерају пројекте у више димензија, историја се дигитализује, ревидира и прилагођава потребама политика, времену истраживања и интересима заједнице,а Хомер, Шекспир, Достојевски, Памук и остали писци и пјесници проналазе свој пут до онога ко то треба да оцијени перципирање њихове ријечи посредством интернета и сличних мрежа. Све више и наглашеније, жива ријеч и контакт очи у очи умире на међама тиркизно плавих екрана. Само генијални ум и ледена машта могу предвидјети какве се генерације роботизованих зналаца пакују у нове армије будућих интелектуалних елита. Са сигурношћу се може рећи да се смањује јаз између природно произведених зналаца у корона операцији и раније пројектованог глобалистичког система вјештачке интелигенције.

Наука постаје обамрла и бесциљна, умјетност је одавно без сочности и надахнућа. Живо и мртво ткиво између плагијаторства и креативности све више почива на препознавању нијанси разлика, благодарећи ријеткој људској проницљивости и филигрански стеченом знању. Пирамиду владања и знања разарају милијарде полуистина и њихове подлоге за будуће постулате коначних решења и услове без којих се даље не иде.

Медицина је направила јаз у употреби технике и практичних вјештина. Компјутеризацијом и дигитализацијом несвјесно се присвојио рачунар а отуђио човјек.

Садржаји литературе постају преписивачки, са максималним замршеностима на молекуларном нивоу и одступањима на нивоу базичних принципа науке. Стручни часописи са завидним индексима и квалитетима научних радова пружају минимална уточиште за решења бројних проблема. Велики број студија за бројне болести и љекове бива погрешно постављен или недовољно квалитетно интерпретиран. Појавом короне медицина се неформално дијели на ковид и нековид област древне науке. Ни шпанска грозница са милијардама пандемија није успјела да медицину сведе на немоћну слушкињу система и политичког поретка. Корона је родила повјерење и неповјерење, проширила непознанице и познате ствари у бројним процесима учинила неадекватним и непотпуним.

Вакцине је учинила средством опстанка и извором глобалних људских мимоилажења и подјела.Готово са сигурношћу може се рећи да операција корона у праксу уводи нове ентитете у међународну класификацију болести. Смртност од других болести остаје за боља времена и снажније аналитичке тренутке.

Он лајн живот води у лавиринте из којих нема излаза. Вријеме обично покаже да се без Хомера, Толстоја, Селимовића и Андрића не може у архитектонске мултидимензионалне зоне, нити у сложене хируршке и нехируршке процедуре. Алгебра и рачунске операције неуморно прате опште образовање у свим ускостручним гранама. Од момента кад је компјутер заузео бусију између љекара и болесника, медицинска догма и пропедевтика пропадају на непримјетан и бесповратан начин, а човјек губи човјека у формално-правном компјутерском зачараном кругу.

Школство на даљину и медицина на близину јесу немогућа мисија. Можда је тако и у свим осталим струкама и научним областима. А да су човјек и свијет отуђени показује демографија. Корона је маркер распадања досадашњег свијета. Можда и нови лист за оне који вјерују у Божји Промисао и Божје Допуштење.

 

Извор: ИН4С

Кавчић нуди бесплатне уџбенике и за ваннаставне активности

(Фото Фондација „Алек Кавчић” )

На интернет страници Фондације „Алек Кавчић”, besplatnabiblioteka.com, од ове седмице почело је постављање уџбеника који се користе у школским ваннаставним активностима, па их ђаци могу бесплатно преузети за употребу. Прве такве књиге доступне за слободно коришћење су уџбеник и радна свеска за ђаке нижих разреда који желе да науче да играју шах. Како и закон налаже, одобрио их је Завод за унапређивање образовања и васпитања, а користе се у школама у којима је шах ваннаставна активност.

Сања Вуксановић, шаховски велемајстор и некадашња првакиња и репрезентативка СФРЈ, коаутор је поменутог уџбеника из шаха. Она наглашава да је поклањање ове књиге основцима мали допринос великом и светлом подухвату у области образовања деце и жеља да подржи свим срцем оно што фондација ради.

– Колико год се неко руководио личним интересима, несхватљиво ми је да било који интелектуалац, а камоли родитељ или просветни радник, може да не подржи обезбеђивање бесплатних уџбеника за најмлађе – истакла је Вуксановићева.

