Српски културно информативни центар СПОНА обележио је 15 година од оснивања, приказивањем документарног филма „СПОНА: 15 година културна мисија“, 25. децембра преко Јутјуб канала, објављено је на порталу РТС дијаспора у првом часу Нове 2021. године.
„Документарним филмским подсећањем на почетке деловања центра СПОНА озваниченог децембра 2005. године са циљем еманциповања и афирмације српског културног наслеђа и креирања трајног повезивања српског и македонског народа и свих других заједница у Републици Северној Македонији, бројне честитке и позитивне реакције употпуњују задовољство обележавања јубилеја и у ограниченим околностима без масовног слављеничког окупљања“, поручују из СПОНЕ.
Документарни филм „СПОНА: 15 година културна мисија“, приказан преко Јутјуб канала, садржи сведочења чланова, сарадника и партнера центра о почецима, свеобухватном информисању на српском језику, учинку у сфери образовања, културе, духовности, развоју, остваривању значајних пројеката, хуманитарном раду…
Бугарска је изнела предлог за решавање спора са Скопљем око имена македонског језика. ”Званични језик Републике Северне Македоније”, став је Бугарске. У неким случајевима, могла би да буде употребљена и фуснота уз објашњење ”према уставу Републике Северне Македоније”.
Бугарска агенција БГНЕС објавила је предлог Бугарске за решење новог проблема који се пред власти у Скопљу појавио уколико желе да почну преговоре о придруживању ЕУ.
Бугарска инсистира да се македонски језик, надаље, зове Званични језик Републике Северне Македоније, или у одређеним случајевима фуснота уз објашњење: “Према уставу Републике Северне Македоније”.
Осим проблема језика, Бугарска пред почетак преговора Скопља и Брисела тражи и да се реши питање македонског националног идентитета, као и националног идентитета историјских личности, попут Гоце Делчева.
Бугарска наводи и да је “македонски језик настао 1944. године”, те да може да се рачуна једино као “писана регионална форма бугарског језика”.
требало би да вам следећи чланак каже доста тога. Какогод, комшијама свака част што и у пропаганди користе заједничко нам писмо.
Жив је дух словенских првоучитеља крај обала Мораве
Споменик Св. Ћирилу и Методију у Микулчицама
Сваке године 24. маја, на Дан бугарске просвете и културе и словенске писмености у јужноморавско село Микулчице /Чешка/ сливају се Бугaри из Чешке, Словачке, Мађарске, Аустрије и Немачке. Долазе и многи странци из различитих словенских и православних заједница широм света, јер се ту одаје пошта словенским првоучитељима, светој браћи Ћирилу и Методију. У радним данима путници који обично журе у Праг, Брно или неки други већи град и најчешће мимоилазе локалне путеве који воде у Микулчице. Од 2009. године у парку тог села уздиже се споменик словенским првоучитељима. Разлог томе можемо открити у једној књижици – „Тајна гроба Методија, моравског архиепископа“. Њен аутор је чешки археолог проф. Зденек Кланица. Он је поставио хипотезу о повезаности Методија са овим местом. Претпоставља се да је недалеко од Микулчица била престоница Велике Моравске коју су каснији аутори називали Велехрад, што би у преводу значило Велики замак. Управо су у Великој Моравској света браћа Ћирило и Методије у периоду 863-867. г. остварили своју историјску мисију, у току које су увели словенски језик у литургије и створили прву словенску писменост.
Археолошка ископавања на подручју Микулчица почела су 1954. г, а потрајала су 38 сезона. У 70. годинама минулог века била су то најобимнија археолошка истраживања на територији Европе. На површини од 10 хектара раскопан је град који се налази на 3 острва у сливу значајне водене саобраћајнице – реке Мораве. Откривени су темељи велике владарске палате, 12 цркава, три моста, две луке, више од 2.500 гробова. У кругу палате је била и велика базилика. Поред ове две зграде истражено је преко 550 гробова. Кланица посвећује посебну пажњу на гроб бр. 590 који се налази у великој базилици. Научник је исказао смелу хипотезу да је овде 885. г. сахрањен архиепископ Великоморавски Методије.
Да ли је у откривеном празном гробу бр. 590 стварно био сахрањен Свети Методије и да ли се Велехрад налази у близини Микулчица спорно је питање. Упркос двовековним трагањима за моштима светитеља њихова судбина и данас остаје непозната. Други пак траже Велехрад и Методијев гроб узводно од Микулчица, на подручју око северне Мораве. Кланица такође сматра да се насељено место Микулчице некада звало Морава. Други аутори међутим нуде другачије хипотезе о његовом имену.
Католичка црква и мирјани, Моравци и Словаци, одају велику пошту светој браћи – као духовним личностима и православним мисионарима отпре Велике шизме 1054. г. Али о обиму и значају њихове мисије у одавно несталој држави, Великој Моравској, говори чињеница да 11 столећа касније они побуђују не само интересовање у академским круговима него су још увек предмет жустрих политичких, културних и религиозних дискусија у Чешкој и Словачкој. Уосталом по завршетку археолошких радова локалитет код Микулчица је претворен у музејски парк – добро одржаван, али у ствари прилично прозаичан. Међу иницијаторима промене је бугарски дипломата Здравко Попов. Као амбасадор у Прагу он има велики допринос подизању споменика светој браћи у Микулчицама. Споменик је дело Емила Венкова, Бугарина који живи у Словачкој.
Свратити у Микулчице вреди чак и да није 24. мај. Данас реком Моравом пролази граница између Чешке и Словачке, али је кретање преко границе сасвим слободно. Ту недалеко, зубу времена је одолео један бисер средњовековне култура из доба Ћирила и Методија и њихове великоморавске мисије. То је црква Свете Маргарите Антиохијске – на другој обали Мораве, код села Копчани. Култ према Светој Марини /Маргарити/ је византијски. На Западу су је почели поштовати релативно касно, после 9. века, а светитељку су назвали Маргариту. Нису ли можда света браћа пренела тај култ из Византије у Велику Моравску? О томе можемо само претпостављати. Оно што сигурно знамо је да је Свети Методије боравио у близини храма и служио у њему. Његов дух је још увек жив тамо, а мештани и даље цркву Свете Маргарите називају Методијевом црквом.
Очувана црква Свете Маргарите Антиохијске на обали реке Мораве
