Одржан скуп „Положај српскога језика у савременом друштву (изазови, проблеми, решења)“

У Свечаној сали Матице српске у суботу, 3. јула 2021. године, одржан је скуп „Положај српскога језика у савременом друштву (изазови, проблеми, решења)“ у организацији Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика. Округли сто је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истакавши важност преиспитивања положаја српског језика у нашем друштву. Након тога, присутнима се обратио Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински Господин др Иринеј.

Поводом усвајања Закона о родној равноправности, којим су угрожене уставне слободе грађана и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су велики скуп истакнутих стручњака у области српског језика и друштвено-хуманистичких дисциплина.

Руководећи се науком и објективним чињеницама, на Скупу су разматрани различити проблеми у погледу структуре и употребе тзв. родно осетљивог језика, али и других неповољних аспеката које прописује Закон.

Рад округлог стола реализован је у три сесије. У првој сесији, чији су модератори били проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС, и проф. др Александар Милановић, изложени су радови проф. др Срете Танасића, дописног члана АНУРС, академика Предрага Пипера, проф. др Јелице Стојановић, проф. др Драгољуба Петровића, проф. др Софије Милорадовић, проф. др Рајне Драгићевић, проф. др Весне Ломпар, проф. др Вељка Брборића, проф. др Јованке Радић, проф. др Раде Стијовић, проф. др Миланке Бабић, проф. др Јордане Марковић, проф. др Зорице Никитовић и проф. др Милана Ајџановића. У другој сесији изложени су радови др Владана Јовановића, др Марине Спасојевић, др Наташе Вуловић, др Ане Мацановић, проф. др Марине Јањић, проф. др Ане Јањушевић Оливери, проф. др Сање Ђуровић, проф. др Александра Милановића, проф. др Виктора Савића и проф. др Исидоре Бјелаковић. У трећој сесији, чији су модератори били проф. др Драган Станић и проф. др Виктор Савић, изложени су радови проф. др Драгана Станића, проф. др Јована Делића, дописног члана САНУ, проф. др Ксеније Марицки Гађански, проф. др Александра Јовановића, проф. др Петра Пијановића, проф. др Бошка Сувајџића, проф. др Валентине Питулић, проф. др Слободана Антонића, проф. др Богољуба Шијаковића, проф. др Часлава Копривице, проф. др Драга Перовића, проф. др Бранислава Ристивојевића и адвоката Миленка Радића.

Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

 

Извор: Матица српска

Црна Гора – народ, језик, црква кроз историјска документа: Изложба 10. јуна у Библиотеци града Београда!

Изложба ће бити престављена 10. јуна 2021 године у 19 часова у Библиотеци града Београда, Галерија Атријум

Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори организује изложбу „Црна Гора – народ, језик, црква – кроз историјска документа“ аутора Јована Б. Маркуша.

Дизајн је радио Мирко Тољић, а на изложбу ће отворити академик САНУ Миро Вуксановић.

Поздравну ријеч имаће Немања Старовић, државни секретар МСП а говориће и предсједник Матице Српске – Друштва чланова у Црној Гори Јелица Стојановић као и аутор изложбе.

Програћ ће водити Наташа Рил а изложба ће бити престављена 10. јуна 2021. године у 19 часова у Библиотеци града Београда, Галерији Атријум.

Извор: ИН4С

Ломићемо језик због родне осетљивости

Здање Ма­ти­це срп­ске (Фото снимак екрана)

Приморавање становништва на употребу искључиво родно осетљивог језика повлачи за собом дубоке резове у норми стандардног српског језика, упозоравају из Матице српске. Данас на снагу ступа Закон о родној равноправности, срочен тако да еминенти зналци и чувари српског језика не могу да зажмуре над одредбама које искључиво налажу употребу родно осетљивог језика. По слову закона то је „језик којим се промовише равноправност жена и мушкараца и средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у правцу остваривања равноправности, укључујући промене мишљења, ставова и понашања у оквиру језика којим се служе у личном и професионалном животу”. Формулације у закону које обавезују да се у службеној употреби једино користе форме родно осетљивог језика које се, између осталог, односе на употребу такозваних фемининатива, то јест именица којима се реферише о особама женског пола – недопустиве су – по мишљењу 50 стручњака, махом универзитетских професора, међу којима има и академика и емеритуса. Они су потписници дописа „Родно осетљиви језик, фемининативи и равноправност полова”, који је Матица српска упутила државном врху.

