Еуген Клети и лав краља Петра у Шумарицама

Комунистичке власти нису оскрнавиле и уништиле старо војничко гробље, али су учиниле све да оно нестане из живог сећања, каже Ненад Карамијалковић, етнолог и антрополог из Крагујевца

Спомен обележје испод кога је заједничка гробница српских и страних војника изгинулих у Првом светском рату (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Генерације Крагујевчана шетале су Шумарицама после Другог светског рата, не знајући да газе по гробовима српских и окупаторских војника који су ту сахрањивани још од друге половине 19. века. Реч је о старом војничком гробљу на коме су покопани посмртни остаци приближно 5.000 војника: око 3.500 српских ратника још из бојева са Турцима и Бугарима, око 1.000 аустроугарских војника свих националности које су живеле у тој двојној монархији, 361 немачког солдата, тројице војника царске Русије и тројице припадника совјетске Црвене армије. Ово је само резиме посвећеног трогодишњег истраживања заменика директора Спомен-парка „Крагујевачки октобар”, етнолога и антрополога Ненада Карамијалковића, аутора недавно представљене монографије „Старо војничко гробље у крагујевачким Шумарицама”, прве потпуне и надасве занимљиве научне студије о значајном сепулкралном локалитету око којег су се деценијама плеле многе легенде.

Они су нас убијали

Војничко гробље у самом срцу Шумарица најстарије је и највеће стално војничко гробље на тлу Србије. Већа од њега су само гробље Зејтинлик у Грчкој са 7.441 надгробним обележјем и гробље у Јиндриховцима у Чешкој са посмртним остацима 7.100 српских и 189 руских војника.

Упркос овој чињеници, о гробљу у Шумарицама се ћутало више од пола века, са свега неколико стидљивих покушаја крагујевачких историчара и других истраживача да о њему проговоре коју реч после Другог светског рата. Најпре из идеолошких разлога, каже Карамијалковић, наводећи да је интересовање за занемарено и маргинализоване војничко гробље у Шумарицама покренуо текст бомбастичног наслова „Комунисти порушили Зејтинлик у Крагујевцу” новинара и публицисте Милослава Самарџића, објављен првог октобра 1998. године у тада још популарном листу „Погледи”.

Старо војничко гробље у крагујевачким Шумарицама (Фото Милована Ракоњац)

У том тексту, написаном на основу сведочења фотографа Милована Ракоњца и једне старе фотографије, изнете су смеле тврдње о великом постхумном злочину комунистичких власти које су после Другог светског рата, наводно, порушиле око 2.500 крстача на гробљу.

– Фотографија из „Погледа”, која је и на корицама моје монографије, није могла настати неколико година после Другог светског рата, а непосредно пре наводног комунистичког рушења гробља, како у Самарџићевом тексту тврди фотограф Ракоњац, јер су на њој приказани дрвени крстови који су са гробља уклоњени 1942. године, по налогу Еугена Клетија, делегата „Фолксбунда” – немачког Савеза за бригу о ратним гробовима за Југославију, а све како би се на гробљу формирала централна гробница немачких војника из Првог светског рата. Будући да се није могло тачно утврдити где је ко сахрањен, у Шумарицама је током 1942. године формирана заједничка гробница са посмртним остацима 3.274 српска аустроугарска и немачка војника из Првог светског рата. То потврђује и сведочење Светислава Максимовића, историчара и писца који је преживео стрељање у крагујевачким Шумарицама октобра 1941. године и о том масакру написао књигу „Они су нас убијали”. Клетијево интересовање за гробље у Шумарицама, које датира још од периода између два рата, настављено је под чудним околностима и у годинама после слома нацистичке Немачке. Дакле, комунистичке власти нису, како се то досад мислило, оскрнавиле и уништиле гробље после Другог светског рата, али су учиниле све да оно нестане из живог сећања друштвене заједнице, кидајући споне са националном историјом и свим оним што има везе са предратним српским етницитетом. Занемаривање и маргинализовање гробља спроведено је уз прећутну сагласност крагујевачких установа културе, које очито нису имале снаге и ауторитета да спрече такву политичку одлуку – наводи Карамијалковић.

