ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Писмо је део нашег кода

КАДА је 2010. требало да продужим личну карту, свега четири године након црногорске “обнове самосталности и суверености”, шалтерски ми је службеник потурио да попуним латинични документ: Zahtjev za promjenu ličnog imena.

Пише: Никола Маловић (Фото: Лагуна)

Уздигао сам обрве.

Монтенегрински је службеник то учинио зато што сам пожелио да ми, у складу са законом, име у личној карти пише ћирилицом.

Да нисам знао за јадац, тј. да могу да тражим којим ће писмом моје име на документу да потраје до 2020, Црна би ме Гора водила под именом Malović Nikola.

У складу, дакле, са законом, затражио сам 2010. да ми се “име промијени” у Никола Маловић, што ми је и пошло за руком. Али само што се писма тиче.

И даље се, авај, погрешно зовем, судећи по важећој личној карти, и зваћу се погрешно до 2030. г. Јер као што ни Иво Андрић није Андрић Иво, тако ни ја нисам Маловић Никола. Него се зовем обратно: Никола сам Маловић.

Једини начин да у животу, од школског дневника до имена у бирачком списку, наше име буде исписано правилно – јесте да се иза презимена, ако баш оно треба да стоји прво, стави зарез.

Но није о томе ријеч…

Откако се самоувјерена у властиту самосталност и сувереност ђукановићевска Црна Гора прекрстила у Montenegro – ћирилица је постала проскрибована, како у црногорској, тако и у приморској географији.

Посред сезоне које и није било, 30. августа 2020. године, догодили су се парламентарни избори, на којима су сви из гинисовских литија устали Срби, током прве хришћанске револуције у историји модерне Европе, гласали, између осталог, и за смјену Montenegra. Да држава поново постане Црна Гора.

Херцегновска класична Књижара “Со” једина је радња у центру Херцег Новог чије је име исписано ћирилицом, Фото: Архива

У тренутку, дакле, кад су љетни цврчци српски дио Медитерана озвучавали хералдичким с-с-с-с-с-с-с-с-с-с-с-с звуцима, кад је на сунцу било +50, Срби су у Боки которској и у Црној Гори опет колективно ушли у демократску клопку, и изгубили сви, листом, након добијених избора.

Ћирилица је маличице дигла главу јер су услиједили локални избори у Никшићу, а слиједе тек у Херцег Новом. Чак и партије које намигују Србима, штампају врбовнице двама писмима, пола слогана ћирилицом, пола латиницом, што је сваком Бокељу и из Црне Горе сишавшем разумљиво и прихватљиво.

Да ли мислим да ћирилица детерминише Србе?

Наравно. Ћирилица је дио нашег кода, с толико доказа да их је непотребно набрајати. Узмимо само финални. Како ћемо препознати чијој је цивилизацији припадао покојник чије име читамо на надгробној плочи? Па, по писму. Да ли сам се ја родио као Србин? Нисам, али не само зато што ми је мајка Словенка. Култура детерминише човјека више неголи гени. И вјера дакако. Зато је могуће и тако нешто на први поглед необично као што су црнци Јевреји.

Дуго сам писао на латиници. Готово све награде добио сам заправо за романе који припадају српској књижевности, а написани су на латиници (“Лагуна”). Било је то, с руком на срцу, у временима када је изгледало да будућности има више. А онда се догодило ново искуство, када сам на српској ијекавици написао ћирилицом “Галеба који се смеје – роман за децу и одрасле” (“Књига комерц”).

Установио сам да исти писац не размишља на исти начин пише ли латиницом или ћирилицом.

Писати на ћирилици значи и мислити на ћирилици, значи проналазити стално начин како да море онога што је детерминисано латиницом објаснимо ћириличним писмом. Први пут сам се, рађајући роман у сликама, суочио с примјерима како да многе романизме који тако лијепо соле српски језик, убацим у роман чије се сцене смјењују брзо као у цртаном филму.

Илустрација Тошо Борковић

И успио сам. Најфреквентнија ријеч коју сам убацио у савремени срспки јесте дебото, јер се ријеч дебото као синоним за стварно и заиста, налази у свакој мојој колумни писаној за “Печат”.