Други аутор уџбеника Иван Марковић, интернационални мајстор и професор шаха, верује да значај свима доступног, бесплатног, квалитетног образовања има високо место на листи приоритета чак и у овако изазовним временима. Каже да ову заједничку донацију види као симболичан допринос племенитом циљу. Сматра да ће направити корак даље уколико, захваљујући књизи о шаху, бар неко дете развије љубав према читању, размишљању, критичком мишљењу, објективности, одговорности и креативности, а одрасли се подсете да учење може бити радосна авантура кроз игру, без напора и муке. Сачуваће, како каже, тиме наду да једног дана овај труд буде крунисан и ширењем утицаја свима једнако доступног образовања на читав свет.

Новост на сајту besplatnabiblioteka.com је да се јуче појавила и школска књига из биологије за осми разред, коју је издао Завод за уџбенике. Према уговору који фондација има са овом издавачком кућом, сва њихова издања окачена на сајт могу се штампати искључиво за личну употребу ђака.

Иначе, Александар Кавчић, научник и факултетски професор у Америци, путем своје фондације ђацима у Србији на слободно коришћење од почетка године дао је 75 школских књига. Оне се однедавно, путем поменутог сајта, могу и поручити штампане у боји, за само два динара по страници.

На сајту Фондације „Алек Кавчић” сада је већ омогућено оно што је професор својевремено и најавио у „Политици” – у неким случајевима доступна су и по два различита уџбеника за исте предмете. Примери за то су књиге из Природе и друштва за први, други и трећи разред, као и за предмет Техника и технологија за пети, шести и седми разред. На сајту су и по два уџбеника за физику за шести разред и математику за први и други. Избор није сиромашан јер је то укупно 18 различитих уџбеника за четири предмета за први, други, трећи, пети, шести и седми разред.

 

Аутор: Драгана Јокић-Стаменковић

Извор: Политика

Поново излази дечји часопис “Змај”

УМКС

Књижевни часопис за децу “Змај” постојао је пуних педесет година, све до 2003. када је изашао последњи број. Данас, после седамнаест година, Удружење младих књижевника Србије наставља дугогодишњу традицију и поново покреће један од најпознатијих књижевних листова за децу.

Часопис “Змај” се дистрибуира у Републици Српској, а штампано издање за популацију која се не претплаћује биће могуће купити на киосцима широм Србије. У току су преговори са Министарством просвете науке и технолошког развоја да се часопис дистрибуира као што се некада делио деци.

Уз подршку Миле Алечковић, кћерке једног од оснивача часописа “Змај” Мире Алечковић, млади тим Удружења наставиће рад славних песника као што су Десанка Максимовић, Драган Лукић, Арсен Диклић, Александар Вучо, Оскар Давичо и многи други.

Удружење младих књижевника Србије наставља тамо где је стао тим уредника “Змаја” и надовезује се на поруку његовог последњег редакцијског одбора: “‘Змај’ ће, надамо се, верујемо, сигурни смо, и опстати, и остати. И поред свега. И упркос свему”.

Ново издање часописа “Змај” биће савременог дизајна и прилагођено потребама данашње читалачке публике како би се књижевност приближила деци и омладини, што је уосталом био и првобитни концепт часописа. Осим датог акцента ондашњег “Змаја”, нови “Змај” ће поред дечје књижевности укључити и садржаје намењене одраслој читалачкој публици.

Најмлађим читаоцима намењена је и школица правописа, савети за читање и помоћ у разумевању лектире, као и две посебне стране за њихове песмице, приче и цртеже, док су средњошколцима посвећене рубрике из историје и теорије књижевности, анализе и тумачења лектире, као и савети за писање есеја и писмених радова.

Одрасли читаоци моћи ће да уживају у оригиналним преводима са грчког, француског и турског језика, да прошире хоризонте кроз дебате и расправе о књижевности или да се једноставно опусте уз анегдоте из живота наших познатих писаца.

Најзад, за љубитеље добре књиге пробрани су актуелни, свежи и проверени наслови за свачији укус, чак и за оне пробирљивије међу нама, а уз то читаоце очекују и разговори о књижевности са нашим познатим писцима, песницима, глумцима и многим другима.

 

Извор: Вести онлајн