Изложба “Идентитет(и). Представе жена у српском сликарству”

Изложба Идентитет(и). Представе жена у српском сликарству (1918–1941) свечано је отворена у Галерији Матице српске у Новом Саду 23. априла 2021.  Аутор изложбе је Никола Ивановић, кустос Галерија Матице српске. На изложби је представљено преко 70 експоната међу којима су дела Саве Шумановића, Зоре Петровић, Паје Јовановића, Љубице Цуце Сокић, Јована Бијелића, Милене Павловић Барили, Петра Добровића, Лепосаве Беле Павловић и многих других.

Како је питање идентитета једно од најприсутнијих у научном и уметничком дискурсу последње две деценије, изложба својим проблемским карактером указује на свеприсутност идентитетских разноликости и преиспитује појам идентитета кроз визуелну културу између два светска рата.

Изложба се бави проблемима разумевања и репрезентације неколико најчешће спомињаних идентитета: националог, класног, родног, сексуалног, али и питањем конструисања сопства унутар српског сликарства.

Ова прича покушај је да се разуме сложеност идентитетских односа на свим друштвеним и уметничким релацијама – приватним, јавним, колективним, личним.

Више од 70 експоната подељени су у четири целине посвећене проблемима разумевања и репрезентације идентитета: “Национално: Између Истока и Запада, традиције и модерности”; “Глумица као модерна жена: Пол, професија, еманципација”, “Квир: Тело, род и представа” и “Сопство: Са ове и оне стране просценијума”.

Изложени су експонати из колекције Галерије Матице српске и бројних музејских установа у земљи као што су Народни музеј у Београду, Музеј савремене уметности у Београду, Музеј позоришне уметности Србије, Музеј града Београда, Кућа легата, Спомен-збирка Павла Бељанског, Галерија Милене Павловић Барили, као и радови из неколико приватних колекција подељени су у четири целине посвећене проблемима разумевања и репрезентације идентитета: Национално: Између Истока и Запада, традиције и модерностиГлумица као модерна жена: Пол, професија, еманципацијаКвир: Тело, род и представа и Сопство: Са ове и оне стране просценијума. 

Сви заинтересовани посетиоци, који не нису били у могућности да присуствују отварању изложбе, имали су прилику да уживо прате догађај на друштвеним мрежама ГМС @galerijamaticesrpske. Током трајања изложбе сваког петка биће приређен разноврстан пратећи програм како би посетиоцима приближили основну идеју изложбе и подстакли их на размишљање о (не)једнакости и разноликости присутних у свим епохама. Такође, за најмлађе посетиоце свакодневно је доступан породични водич специјално осмишљен за изложбу.

Изложбу прати српско-енглеска публикација, чији је аутор Никола Ивановић, кустос Галерије Матице српске.

Планирано је да изложба “Идентитет(и)” буде отворена до половине јула ове године.

Две бисте Краљице Марије Карађорђевић

Галерија Матице Српске је специјално за ову изложбу урадила и нови одливак бисте краљице Марије Карађорђевић у бронзи, рад Ђорђа Јовановића настао 1931. године. До сада је постојала само биста урађена у гипсу. Управо те две бисте показују, по речима аутора изложбе “сталну недовршеност идентитета”.

Пратећи програми

Током трајања изложбе сваког петка биће приређен разноврстан пратећи програм како би посетиоцима приближили основну идеју изложбе и подстакли их на размишљање о (не)једнакости и разноликости присутних у свим епохама. Такође, за најмлађе посетиоце свакодневно је доступан породични водич специјално осмишљен за изложбу.

 

Извори: Данас и Калеидоскоп медиа

Преузето са: Медија сфера

Матица српска: Објављена књига „Величина и опадање евроамеричке културе и криза света“

    У оквиру Одељења за књижевност и језик објављена је књига Владимира Вујића Величина и опадање евроамеричке културе и криза света. Књигу је приредио и предговор написао Владимир Димитријевић.

    Владимир Вујић (1886–1951) коаутор виталистичко-прагматистичког манифеста „Нови хуманизам“ и аутор „Спутане и ослобођене мисли“, био је српски филозофски писац, преводилац и књижевни критичар. Ученик Михаила Петровића Аласа у области математике и Божидара Кнежевића у области филозофије, Вујић је еволуирао од следбеника идеја Анрија Бергсона и Вилијама Џејмса, преко прихватања историософије Освалда Шпенглера, до усвајања хришћанске мисли и идеологије „светосавља“, као, по Николају Велимировићу, „православља српског стила и искуства“.

    Пред читаоцем ове књиге су текстови Владимира Вујића у којима се он бави кризом Европе и европоцентризма у међуратној мисли самих Европљана. Основне тезе свог погледа на овај проблем Вујић нуди у тексту „Тржиште и храм (Криза евроамеричке културе и криза света)“, који осветљава и остале огледе објављене у овој књизи. У поглављу „Књижевност и криза културе“ пратимо Вујићеве ставове о улози значајних књижевника у тумачењу епохе: ту је први Анатол Франс, писац из доба у коме Европа није сумњала у себе, и када је изгледало да ће њен монтењевско-просветитељски космополитизам бити трајан; одмах затим, Лав Толстој, човек који је уметности поставио захтеве морала, одбацујући ларпурлартистичку „одвезаност“ у сваком њеном облику; и, наравно, Достојевски, кога Вујић не сматра само писцем него и пророком, што за Запад не разуме, али кога ће Словени, градећи будућност човечанства, одлично разумети, не само као писца него и у државотворној и културотворној пракси.

    У поглављу „Читање кризе“, дати су Вујићеви текстови који се баве кризеолошком мишљу Мигела де Унамуна, Жилијена Бенде, Гуљерма Ферера, Ј. Л. Фишера, Хермана Кајзерлинга, Пола Валерија. Поглавље „Човек, техника и пропаст Запада“ доноси два Вујићева огледа о Шпенглеру.

    У поглављу „Постоји ли трећи пут?“ дат је оглед „Видовданска размишљања о култури“, који је нека врста сазирања алтернативног културног модела који би Словене зауставио да не иду у корак са остатком Европе, која је, по Вујићу, потонула у мрак без освита. Зарад контекстуализације Вујићеве мисли, потписник ових редова је, на крају, понудио оглед „Траговима биографије“.

 

Извор: Матица српска

Донета одлука о добитницима „Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе” за 2020. годину

    Жири за доделу „Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе” који је радио у саставу: проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Вељко Брборић, проф. др Мато Пижурица, председник Жирија, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и проф. др Рада Стијовић, на седници одржаној 25. марта 2021. године, једногласно је донео одлуку о добитницима овог престижног признања за 2020. годину:

1. Академик Милорад Радовановић (постхумно) – за укупни допринос изучавању српског стандардног језика, социолингвистике и опште лингвистике.
2. Академик Слободан Реметић – за неговање српске језичке културе и укупни допринос српској лингвистичкој науци.
3. Радован Бели Марковић – за неговање српског књижевног језика и његових изражајних могућности.
4. Коларчева задужбина – за неговање српске језичке културе и ћириличног писма.

    Награде ће бити уручене у Матици српској, а јавност ће о термину одржавања свечаности бити благовремено обавештена.

 

Извор: Матица српска