Да ли мислим да је српски писац и онај који дјела штампа латиницом? Наравно.

Да ли мислим да ћирилица иште помоћ и да би јој се могло помоћи?

Наравно.

Ослободити од пореза или га смањити свим фирмама које имају натпис на ћирилици.

Ослободити од пореза или га смањити свим новинама и књигама које се штампају на ћирилици.

Стимулисањем писма на које се с геополитичке стране неће гледати благонаклоно, ми поново добијамо нове велике писце, ми обнављамо наш код.

 

Аутор: Никола Маловић

Извор: Новости онлајн

Зимски слани медаљони

Ко стоји, то хоћу да кажем, као оне камере у мјесту, које окину сличицу сваких… шта знам колико, тај види. Тај зна да је опазио. Тај зна да се помјерило

Архитекта из Трста, Милан Злоковић, поријеклом из заливске Бијеле, пројектант зграде Дечје клинике у Тиршовој, казао је да нигдје на источној обали Јадрана нема толико балкона колико их има на палатама у Боки Которској. (Фото: Н. М.)

Пише: Никола Маловић

Зима

Годинама ме једно те исто питају: – А како је зими? – они који обалну линију знају само као љетњу и топлу, податну и плаву.

– Одлично – кажем. – Само је досадним људима досадно.

Говорим истину, и разбијам географску предрасуду по којој је зима на мору нешто што паметан избјегава.

Загледан у снијегом завијан Ловћен, увијек окружен нечим што цвјета, у мимозе и камелије, видим Приморје као оквир који би човјек пожелио и себи и пријатељу.

 

Сезонске кише

У зимски укус мора, нико љети не би повјеровао.

 

Орканска бура

Кад је орканска бура добро је остати у кући, бити сигуран да су и дјеца унутра, отац, мајка, са вјером да је баш сваки цријеп – везан жицом.

Орканска бура изваљује кипарисе, ломи медитеранске борове, рашчерупава палме. Хладан вјетар обара билборде као домине; у заптивене станове улази кроз систем за вентилацију да би угасио свијећу кад опет и опет нестане струје.

Докле год човјек или жена види, бура са заливског мора подиже облаке морске прашине. Поморци тој сили салутирају. Жене од страха плачу. Ууухххффф…! УУУХХХФФФ!!! Дјеца умотана у јорган, од страха пишају у гаће.

 

Поморачки брак

По једнима је брак када неко први донесе четкицу за зубе. По другима је то период током ког се заједно поједу двије вреће соли.

Како било, брак између поморца и жене наоко је лакши Приморкињама јер су на тај облик одложеног суживота навикле, за разлику од континенталки. Имају га прве у кући одмалена.

Обје пругастоплаве врсте жена у истом су затвору, те једнако тјелесно посте. Кад доплови муж, друкчији буде. И оне, с руком на срцу, нису што су биле јуче. И сад: да ли дјеца, да ли златан оков око прста, да ли вјера, да ли љубав, нада, шта ли – једнако се претварају у со поморачког брака.

Професор класичне старине

Годинама сам ex cathedra говорио пругастоплавим кадетима Поморске академије у Котору:

Одисеј је познатији по лутањима од његове друге праве суштине: да родну Итаку никад не напушта.

Ви сте сви Одисеји! Детерминише вас Залив окружен с три стране морем камена, а са једне морем соли. Ви одлазите да бисте се вратили. И то не било гдје, него у један од званично најљепших Залива на свијету…

 

Бокељологија

Бокељологија је наука која се бави проучавањем свега што се о Боки Которској, и о 5.000 дугом присуству људи дуж вијугавих фјордовских линија, може да зна.

 

Финалменте

Наводе бокељолози да је два и по вијека по одласку Немањића адмирал Которске морнарице и даље узвикивао: „Живио папа, живио цар, живио дужд!“, тим редом, при подизању свечане бандијере…

О каквом се цару ради, заинтересовао се млетачки провидур, и сазнао да се ради о Душану, за вријеме чије је владавине унутар српске државе Котор узнапредовао мимо градова.

