Број уметника по глави становника у Европи у 2019.

Србија је земља у којој се изузетно поштује активност уметника. Култура у Србији је на највишем нивоу и мало је земаља у свету где људи прво када се пробуде погледају репертоар у позориштима, затим који се уметнички филмови приказују у тржишним центрима, па када се спокојно попије прва јутарња кафа читају се пробрана дела писаца добитника Нобелове награде. Пре него што се крене на посао.

Евростат даје збирни број запослених у креативним уметностима, ауторима, новинарима и лингвистима. Ово је чудан скуп професија јер како могу бити у истој врећи филмски режисер и таблоидни новинар? Могуће је, наравно, уколико се у таблоидима баве најфинијом културом, као што је то у Србији случај, а част новинарске професије и лични углед су највише вредности новинара.

У ЕУ је број запослених у одабраним делатностима повећан за 16% у претходних осам година, и хлеб од уметности, новинарства и лингвистике прима за 235 хиљада више људи него давне 2011. Укупно 1,7 милиона запослених.

На 1.000 становника у ЕУ има 3,8 уметника, а има их 8,7 на 1.000 запослених.

Удео уметника је изузетно мали, јер се ради о одабраним лицима, па када се још ради о малој земљи, мерено бројем становника, одступања у годишњим подацима могу бити огромна, и не морају да буду одраз реалних кретања у запослености. На пример, у Црној Гори, смањен је број запослених са 2,4 у 2018. на 1,8 хиљада у 2019. Мало је вероватно да је четвртина уметника, новинара и лингвиста остала без посла, посебно у светлу европских и НАТО интеграција Црне Горе, где је неопходно имати све више преводилаца. Уколико се Црногорски језик обједини са Хрватским и Бошњачким, проблеми са недостатком преводилаца биће превазиђени. Али, одлуташе мисли моје.

У Србији је процењено да има 23,6 хиљада запослених у овим креативним делатностима и њихов процењен број повећан је за 1,4 хиљада од 2013 (или смањен за 6,1 од 2014). Имамо 3,4 уметника на 1.000 становника и 8,5 на 1.000 запослених и то је незнатно испод просека у ЕУ. Али, квалитет наших новинара и осталих слободних уметника далеко превазилази европске стандарде и квантитет је овде мање важан.

Када смо ипак код квантитета треба нагласити да имамо њихов већи број на хиљаду становника од Грчке и Италије као колевки светске културе и цивилизације.

Стандард наших уметника, новинара и лингвиста, претпостављам, је на далеко вишем ниво од просечног у Европи, како и доликује.

Евростат

 

Аутор: Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија


СКЦ “Ћирилица” БеоградТекстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.

Турска Црна Гора

Саопштење о броју и структури субјеката у страном власништву у Црној Гори (линк) разјаснило ми је политичку ситуацију у овој бившој српској књажевини и краљевини.

Извор за илустрацију: Шатерсток

„ Broj poslovnih subjekata u stranom vlasništvu u Crnoj Gori u 2019. godini iznosio je 12 429, što u odnosu na 2018. godinu predstavlja povećanje od 47,8%. Najveće učešće poslovnih subjekata u stranom vlasništvu prema zemlji porijekla vlasnika bilo je iz Turske 3 652 odnosno 29,4%, Rusije 2 217 poslovnih subjekata odnosno 17,8%, zatim iz Srbije 1 627 odnosno 13,1% i Ukrajine 711 poslovnih subjekata odnosno 5,7%.

Posmatrajući 2019. godinu, najveći broj poslovnih subjekata u stranom vlasništvu zabilježen je u Podgorici i to 3 806 odnosno 30,6%, Budva 3 655 odnosno 29,4% i Bar 1 467 odnosno 11,8%. Po sektorima djelatnosti najveće učešće poslovnih subjekata u stranom vlasništvu bilo je u sektorima: Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala 23,9%, zatim u sektoru Stručne, naučne i tehničke djelatnosti 20,7% i Građevinarstvo 14,0%.“

Удео пословних субјеката из Русије смањен је са 38,1% у 2014. на 17,8% у 2019, а из Србије са 17%, на 13,1%, те је збирни удео ове две државе смањен са 55,1% на 30,9%.

Насупрот њима, из Турске је повећан удео са 1,5% на 29,4%, те је у 2020. сигурно надмашио збирни удео пословних субјеката из Русије и Србије.

Ови подаци не укључују вредност инвестиција, број запослених и додату вредност и промет пословних субјеката у страном власништву, као и уделе земаља према овим показатељима.

Ипак, саопштење ми је пробудило сећања на историју Црне Горе, вишевековну борбу за слободу. Свашта су чинили Срби по Црној Гори, Старој Херцеговини, брдима и крајинама, чак су се правили и људождерима да би утерали страх у кости Турцима.

И тако, вишевековни отпор окупацији и борба за слободу сада су поништени инвеститорима из Турске. Логично је да треба уништити СПЦ у Црној Гори, као заостатак из те јуначке прошлости. Треба и страх у кости утерати преосталим часним људима, посебно у Будви где треба контролисати пословање 3.655 страних фирми, што је на пет становника по један пословни субјект у страном власништву. Да нема (пореских) рајских острва Будва би била (а можда ће и бити) Рај на планети Земљи.

Док мислим на јуначку прошлост Црне Горе и ову турску садашњост, сетим се да има и у Србији неких бин зинова, и свакојаких других страних инвеститора. А и полиција није симбол нежности и милосрђа.

 

Аутор: Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија

Приредио, уверен да су за азбукоцид у Црној Гори ипак одговорнији Натогорци од Турака и турадије: Администратор

Задатак из завршног испита против здравог разума

Илустрација: Лајнартист

На комбинованом тесту из физике било је питање (број 4) колико ће прећи метара за 10 секунди жена која убрзава по 20 метара у секунди (линк). Мени познат младић је тачно одговорио на питање, а то је 1.000 метара, а затим се замислио над одговором и посумњао (упозорен је од родитеља да не буде брзоплет, и да има врема да свако решење и провери). Да ли је могуће да девојка/жена за 10 секунди претрчи 1.000 метара? Да ли је могуће да у последњој секунди трчи брзином од 190 метара по секунди, што је 684 километара на сат? Немогуће је да постоји таква суперсонична жена.

Младић прецрта тачан одговор и упише 200 метара, мислећи да је то разумно, мада је и даље два пута брже од мушког рекорда на 100 метара. Да је оно убрзање заправо просечна брзина.

И због сумње остаде без поена на комбинованом тесту.

У Србији је, очигледно, опасно и штетно водити се здравим разумом. Мислити, уопште.

 

Аутор: Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија