Српско благо расуто по свету: Од Ирске до Русије крије се више хиљада наших драгоцености – у јавним збиркама и музејима

Фото Р. Шегрт

ВИШЕ хиљада предмета српског културног наслеђа налази се у јавним збиркама широм света, као што су институције у Ирској, Русији, Немачкој, мада још нема значајних покушаја да се оне врате у Србију.

Док стручњаци сматрају да држава не чини довољно да би та културна грађа била враћена у домаће националне институције, за Србију би могао бити је поучан пример Грчке чији су многи вредни артефакти отуђени у време формирања европских музејских збирки.

Према нашем закону, брига о културном наслеђу у Србији и ван њених граница, у рукама је Архива Србије, Народне библиотеке Србије, Народног музеја, Републичког завода за заштиту споменика културе и Народног позоришта у Београду.

Те установе су у обавези да истражују, евидентирају и воде бригу о заштити покретног културног наслеђа ван граница Србије, што подразумева и вођење Централног регистра тих културних добара.

Ипак, како сматрају историчари, за овакве подухвате, потребна су значајна финансијска средства, јер истраживачи морају отићи до одређених институција у иностранству, обавити потребне анализе и онда та истраживања завршити на територији Србије, у једној од надлежних институција.

Један од повода да културна јавност Србије постави питање судбине српског покретног културног наслеђа у другим државама био је договор, постигнут пре две године, да се из Санкт Петербурга врати 166. страница Мирослављевог јеванђеља.

Руски архиепископ и научник Порфирије Успенски је средином 19. века отцепио 166. лист Мирослављевог јеванђеља приликом посете Хиландару и однео га у Русију.

У недељу је Покрет обнове Краљевине Србије затражио од Републике Србије да упути званичну иницијативу Хрватској за враћање древне српске реликвије – крстионице кнеза Вишеслава.

Артефакати српски културне баштине расути су по иностранству, као на пример нестанак 60 средњевековних списа из Архива Србије и Народне библиотеке Србије, међу којима је била и оснивачка повеља манастира Хиландар.

Када је почео Први светски рат, Министарски савет Краљевине Србије дао је налог Архиву Србије и Народној библиотеци Србије да издвоје најдрагоценије из колекције националног архивског и националног библиотечког фонда.

Фото: З. Јовановић

Све наведено са посебном железничком композицијом, заједно са грађом Министарства спољних послова, стигло је до Крушевца, где је и остало до 2015. године.

Српски истраживачи су претходних деценија лоцирали велики број артефаката, као што је призренски препис Душановог законика, који је враћен Југославији средином 30-тих година прошлог века и данас се налази у Народној библиотеци Србије.

Крајем 60-тих година, из Немачке јеврадхено нешто мање од 20 средњевековних рукописа.

Осим Оснивачке повеље манастира Хиландар, многи рукописи су пронађени у различитим институцијама Европе и света.

За сада последњи случај враћања артефаката српске културне грађе из иностранства био је 2010. године, када је из Немачке враћен чувени крст краља Александра Обреновића који је он поклонио манастиру Жича на дан свог миропомазања 20. јуна 1889. године.

Тај крст је изнет из манастира Жича 1941. и све до 2010. године није био враћен.

Фото: Горан Шљивић

Дешава се и то да се вредни предмети из културног наслеђа Србије најчешће појављују на аукцијама и постају предмет великог интересовања у тим ситуацијама.

Историчари сматрају да држава Србија мора бити активнија у враћању свог културног наслеђа из иностранства, јер на то има право по одредбама Хашке конвенције о заштити културних добара у случају оружаног сукоба из 1954. године.

Они као пример истичу Грчку, која се већ деценијама тражи да јој Британци врате древне грчке скулптуре изложене у Британском музеју у Лондону. Кључни предмет који Грци траже назад је Партенонски фриз, исклесан пре 25 векова, који је красио храм на врху Акропоља. Британија упорно и одлучно одбија те захтеве.

Грци су 2009. године у Атини отворили велелепни музеј Акропоља, зато што су им у мучној препирци Британци често приговарали да и иначе не би имали где да сместе експонате ако би били враћени.

Грчка је 2018. у години европске културне баштине, основала Међународни комитет за повраћај скулптура са Партенона, захваљујући коме су многе земље званично подржале њен захтев, па је поново оживљено то питање.

Сличан модел међународне сарадње и посредовања би могла да примени и Србија из које је изнет непрегледан број уметничких предмета.

 

Извори: Танјуг, Новости онлајн

Од непожељних до омиљених: Великани руске књижевности 20. века добили свој музеј у Москви

© Sputnik / Рамиль Ситдиков

Музеј руске књижевности 20. века отворен је у Москви, у склопу централног здања Државног музеја историје руске књижевности „Владимир Иванович Даљ“. Од великих песника „сребрног века“, бунтовних, прогоњених и непожељних писаца, све до миљеника совјетске епохе – бурни руски књижевни век биће представљен са свим парадоксима и противречностима.

Динамична историја – Избрисани и збачени с пиједастала

Руска књижевност је током 20. века доживела две велике ревизије. Прва се, како је навео директор Музеја историје руске књижевности Дмитриј Бак, догодила двадесетих година прошлог века, када је стваралаштво многих писаца 19. века било или просто избрисано, или тумачено у складу с актуелним друштвеним збивањима тог периода, а другу ревизију је донела перестројка, збацујући са пиједастала званичне совјетске писце.

„Желимо да музеј буде динамичан као и сама историја књижевности 20. века“, рекао је  Дмитриј Бак.