Војничко гробље у Шумарицама формира се упоредо са изградњом Војне болнице у Крагујевцу, а први војник је на том месту сахрањен 1866, што је уједно и година настанка гробља, а на 1868. како се то до сада тврдило. Био је то осамнаестогодишњи Живоин Јовановић, питомац из Крагујевца. Последњи српски војник сахрањен у Шумарицама је резервни потпуковник Војске Краљевине Југославије Урош П. Црниловић, који је погинуо бранећи Крагујевац априла 1941. године. Крајем прошлог века породица је ексхумирала посмртне остатке овог официра и пренела их у његово родно Власотинце.

Била је само једна скулптура

У Шумарицама су сахрањивани српски војници погинули у оба балканска рата, а гробље се шири највише током 1914. и 1915. године када у Крагујевац пристиже велики број рањеника и заражених тифусом, међу којима су и бројни аустроугарски војници. У зениту епидемије, на пролеће 1915, читав град је претворен у пољску болницу, а како је дневно умирало по десетак војника, гробље у Шумарицама постаје троструко веће у односу на оно од пре Првог светског рата које је имало више од 1.000 сахрањених.

Старо војничко гробље у Шумарицама данас

Само што је грозница утихнула, на Краљевину Србију 5. октобра 1915. године креће нова, сада велика тројна офанзива Немачке, Аустроугарске и Бугарске. Иако су околности крајње неповољне, краљ Петар Први никако не одустаје од градње црквеног храма на Опленцу, своје задужбине посвећене Светом Ђорђу, уједно и маузолеја свих Карађорђевића. У Тополи остаје све до повлачење с војском, 23. октобра 1915. године. Почетком те године започела је и прича о контроверзном шумаричком лаву, монументалној скулптури од белог венчачког мермера која и данас чува гробље и централну гробницу формирану по налогу Еугена Клетија.

– Прича о шумаричком лаву зачета је 3. јануара 1915. у Врањској Бањи где се краљ Петар одмарао после аустроугарских офанзива 1914. године. Тада је од Ерминија Дорија, младог вајара и каменоресца из Италије, наручио скулптуру лава која је требало да стоји на улазу у крипту храма на Опленцу. Наруџбеница, као и сви записи у краљевом дневнику побијају вишедеценијску тезу о постојању два лава, од којих је један пренет у Крагујевац, а другом се, наводно, губи траг. Била је, дакле, само једна скулптура лава коју су окупатори 1916. поставили на војничком гробљу у Шумарицама, са латиничним натписом на постаменту „Pro patria”. Тај натпис је касније промењен у ћирилични „Захвална отаџбина 1914–1918”. Управо испод тог лава је Еуген Клети 1942. године формирао централну гробницу војника из Првог светског рата – каже Карамијалковић.

Војничко гробље у Шумарицама први пут је обнављано у периоду од 1928. до 1930 године, а 2017. рестаурирано је преосталих 157 надгробних обележја, када је постављено и 89 бетонских крстова изнад хумки. То је учињено годину дана након званичне посете Крагујевцу представника немачког Савеза за бригу о ратним гробовима, што само говори да интересовање ове државе за своје погинуле војнике никад није престало. У вези са овим догађајем „Политика” је првог јуна 2017. године објавила опширан текст с прве стране насловљен „Немци траже да се у Шумарицама обележе гробови њихових војника”.

Током свог трогодишњег истраживања, аутор монографије о војничком гробљу у Шумарицама посетио је, осим наших, и државне архиве у Аустрији и Немачкој. Карамијалковић је, како сам каже, био први странац коме је дозвољено да уђе у нека архивска одељења. Тим поводом је изразио посебну захвалност немачким асистентима, Роберту Белалу Заки и професору Андреасу Роту. Иако је реч о научном штиву, монографија „Старо војничко гробље у крагујевачким Шумарицама”, чију је израду финансирало Министарство културе и информисања, чита као узбудљив постмодернистички роман у коме документарна грађа заузима важно место.


Аутор: Бране Карталовић

Извор: Политика