Стиховима корачају према отаџбини

Наставна група из Кирхајма коју похађају Лазар и Валерија и наставнице Татјана и Наташа

Ученици допунске школе на српском језику из покрајине Баден-Виртемберг остварили су запажене успехе и освојили награде на два конкурса.

Ђаци Татјане Поповић, координатора допунске наставе и наставника у Баден-Виртембергу учествовали су на четвртом литерарном конкурсу Интернет часописа за подстицање дечјег стваралаштва “Табла”, чија је тема била Божић. Ђаци наставнице Наташе Миленковић ове године су учествовали на конкурсу “Краљевство бијелих рада” , који организује Међународно удружење стваралаца Стихом говорим из Бијелог Поља. Тема конкурса била је слободна што је додатно мотивисало ученике да на крилима маште пишу о чему год желе.

Важно је писати

Божић је један од најзначајнијих и најрадоснијих хришћанских празника чија је порука истоветна за све који га славе – порука мира и љубави. Инспирисани том радошћу и љубави према нашој богатој традицији ученици су написали своје радове. На конкурсу “Табле” за литерарни рад на тему Божића Миа Палежевић, која иде у 4. разред, освојила је трећу награду за своју “Божићну причу” у конкуренцији од 204 литерарна рада широм Европе. Она похађа наставу у одељењу Татјане Поповић која има часове у Генералном конзулату Србије у Штутгарту. Док прима честитке Миа наводи да се много обрадовала што је добила награду за рад на ову тему.

– За мене су Божић и време уочи Божића најлепши период у години. Тада углавном идемо у Србију и радујем се када могу са бакама, декама и теткама да проведем празнике, а нарочито због тога што много волим снег и Стару планину. Зато је овај конкурс, посвећен Божићу, за мене веома посебан, и овај успех веома битан – каже Миа.

ДОБИЛА БРОЈНЕ НАГРАДЕ: Валерија Станисављевић

Њена наставница Татјана Поповић каже да су ученици пренели на папир сву своју радост Божића и божићних празника.

– Освојеним наградама и признањима ученици из покрајине Баден-Виртемберг још једном су донели радост и српској школи и својим наставницама, родитељима и пријатељима наше школе, а мене као наставника учинили поносном. Иначе, радове смо започели на часу. Морам да похвалим моје ђаке јер су се сви трудили да напишу понеки стих или ред приче, а они најупорнији су радове завршили код куће. Посебне похвале уз Миу заслужују: Дамјан Шљука, Јулијана Живадиновић, Стефан Вуксановић и Настасја Диер који су и узели учешћа на конкурсу. Надам се да ће ученици и даље развијати љубав ка писању на матерњем језику и није битно победити – важно је учествовати! Јер и то је победа – истиче Татјана Поповић.

– Миа је мирна, тиха девојчица. Веома је вредна и одговорна и са великом озбиљношћу прилази задацима који јој се постављају. Пуна љубави према домовини она често све што види око себе пренесе на папир. Чаролију њеног литерарног рада жири је препознао и наградио и овом приликом и њој и свим ученицима који су учествовали на конкурсу упућујем срдачне честитке – закључује Татјана Поповић.

ЧАСОВИ У КОНЗУЛАТУ: Одељење које похађа Миа Палежевић

Чизме од седам миља

На резултате својих ученика поносна је и наставница Наташа Миленковић.

– Они радо учествују на књижевним и ликовним конкурсима. Радују се дипломама, захвалницама, похвалама и књигама које су добили претходних година. Ово је трећа година како учествујемо на овом конкурсу “Краљевство бијелих рада”. Овај пут чак њих четрнаесторо послало је радове. Веома сам поносна на своје ученике који се истичу књижевним стваралаштвом. На конкурс је пристигло око 700 радова, а чак троје ученика из Немачке је похваљено. Мислим да је то изванредан успех. Похваљена је ученица Валерија Станисављевић из Кирхајма која је написала песму “Како стићи до циља у чизмама од седам миља”. Валерија радо учествује на конкурсима, инспиришу је домовина Србија, породица, другарство, воли да се игра речима и тако настају њена књижевна умећа. Недавно је освојила треће место на конкурсу “Домовина се брани лепотом и знањем”. Дивно је радити са даровитом децом – истиче наставница Миленковић.