Реаговање стиже са закашњењем јер, како се у допису наводи, Матица српска није благовремено консултована, као ни Одбор за стандардизацију српског језика САНУ, што сматрају процедуралном грешком која се убудуће не би смела догађати. Подржавајући идеју да се донесе Закон о родној равноправности, језички стручњаци предлажу да се свака формулација у којој се инсистира на искључивој употреби родно осетљивог језика преформулише тако да се допусти употреба и форми граматичког мушког и женског рода приликом номиновања особа женског пола. На тај начин, уверавају, обезбедила би се равноправност ставова становништва, нико се не би осећао дискриминисаним и свако би имао право да се служи једним или другим видом изражавања. Уколико се временом фемининативи толико увреже у структуру српског језика те постану доминантни у свим видовима изражавања, њихово место у језичком систему може да буде промовисано, сматрају језички експерти. До тада скрећу пажњу на последице ригидних законских решења која налажу да се посебним мерама мора обезбедити употреба родно сензитивног језика.

– Формулације из закона јасно указују на искључивост, непостојање толерантне политике, па чак и на присилно наметање употребе фемининатива у стандардном српском језику. При томе се не узима у обзир и став немалог броја становника Републике Србије који не сматра дискриминишућим употребу именица граматичког мушког рода за означавање особа женског пола. Незанемарљив број женског дела становништва ништа лоше не види у томе да неко уз њихово име употребљава форме попут: шеф/руководилац/секретар одељења уместо шефица/руководилица/секретарица одељења и слично. Због тога се и поставља питање где је ту демократичност. Зашто се не води рачуна и о томе да би можда за неку жену употреба фемининатива била управо дискриминишућа, негативно конотирана и непожељна? Приморавање становништва на употребу искључиво родно осетљивог језика повлачи за собом дубоке резове у норми стандардног српског језика и, у начелу, недопустив језички инжењеринг. Будући да норма мора да буде еластично стабилна, сваки вид овакве радикалне интервенције аутоматски имплицира велик број родно неписменог становништва, што је свакако непожељно – само је делић реаговања Матице српске.

Посебну пажњу језички зналци скрећу на део закона у којем се инсистира на употреби родно осетљивог језика у уџбеницима и наставном материјалу, сведочанствима, дипломама и другим видовима образовно-васпитног рада. Отуда би применом ригидних законских решења текстови уџбеника морали да се преструктурирају. Како?

– Уместо формулација попут: „Староседеоци Америке су Индијанци и Ескими (Инуити). Они припадају жутој раси. Преци Индијанаца доселили су се из Азије. Индијанци су се проширили и населили амерички континент све до Огњене земље на југу”, према одредбама овог закона текст би морао да гласи: „Староседеоци/староседелице Америке су Индијанци/Индијанке и Ескими/Ескимке (Инуити/Инуићанке). Они/оне припадају жутој раси. Преци/преткиње Индијанаца/Индијанки доселили/доселиле су се из Азије. Индијанци/Индијанке су се проширили/прошириле и населили/населиле амерички континент све до Огњене земље на југу.” Сасвим је јасно да се на овакав начин ствара текст који оптерећује читаоца и отежава рецепцију, а лака проходност уџбеника требало би да му буде примарни циљ – илуструју потписници дописа, наводећи пример из уџбеника Географија за седми разред основне школе, аутора Дејана Шабића и Снежане Вујадиновић.

Овакве формулације, указују језички зналци, могле би се избећи једном уводном реченицом на почетку сваког текста, којом би се указало на свест аутора о родној равноправности, а у којој би стајало да термини који се употребљавају у граматичком мушком роду могу да подразумевају особе и мушког и женског пола.

Још нису предложили како би се слична потешкоћа могла превазићи у средствима јавног информисања, која су по овом закону такође дужна да приликом извештавања користе родно осетљиви језик и да развијањем свести о значају родне равноправности доприносе сузбијању родних стереотипа и на њима заснованих друштвених и културних образаца, дискриминације на основу пола, односно рода, као и родно заснованог насиља…

 

Аутор: Миленија Симић-Миладиновић

Извор: Политика

Приредио: Администратор