Позив на обнову старе цркве у Призрену: Мисија има разних али се само неке везују концима за небо

Светиње Призрена су значајан део српског православног културног наслеђа, непроцењиве вредности. Скоро све су пострадале и мање или више оштећене током погрома 1999. и 2004. године. Многи његови становници различитих вера су патили гледајући како ватра гута светску културну баштину која је вековима чинила део богатства Призрена. Јер, човек се познаје по делима а не по речима. И у добру и у злу.

Једна од њих, минирана 1999. године је Црква Светог Николе (Рајкова). Ова средњовековна властелинска црква, задужбина Рајка Киризмића, саграђена је у првој половини 14. века, у призренском насељу Поток-мала. Рајкова Црква се помиње у Светоарханђелској хрисовуљи цара Душана. Приложио ју је, заједно са другим бројним црквама, својој задужбини, манастиру Светим Архангелима и својој гробној цркви.

После пада Призрена под турску власт, 1455. године, Црква Светог Николе је полако губила значај, а нарочито је пострадала 1795. године, када је и опљачкана, у походу скадарског паше Махмута Бушатлије. Цркву су прекрили и затрпали земља и песак из воде оближњег потока. Под земљом је остала све док, приликом уређивања митрополитске баште 1857. године, нису откривени темељи Рајкове цркве. Тада је обнову цркве благословио рашко-призренски митрополит, Мелетије и Призренци су је завршили1857. године, проширили и покрили дрвеним кровом. Запис о томе оставили су над самим улазом у цркву.

Својим тадашњем изгледом она се није значајно разликовала од стамбених кућа. Спољни зидови су штитили унутрашњост и управо су је ти зидови заштитили од потпуног унуштења приликом минирања 1999.године. У непосредној близини Цркве налазила се  зграда митрополије. Црква је, до друге половине XIX века и до завршетка изградње нове Саборне цркве Светог Ђорђа 1887. године, била значајнији српски православни храм, све до јуна 1999. године до када се у њој служиле литургије, посебно на празник, Светог Николе, зимског и летњег. У њој са чувала најстарија призренска икона Богородице Одигитрије из средине XIV века, која је првобитно стајала на иконостасу Богородице Љевишке. Међу њеним иконама се истиче својим уметничким и сликаним вредностима и икона Светог Илије у пећини из XVI века. Иконостас цркве је био дело сликара Сергија Димовића из Козане у Грчкој а фрескописац је остао анониман.

У дворишту Цркве, почетком 20. века, почиње изградња школе. Своје имање за тестаментално завештава Црквеној општини призренски добротвор Младен Угаревић, за изградњу школе ради школовање деце својих православних Срба. По добротвору названа основна школа, по ослобођењу од турског ропства 1912. године, постаје школа и за децу других вероисповести. Од погрома 1999. године, преименована је у ОШ «Призренска лига» и у њој од тада више нема српске деце. У истом погрому 1999. године, цркву су минирали албански екстремисти, али Божјом заштитом нису све мине експлодирале, те црква није до темеља разрушена. Напуштена и урушена, од локалног становништва  је коришћена као депонија.

Рајкова црква је последња српска православна црква у самом Призрену која није обновљена. Угрожена и оштећена у последњем страдању, чека да јој се врати стари сјај. По благослову Епископа рашко-призренског Г. Теодосија, прилозима Призренаца, многих добронамерних људи и предузећа а уз подршку Црквене општине Призрен и Друштва пријатеља манастира Св. Архангели код Призрена, обновљене су  цркве Светих Врача Козме и Дамјана у Поткаљаји и Светог Пантелејмона. У току је обнова цркве Светог Николе (Рајкове) из XIV века. Акцију прикупљања средстава, благословом Владике, као и током обнове Цркве Св. Пантелејмона, воде већином, у матици и дијаспори, расељени Призренци, многим активностима већ потврђени у сличним акцијама, потпомогнути члановима Одбора којима је Призрен у срцу и у многим стваралачким активностима. Председник Одбора за обнову је парох призренски, јереј Јован Радић.

Прилог акцији је и диван спот “Призренска ноћ”, у извођењу хора и оркестра Богословије у Призрену (текст и музика: Гаврило Кујунџић из Ораховца) који у слици, стиху и музици дочарава све лепоте српског Јерусалима, али и стање у којој се налази поменута црква (https://www.facebook.com/101219444961785/videos/416940912689736).

Стога позивамо све добронамерне људе који могу и желе да помогну акцију хитног спасавања овог значајног споменика културе. Мисија има разних али се само неке везују концима за Небо. Уплатом донације на рачун Црквене општине Призрен број: 205-171950-84, (позив на број: 19-12-2021), постајете обновитељ ове светиње и српског православног културног наслеђа Косова и Метохије.

Више информација о свим активностима Одбора, историји цркве и њеној обнови могу се наћи на фб страни: https://www.facebook.com/CrkvaSvetogNikoleRajkova

Сачувајмо за потомке оно што смо од својих предака наследили.

СА ВЕРОМ И НАДОМ У ОБНОВУ СВИХ СВЕТИЊА ПРИЗРЕНА И ОКОЛИНЕ!