Даровита Валерија с осмехом на лицу истакла је колико јој значе овакви успеси:

– Бескрајно сам захвална жирију јер сам добила похвалу. Веома сам срећна због тога. Желим да захвалим и учитељици Наташи јер је и она заслужна за мој успех.

Похвала и за Ксенију

Похвалу је добила и Ксенија Јевтић, ученица осмог разреда из Синделфингена. И она се радује успеху који је постигла.

– Веома сам се обрадовала када сам сазнала да сам похваљена. Много сам срећна и поносна.

Ксенија је и претходних година добијала бројне награде и похвале за литерарне радове о отаџбини Србији, другарству, писала је о пролећу.

– Ксенија је одговорна, вредна и предана ученица. Воли да учествује у свим наставним и ваннаставним активностима. Срећна сам јер сам имала прилику да радим са њом и надам се да ће после завршетка осмог разреда наставити да воли свој матерњи језик и да га негује као и до сада – истиче наставица Наташа.

Свако има неки таленат

– Наставићемо и даље да учествујемо на конкурсима. Надам се и очекујем да ће се и остали ученици укључити на неком од наредних. Искуство показује да у сваком ученику лежи неки дар, таленат или вештина, а на нама, наставницима и родитељима је да их откријемо и подстакнемо да их развијају. Диван је осећај не само за ученике, већ и за родитеље када се рад њихове деце истакне међу многобројним. Посебно је то велика мотивација за наставника који тиме добија потврду да је успео да мотивише ученика да своје мисли, осећања и размишљање преточи у песму или прозу. Успех чини вреднијим чињеница да је реч о деци која одрастају у средини где се српски језик говори само у породици и то не свакодневно – изнела је свој закључак учитељица Наташа Миленковић.

Лазареве чаролије

На конкурсу је похваљен и Лазар Јевтић, ученик четвртог разреда из Кирхајма који је написао песму “Божићне чаролије”.

– Драго ми је да сам учествовао и радујем се похвали – каже скромно Лазар поводом свог успеха.

Учитељица Наташа каже да је право задовољство радити са таквим учеником.

– Лазар је веома вредан ученик, редован на настави и веома добро говори српски језик. Чита и пише ћирилицу, а радо и сам пише песме и приче. Воли да пише о породици, другарству, празницима и празничним обичајима. Родитељи су такође веома поносни на његов успех.

Чувари српског језика и културе

Поводом запажених резултата и освојених награда на овим конкурсима Татјана Поповић, која предводи тим наставника покрајини Баден-Виртемберг, у улози координатора истиче колико је важно да се у новонасталим околностима када нема непосредне наставе и даље посвећује пажња ваннаставним активностима у оквиру којих конкурси заузимају значајно место.

– Иако је ова школска година потпуно другачија од свих других, прилагођавајући се раду у новим условима, као и увек имамо велики број ваннаставних активности, у оквиру којих наше ученике мотивишемо да кроз различите активности исказују своје креативне потенцијале. Учествовање на конкурсима, на којима имају право и деца из дијаспоре, чине веома важан сегмент нашег образовно-васпитног процеса. Наши ђаци и на тим конкурсима са поносом негују обичаје, традицију, показују да не заборављају корене и да су прави чувари српског језика и културе.


СРПСКА ЋИРИЛИЦА НАЈБОЉЕ ПИСМО НА СВЕТУ: Немачки лекар био одушевљен азбуком – најмање замара очи

Фото: Архива Новости
НЕМАЧКИ офталмолог др Вернер Вебер назвао је српску ћирилицу „првом азбуком света“. Он је одбранио докторску дисертацију у Лајпцигу 1937. године на тему „Азбуке света“ када је установио да је српска ћирилица “одмор за очи”.

Срби су најсавршеније писмо на свету, каквим га неки сматрају, добили захваљујући Вуку Стефановићу Караџићу , који је реформу српске ћирилице извршио почетком 19. века, пише Глас јавности.

Избацивањем полугласника и увођењем графема Њ и Љ, Вук је наставио реформе које је започео Сава Мркаљ. Изглед слова Ђ је прихватио од Лукијана Мушицког, Џ је узео из старих румунских рукописа,а Ћ из старих српских рукописа. Слово Ј које је узео из латинице приписивано му је за “највећи грех” у црквеним круговима, где су говорили да је српски реформатор тиме радио на покатоличењу српског народа.

Вукова фонетска азбука (назив према називу слова: А – аз, Б – буки) са 30 графема званично је прихваћена 1868. године.

Ћирилица је, иначе, словенско писмо настало крајем деветог века у данашњој Бугарској.

Име је добила по Ћирилу, једном од солунске браће који су ширили хришћанство међу Словенима. Сматра се да је творац ћирилице Климент Охридски, један од ученика Ћирила и Методија. Постоје неки истраживачи који тврде да је њен творац Константин Преславски, односно цар Симеон Велики.

Ћирилица је створена по угледу на грчко уставно писмо. Из овог писма су узети и знаци, а за гласове којих није било у грчком језику начињене су графеме по угледу на грчка и глагољска слова.

Као једноставније писмо од глагољице, која је старија по постанку, ћирилица је потискивала глагољицу и устаљивала се у Бугарској, Србији, Македонији, Русији.


Извор: Глас јавности

Преузето са: Новости

Деца воле ћирилицу

Велика заинтересованост: Наставница Бојана са ђацима

У порти Храма Васкрсења Господњег на Галусу у Франкфурту у суботу је отворено још једно место за наставу на српском језику у покрајини Хесен. Овај пројекат је реализован сарадњом Црквене православне општине Франкфурт и Генералног конзулата Републике Србије у Франкфурту и наставак је Мале школе ћирилице, која се у црквеним просторијама раније одржавала. Настава ће се радити по програму допунске школе на српском језику, а предаваће је наставница Бојана Ракоњац.

Никола Мишковић из Франкфурта је допратио два сина на наставу, Алексу (9) и Давида (10):

– Мислим да је ово изванредна идеја. Моји синови су и прошле године похађали Школу ћирилице. То је за сву нашу децу јако добра ствар, пре свега да науче да пишу и читају нашу ћирилицу, наше обичаје, да упознају другаре које можда и виде у школама а не знају да су Срби и на неки начин да се приближе цркви. Једва су чекали да поново крену на наставу.

Весну Јовановић је из Бад Филбела у школу довео њен син, седмогодишњи Петар Јовановић.

– Замисао је дивна јер немамо много времена да деци пренесемо све ово што ће да науче на настави, а не бих волела да ми дете буде неписмено на ћирилици. И термин ми одговара због посла. Имам још и старију ћерку Селену (14) са којом сам управо причала телефоном и договорили смо се да од следеће суботе и она крене на наставу. А врло је могуће да нам се придружи син једне моје пријатељице, па ће нас бити много следеће суботе – каже нам мама Весна.

Елена и Даниела Крсмановић

Наставница Бојана на првом часу у новој школској години имала испуњену учионицу, по новим правилима држања дистанце:

– Данас је било 10 ученика на часу, али их је било још неколико пријављених који су из оправданих разлога били одсутни. Очекујемо групу која ће имати више од 15 ученика. Први утисак је одличан. Деца су јако заинтересована и мотивисана су претходним часовима који су имали код учитељице Тање Недељковић, тако да је мој задатак да наставим оно што је она започела.

Весна и Петар Јовановић

Прве лекције

Деветогодишњу Елену Крсмановић чак из Бад Хомбурга довезла је мама Даниела због наставе на српском језику.

– Ишла сам у Бад Хомбург на интегрисану наставу (српски), али нисам баш много научила. Овде сам се боље прилагодила јер овде могу више да научим. Данас научила оно што сам писала на латиници да напишем на ћирилици. Наставница нам је супер јер је млада, љубазна, са нама лепо прича и можемо све да је разумемо. Следеће суботе сам сигурно опет на часовима – каже Елена.

Давид, Никола и Алекса Мишковић

Давидово обећање

– Свиђа нам се школа јер је све лако схватљиво и све што смо данас радили нам се допало. Наставница Бојана нам је све лепо објаснила. Правили смо Инстаграм на папиру и могли смо да пишемо и на латиници и на ћирилици. Ја сам писао на латиници јер писање ћирилице тек треба да научим, обећавам – рекао нам је Давид Мишковић.

 

Аутор: З. Вицеларевић

Фотографије: З. Вицеларевић

Извор: Вести онлајн