Провидур је, финалменте, наредио да се традиција обустави.

Излази на море

Што је Котор био за немањићку Србију – лука и врата према свијету, Херцег Нови био је за средњовјековну Босну.

 

Бити у купе! Бити у шпаде!

Сви бокељски карташи традиционално играју италијанским, не француским картама. Из руке избацују, тако – не херц, треф, пик и каро – него ове четири боје: баштуне, шпаде, купе и динаре.

Из свег искуства никлог око партије карата, остао је и израз у народу, по коме је неко заувијек у купе, а неко довијека у шпаде. А да се људи посвађају, посвађају се! – И око нације, и вјере и језика, и жене, и барке, и подјеле добитка…

Него, Бокељи се ријетко бију. Једноставно кажу: Ти си у купе! А ја сам у шпаде!

И мирно море.

 

Ius maris

Све што море до обале донесе таласом или струјом, Бокељи су могли да присвоје.

У том смислу данас сличан закон не постоји, али се и даље примјењује.

Премда… Море све више повраћа ђубрета.

 

Оригинали

Сваки град, не само приморски, има своје оригинале, људе по нечему посебне, почесто с друштвене маргине.

Ко их дуже узме да посматра, почиње о њима све чешће да прича као о најслободнијима међу нама.

 

Кад се гледа из мјеста

Видио сам рођеним очима како се у Тиватском заливу ковитла морска пијавица што спаја црно море са црним небом.

Па сам видио да се Которски залив заледио зими, али не памтим ледоломачке барке о којима се казивало да су постојале.

Видио сам на YouTube-у кита у Заливу, и велику једну ајкулу, и исто толику сабљарку, с прољећа, и то како су Н. Н. лица током љета тога и тога, ронећи побрали баш сваког морског краставца, дуж 100 km дуге унутрашње обалне линије Боке. И свашта још…

Ко стоји, то хоћу да кажем, као оне камере у мјесту, које окину сличицу сваких… шта знам колико, тај види. Тај зна да је опазио. Тај зна да се помјерило.

Гле! Све.


Аутор: Никола Маловић

Извор: Печат

Преузето са: ИН4С

Они то раде за наше добро

Игралиште (Фото: Н. М. )

Увијек се треба сјетити оне сцене из Спилберговог филма „Шиндлерова листа“ када потихо ноћу, у бараци разговарају заточене Јеврејке. Устрашене су и забринуте, али само једна, за коју би се данас рекло да је теоретичарка завјере, стидљиво казује што је чула, а чула је да их одвозе возом и спаљују тамо негдје. Па је настало ругање у мраку, ћути тамо, ми Нијемцима требамо, нису луди да нас убију кад смо им потребни за рад!

Но то није била добра логика… Један од начина да се препозна зло које тек има да се огрне још горим плаштом, јесте када нека власт почне да ради алогично.

На прву лопту, ко је могао да повјерује да ће данашња Њемачка – којој је економска сарадња с Русијом мила мајка – истој тој Русији увести економске санкције упркос чињеници да ће због тога Њемачка да изгуби бога оца у ојрима?! Али је Њемачка, политички патуљак који је добио бефел из United Snakes, ипак увела санкције Русији, и држи их све до данас – пуштајући суштински јединог економског партнера на дуге стазе (чиме би био постигнут и мир у Европи), да за своје паре финансијски искрвари око гасовода Сјеверни ток 2.

Имамо ми и конкретнијих примјера да је неко ко над нама влада ишчупао логику као живац из зуба, као нпркад се Црна Гора супротно сопственим интересима отцијепила од Србије, кад је Србији забила нож у леђа признавши Косово*, кад је без референдумског питања већинске горске и приморске Србе увела у Нато… или Србија пак када је, супротно кити својих националних интереса дозволила свим дугиним бојама да коитирају са српским сељаком, српским домаћином, просветним и здравственим радником, снисходљива према душманима, а престрога према поданицима.

Ако је Лукашенко, предсједник Бјелорусије, одбијајући да прими новац од Свјетске здравствене организације, данас приватне фирме, доказао 2020. г. да је сваки феудалац новог свјетског поретка добио безобразну количину пара да повремено закључа своју територију и унутар ње стане да излуђује народ – тада није тешко повјеровати у алогичност по којој оно што се назива короном није ни планирано да престане. Већ по програму, да се само мијења.