Члан Одбора за обнову Светиња Призрена и околине

Лела Марковић


Извор: СПОНА

Српска солидарност покреће акцију “Слатки караван”

И ове године хуманитарна организација Српска солидарност покреће акцију “Слатки караван” у току које ће прикупљати слаткише, грицкалице и играчке за Божићне и Новогодишње пакетиће за нашу децу са Косова и Метохије.


Претходних година прикупили су:

– 2016. године 200 пакетића;
– 2017. године 450 пакетића;
– 2018. године 950 пакетића;
– 2019. године 2100 пакетића;

– 2020. године 2500 пакетића.



Прошле године поделили су 2500 пакетића нашој деци, а Слатки караван обишао је север Космета, централног Косова, Косовског поморавља, енклава у Метохији и енклаву на Шар планини! То је само један мали гест, начин да им покажу да нису сами, да им пружају подршку, и да им улепшају Божићне и Новогодишње празнике јер они наши мали хероја то заиста заслужују.



Уколико желите да и Ви узмете учешће у овој акцији можете им се прикључити донирањем слаткиша који ће се прикупљати у наведеним местима: Нови Сад, Беочин, Футог, Сремска Каменица, Петроварадин, Вршац, Пландиште, Темерин, Ваљево, Уб, Умка, Бор, Београд, Прибој, Суботица, као и у Републици Српској у Бијељини и Бања Луци! Такође, ко није у могућности да донира слаткише можете уплатити новчана средства на жиро рачун  број: 340-11013053-38 са назнаком „За слатки караван” или уплатом путем PayPal-а на srpskasolidarnost@gmail.com и девизног рачуна:


Currency tag (EUR,$,RUB…)
SWIFT CODE: GIBARS22
IBAN: RS35340000001101305338
NAME: Srpska solidarnost

ADDRESS: Beograd, Skerlićeva 12


Могуће је и донирање путем уговора о донацији за све друштвено одговорне компаније.


Верујемо да смо истог мишљења и да уз мало добре воље можемо уради нешто добро, племенито и хумано.


Наше мало је некоме много!

Осликан мурал у Гајдобри у част Александра Кисина, погинулог борца са Кошара (фото, видео)


Када се неко одазове на позив отаџбине да иде у рат, то је врхунски патриотизам и одговорност. Када неко без позива, добровољно дође и стави свој живот на располагање отаџбини то је јунаштво.

У суботу, 24. октобра смо на позив породице Кисин присуствовали отварању мурала за њиховог погинулог сина Александра Кисина, у селу Гајдобра где живе. Александар је био добровољац у 549. бригади на КиМ, а када је загустило на Кошарама, генерал Делић је одлучио да ову групу добровољаца предвођену чланом нашег Удружења Крстом Петковићем, резервним капетаном, претпочини противтерористичком батаљону 72. Специјалне бригаде “Соколови”. Батаљон је заједно са добровољцима имао тежак окршај са албанским терористима и припадницима војске Албаније, који су издашно подржавани од стране НАТО-а. У тој борби рањени су мајор Жунић Зоран, капетан Крсто Петковић и војник Александар Кисин. Александар је од последица рањавања преминуо током истог дана, мајор Жунић неколико година касније, а капетан Петковић је преживео.
Игуман Лука из манастира Карно-Сребреница и генерал Делић поред споменика Александру Кисину
После парастоса у цркви и обиласка Александровог споменика у центру Гајдобре, испред мурала одржан је пригодан програм. Присуствовали су изасланик министра одбране пуковник Душко Шљиванчанин, који је био командант граничног батаљона који је брани Кошаре 1999. године, генерал Божидар Делић, командант 549 бригаде, представници војске, цркве, родбина и велики број мештана. Посебно је било приметно да је скупу присуствовао велики број младих људи, који су, иако је сво време падали киша и било је хладно, стојички стајали и испратили цео програм и све говоре.

СРБИЈА ЈЕ ВЕЧНА ДОК СУ ЈОЈ ДЕЦА ВЕРНА!


Аутор: Капор

Инспирисан овим речима песник Мишо Ђурић написао је песму.


Александар Кисин за Крст часни и слободу златну


За Крст Часни и слободу златну…
за три боје с двоглавим на платну…
добровољац српски јунак то је…
у небеско царство отишо је…….
Посмртне остатке  Аца добри…
оставио у селу Гајдобри…
под мермером да му вјечно леже…
и цвијеће да миришу свјеже…….
На свјештању њему споменика…
мирно стоји крај свога војника..
легендарни генерал с Косова….
из витешког строја Лазарова……..
Игуман је Лука с десне стране…
слуга Српске Цркве Православне…
који тражи благослов од Бога…
за мир вјечни борца Христовога……..
Поклонте се овом Српском сину…
што паде за земљу Немањину…..
добровољно на Косово оде…
гладан српске правде и слободе…
да одбруси сили од запада…
и све оне што падоше тада…
 забораву несмијемо дати…
увијек их треба спомињати…….
Слава вама српски витезови…
слободарски крсташи орлови…
из вашег ће гроба кроз времена…
гранут зора српска савремена………

Приредио: Милорад Ђошић