СПОНА, 15 година културне мисије (ВИДЕО)

Српски културно информативни центар СПОНА обележио је 15 година од оснивања, приказивањем документарног филма „СПОНА: 15 година културна мисија“, 25. децембра преко Јутјуб канала, објављено је на порталу РТС дијаспора у првом часу Нове 2021. године.

„Документарним филмским подсећањем на почетке деловања центра СПОНА озваниченог децембра 2005. године са циљем еманциповања и афирмације српског културног наслеђа и креирања трајног повезивања српског и македонског народа и свих других заједница у Републици Северној Македонији, бројне честитке и позитивне реакције употпуњују задовољство обележавања јубилеја и у ограниченим околностима без масовног слављеничког окупљања“, поручују из СПОНЕ.

Документарни филм „СПОНА: 15 година културна мисија“, приказан преко Јутјуб канала, садржи сведочења чланова, сарадника и партнера центра о почецима, свеобухватном информисању на српском језику, учинку у сфери образовања, културе, духовности, развоју, остваривању значајних пројеката, хуманитарном раду…


Извори: РТС, СПОНА

Предлог Софије: Званични језик Републике Северне Македоније или још једна *

Бугарска је изнела предлог за решавање спора са Скопљем око имена македонског језика. ”Званични језик Републике Северне Македоније”, став је Бугарске. У неким случајевима, могла би да буде употребљена и фуснота уз објашњење ”према уставу Републике Северне Македоније”.

Бугарска агенција БГНЕС објавила је предлог Бугарске за решење новог проблема који се пред власти у Скопљу појавио уколико желе да почну преговоре о придруживању ЕУ.

Бугарска инсистира да се македонски језик, надаље, зове Званични језик Републике Северне Македоније, или у одређеним случајевима фуснота уз објашњење: “Према уставу Републике Северне Македоније”.

Осим проблема језика, Бугарска пред почетак преговора Скопља и Брисела тражи и да се реши питање македонског националног идентитета, као и националног идентитета историјских личности, попут Гоце Делчева.

Бугарска наводи и да је “македонски језик настао 1944. године”, те да може да се рачуна једино као “писана регионална форма бугарског језика”.


Извори: РТС, ПЛУСИНФО

Бугарски национални радио: Жив је дух словенских првоучитеља крај обала Мораве

СКЦ “Ћирилица” Београд: Ако и нисте прочитали вест

Стручњак из Софије упутио ОТВОРЕНУ ПРЕТЊУ Македонији: Ако не прихватите бугарске корене ЈЕЗИКА кога су вештачки СТВОРИЛИ СРБИ, остаћете ПРЕД ВРАТИМА ЕУ!

требало би да вам следећи чланак каже доста тога. Какогод, комшијама свака част што и у пропаганди користе заједничко нам писмо.

Жив је дух словенских првоучитеља крај обала Мораве


Споменик Св. Ћирилу и Методију у Микулчицама

Сваке године 24. маја, на Дан бугарске просвете и културе и словенске писмености у јужноморавско село Микулчице /Чешка/ сливају се Бугaри из Чешке, Словачке, Мађарске, Аустрије и Немачке. Долазе и многи странци из различитих словенских и православних заједница широм света, јер се ту одаје пошта словенским првоучитељима, светој браћи Ћирилу и Методију. У радним данима путници који обично журе у Праг, Брно или неки други већи град и најчешће мимоилазе локалне путеве који воде у Микулчице. Од 2009. године у парку тог села уздиже се споменик словенским првоучитељима. Разлог томе можемо открити у једној књижици – „Тајна гроба Методија, моравског архиепископа“. Њен аутор је чешки археолог проф. Зденек Кланица. Он је поставио хипотезу о повезаности Методија са овим местом. Претпоставља се да је недалеко од Микулчица била престоница Велике Моравске коју су каснији аутори називали Велехрад, што би у преводу значило Велики замак. Управо су у Великој Моравској света браћа Ћирило и Методије у периоду 863-867. г. остварили своју историјску мисију, у току које су увели словенски језик у литургије и створили прву словенску писменост.

Археолошка ископавања на подручју Микулчица почела су 1954. г, а потрајала су 38 сезона. У 70. годинама минулог века била су то најобимнија археолошка истраживања на територији Европе. На површини од 10 хектара раскопан је град који се налази на 3 острва у сливу значајне водене саобраћајнице – реке Мораве. Откривени су темељи велике владарске палате, 12 цркава, три моста, две луке, више од 2.500 гробова. У кругу палате је била и велика базилика. Поред ове две зграде истражено је преко 550 гробова. Кланица посвећује посебну пажњу на гроб бр. 590 који се налази у великој базилици. Научник је исказао смелу хипотезу да је овде 885. г. сахрањен архиепископ Великоморавски Методије.

Да ли је у откривеном празном гробу бр. 590 стварно био сахрањен Свети Методије и да ли се Велехрад налази у близини Микулчица спорно је питање. Упркос двовековним трагањима за моштима светитеља њихова судбина и данас остаје непозната. Други пак траже Велехрад и Методијев гроб узводно од Микулчица, на подручју око северне Мораве. Кланица такође сматра да се насељено место Микулчице некада звало Морава. Други аутори међутим нуде другачије хипотезе о његовом имену.

Католичка црква и мирјани, Моравци и Словаци, одају велику пошту светој браћи – као духовним личностима и православним мисионарима отпре Велике шизме 1054. г. Али о обиму и значају њихове мисије у одавно несталој држави, Великој Моравској, говори чињеница да 11 столећа касније они побуђују не само интересовање у академским круговима него су још увек предмет жустрих политичких, културних и религиозних дискусија у Чешкој и Словачкој. Уосталом по завршетку археолошких радова локалитет код Микулчица је претворен у музејски парк – добро одржаван, али у ствари прилично прозаичан. Међу иницијаторима промене је бугарски дипломата Здравко Попов. Као амбасадор у Прагу он има велики допринос подизању споменика светој браћи у Микулчицама. Споменик је дело Емила Венкова, Бугарина који живи у Словачкој.

Свратити у Микулчице вреди чак и да није 24. мај. Данас реком Моравом пролази граница између Чешке и Словачке, али је кретање преко границе сасвим слободно. Ту недалеко, зубу времена је одолео један бисер средњовековне култура из доба Ћирила и Методија и њихове великоморавске мисије. То је црква Свете Маргарите Антиохијске – на другој обали Мораве, код села Копчани. Култ према Светој Марини /Маргарити/ је византијски. На Западу су је почели поштовати релативно касно, после 9. века, а светитељку су назвали Маргариту. Нису ли можда света браћа пренела тај култ из Византије у Велику Моравску? О томе можемо само претпостављати. Оно што сигурно знамо је да је Свети Методије боравио у близини храма и служио у њему. Његов дух је још увек жив тамо, а мештани и даље цркву Свете Маргарите  називају Методијевом црквом.

Очувана црква Свете Маргарите Антиохијске на обали реке Мораве

Анимација: Петко Јакимов

Фотографије: Иво Иванов

Превод: Ана Андрејева

Извор: Българско национално радио