Пола свијета шапуће у симболичној бараци: Они то раде за наше добро. Произвешће милијарде вакцина, седам милијарди, да би нам помогли. Ми њима требамо. Ко ће да ради ако нас побију? Зато не слушајте што лупета она глупа жена. Или особе сличне њој.

Средином сад већ фамозног првог таласа, кад ми је кроз главу прошла јеретичка мисао: Шта ако сезоне на Приморју уопште не буде?!, почео сам да вјерујем како постоје до те мјере демонски умови који су кадри да, свијетом ведрећи и облачећи, поступе једнако као са Њемачком из горњег примјера: да витално науде свима економијама.

Данас видим даље, па на овом мјесту упозоравам читаоца да слиједе узнемирујући описи.

Пазимо…

Свјетска влада је формирана, иако ми о томе, будући небитни, немамо медије који би нас обавијестили. Такова ће власт, посебно иза сусрета у Давосу, чији ће први дио да се догоди у јануару 2021, а други с прољећа, на новоговору обзнанити детаље Великог ресета.

Чим уђе у масовну употребу, синтагма Велики ресет постаће предметом тумачења, од чега ће само она тумачења у медијима налик Печату да буду блиска истини.

Нама знаном свијету пријети слом економије.

Као што је Њемачка добила бефел да економски науди сама себи уводећи Русији санкције под обавезно, као што су временом многе земље добиле наредбу да се унереде по властитоме коду (при чему Србија и Црна Гора нису једине), тако су се стекли услови да све земље које дугују исувише (а све дугују исувише), треба да поједу (ех, да је жаба) оно што се не једе, и самоуниште своје економије.

Да ли држава која продаје ресурсе као суманута и која се, иако презадужена, задужује још, уопште постоји? Зна се одговор на реторичко питање у временима када нељудски закони лупају шакама на врата и разбијају их цокулама. Људе који на отвореном ходају без маске саватава полиција равнодушна да ли је наредба да се здрави људи трпају у марице инфицирана алогичношћу или није.

Живимо ли ми то у Њемачкој 1941? Или је ово Европа на прагу 2021?

Зашто је људима који посједују наше бараке потребан слом економије?

Зар трговина није друго име за мир? Зар трговина није друго име за крвоток каквог таквог поретка на планети Земљи?

Изгледа да није. Јер има свега 99,334% људи на планети којима је до зараде од својих десет прстију у миру, а чак 0,666% оних којима је до зараде током рата.

Глобални економски слом је пројектован, а са њим и глад која слиједи.

У доба ковида-19 продавнице су биле пуне, но како домаће производње нема која би обимом могла да премости годину, сви ми који живимо по логорима чије се границе поклапају са границама држава зависимо од тога да ли ће неко ујутру отворити супермаркет или неће. Јер, шта ако Велики ресет предвиђа и ту „ситну измјену“ у поретку по коме ће нова нормалност бити да јутром не можемо да купимо хлеб и млијеко?

Када у сценарио који је предвидив убацимо мутацију проказаног ковид-19 у смртоноснији ковид-21, такође генерисан, и мушкарци и жене с пругастим маскама из свих барака на свијету ће завапити: Убризгајте нам, више, ту вакцину! Па да можемо да радимо!

Јер ће гласови са логорских разгласа бити учестали. Свако минут-два казиваће: Вакцина ослобађа: Путујте слободно. Вакцина ослобађа: Само невакцинисани стријепе да ли ће им банкомат издати кеш. Вакцина ослобађа: Слободно грлите најближе док вас телефон не обавијести да дејство вакцине почиње да слаби, када треба примити ревакцинацију.

Нова нас индустријска смрт чека иза окуке наших дана.

Пазимо.

 

Аутор: Никола Маловић

Извор: Печат

Преузето са: ИН4С

Приредио, јер ћирилица је и средство за одбрану од оваквих “мајстора” и света у који нас утеравају: Милорад Ђошић