Музејска грађа ће за посетиоце бити откривана постепено, током наредних неколико година. Прва изложба посвећена је чувеном руском песнику Осипу Мандељштаму (1891 – 1938), а током ове године ће бити постављене и изложбе посвећене животу и стваралаштву Михаила Булгакова и Андреја Платонова.

Музеј планира да током наредних неколико година представи и своју грађу посвећену другим истакнутим писцима и песницима 20. века, међу којима су Александар Вертински, Алексеј Ремизов, Анатолиј Луначарски, Марина Цветајева и многи други.

Улица Мандељштам: Осип и Надежда

Прва поставка „Улица Мандељштам: Осип и Надежда“ приређена је поводом 130 година од рођења једног од највећих руских песника „сребрног века“ и једног од водећих представника акмеизма.

© SPUTNIK / РИА НОВОСТИ
Песник Осип Мандељштам и његова супруга Надежда у друштву Ане Ахматове, Марије Петрових, Емилија Мандељштама (песниковог оца) и Александра Мандељштама (песниковог брата)

Име Осипа Мандељштама у Совјетском Савезу је било забрањено две деценије, а његове стихове сачувала је од заборава пре свега песникова супруга Надежда Мандељштам.

Мандељштамови стихови су у Совјетском Савезу могли да се штампају тек шездесетих година 20. века. У Москви је 1991. године основано Удружење Мандељштам, чији је циљ прикупљање, чување, изучавање и популаризација стваралачког наслеђа песника. Ово удружење је учествовало и у припреми изложбе у Музеју руске књижевности 20. века.

Материјална оскудица и песничко богатство

Изложба је осмишљена тако да посетиоцима нуди могућност да завире у свакодневицу песника и његове супруге, обилазећи реконструисане собе у којима су живели, испуњене њиховим личним предметима, као и плакатима и културним водичима из прве три деценије прошлог века.

© SPUTNIK / РИА НОВОСТИ
Песник Осип Мандељштам

Циљ изложбе је, како су навели њени аутори, да сагледа и прикаже „контраст материјалне оскудице и богатства стваралачких појава Осипа и Надежде Мандељштам“.

За потребе изложбе рестаурисано је 11 архивских аудио-снимака из збирке Музеја „Владимир Иљич Даљ“. Међу њима се налазе и снимци Мандељштамовог гласа који до сада нису објављивани, а који се могу чути преко телефонске слушалице у песниковој радној соби.

„Ова изложба је пилот пројекат који упућује на то какав ће бити будући рад, како верујемо, великог и моћног Музеја историје књижевности 20. века“, рекао је директор Музеја руске књижевности 20. века Дмитриј Бак.

 

Извор: Спутњик

У Русији представљен “Народни буквар”

“Народни буквар”, аутора етнолога Владимира Ђукановића, представљен је данас на видео-предавању у Српском преговарачком клубу Централне градске народне библиотеке “В.В. Мајаковски” у Санкт Петербургу.

Предавање је одржано на српском језику, а након њега је услиједила секција за питања публике и разговор са аутором.

Ђукановић, који је и музејски савјетник у Музеју Републике Српске, истакао је да је поносан што је “Народни буквар” прешао границе Републике Српске, саопштено је из овог музеја.

– Поносан сам и што смо добили прилику у једној од највећих свјетских метропола и цетара културе, представити драгоцјене елементе наше традиције. `Народни буквар` се, како у музејима и школама Републике Српске, тако и на свјетском нивоу, исказао као својеврстан водич кроз српску традицију и обичаје – изјавио је Ђукановић.

Он је истакао да је у посљедње вријеме евидентан труд да се културно насљеђе Републике Српске представи широм свијета, а данашње предавање је било први и успјешан корак.

– На овај начин ми реализујемо, не само просвјетитељску мисију институције Музеја Републике Српске, него и представљамо нашу историју и идентитет, културну разноликост, те развијамо узајамно поштовање и дијалог између различитих култура – рекао је Ђукановић.

Гледаоци овог предавања показали су велико интересовање, како за “Народни буквар” и његов садржај и за предмете који су у њему представљени, тако и за културно насљеђе Републике Српске.

Из публике су аутору била упућена питања о пројектима номинације различитих предмета и традиција на УНЕСКО-вој репрезентативној Листи културног насљеђа, о појмовима из традиционалног живота народа Републике Српске, животу и традицији Срба, као и о осталим књигама које су настале као производ дугогодишњег рада и истраживања аутора као етнолога у Музеју Републике Српске.

Ђукановић је указао да је домаћа култура веома занимљива – Словени су живјели на подручју између Карпата и Урала, у претежно брдовитим, шумским предјелима, а досељавајући се на Балканско полуострво, које је слично нашој прапостојбини, донијели су знања и традицију културе дрвета.

– Сва средњевјековна архитектура ових простора, осим великих градова, утврђења и великих манастира, била је у потпуности дрвена. Ми смо народ који још од 12. вијека, када је створена прва српска држава, гради своју културу и традицију – подсјетио је Ђукановић.

Он је указао да су до данас сачуване, између осталих здања, и цркве брвнаре које су превљене од дрвета у 16. и 17. вијеку и да су оне још једно свједочанство богате баштине коју треба заштитити и сачувати.

-`Народни буквар` је настао са таквим циљем да се јавности, а посебно дјеци, традиција представи, јер је то начин да се очувају наша народна предања, легенде и богатство обичаја – закључио је Ђукановић.

Предавање је, поводом Међународног дана матерњег језика, у Санкт Петербургу организовано захваљујући Представништву Републике Српске у Русији, у сарадњи са стручним сарадником за регионалну сарадњу у Представништву Маријаном Опарницом и савјетницом шефа Представништва Српске у Русији Алом Блиновом.


Извори: СРНА, РТРС