Осликан мурал у Гајдобри у част Александра Кисина, погинулог борца са Кошара (фото, видео)


Када се неко одазове на позив отаџбине да иде у рат, то је врхунски патриотизам и одговорност. Када неко без позива, добровољно дође и стави свој живот на располагање отаџбини то је јунаштво.

У суботу, 24. октобра смо на позив породице Кисин присуствовали отварању мурала за њиховог погинулог сина Александра Кисина, у селу Гајдобра где живе. Александар је био добровољац у 549. бригади на КиМ, а када је загустило на Кошарама, генерал Делић је одлучио да ову групу добровољаца предвођену чланом нашег Удружења Крстом Петковићем, резервним капетаном, претпочини противтерористичком батаљону 72. Специјалне бригаде “Соколови”. Батаљон је заједно са добровољцима имао тежак окршај са албанским терористима и припадницима војске Албаније, који су издашно подржавани од стране НАТО-а. У тој борби рањени су мајор Жунић Зоран, капетан Крсто Петковић и војник Александар Кисин. Александар је од последица рањавања преминуо током истог дана, мајор Жунић неколико година касније, а капетан Петковић је преживео.
Игуман Лука из манастира Карно-Сребреница и генерал Делић поред споменика Александру Кисину
После парастоса у цркви и обиласка Александровог споменика у центру Гајдобре, испред мурала одржан је пригодан програм. Присуствовали су изасланик министра одбране пуковник Душко Шљиванчанин, који је био командант граничног батаљона који је брани Кошаре 1999. године, генерал Божидар Делић, командант 549 бригаде, представници војске, цркве, родбина и велики број мештана. Посебно је било приметно да је скупу присуствовао велики број младих људи, који су, иако је сво време падали киша и било је хладно, стојички стајали и испратили цео програм и све говоре.

СРБИЈА ЈЕ ВЕЧНА ДОК СУ ЈОЈ ДЕЦА ВЕРНА!


Аутор: Капор

Инспирисан овим речима песник Мишо Ђурић написао је песму.


Александар Кисин за Крст часни и слободу златну


За Крст Часни и слободу златну…
за три боје с двоглавим на платну…
добровољац српски јунак то је…
у небеско царство отишо је…….
Посмртне остатке  Аца добри…
оставио у селу Гајдобри…
под мермером да му вјечно леже…
и цвијеће да миришу свјеже…….
На свјештању њему споменика…
мирно стоји крај свога војника..
легендарни генерал с Косова….
из витешког строја Лазарова……..
Игуман је Лука с десне стране…
слуга Српске Цркве Православне…
који тражи благослов од Бога…
за мир вјечни борца Христовога……..
Поклонте се овом Српском сину…
што паде за земљу Немањину…..
добровољно на Косово оде…
гладан српске правде и слободе…
да одбруси сили од запада…
и све оне што падоше тада…
 забораву несмијемо дати…
увијек их треба спомињати…….
Слава вама српски витезови…
слободарски крсташи орлови…
из вашег ће гроба кроз времена…
гранут зора српска савремена………

Приредио: Милорад Ђошић 

Мирдита за “Агину кућу”

Божидар Зечевић

ГОТОВО истоветним јавним саопштењем на својим званичним сајтовима, Јавни сервис РТС и ТВ станица Н1, позвале су на “јединствени културни догађај” – “Мирдита – добар дан” од 22. до 23. октобра у Београду, у Центру за културну деконтаминацију, где ће се, као и ранијих година, “представити косовска друштвена и културна сцена”.

“Поновним покретањем преговарачког процеса и потписивањем Вашингтонског споразума учињен је корак од хиљаду миља… Дебатоваће се о преговарачком процесу између Београда и Приштине, о чланству Косова у Унеску, као и о сарадњи између младих српског и албанског друштва”.

Изгледа да овај “корак од седам миља” поново враћа питање чланства Косова у Унеску на дневни ред, упркос чињеници да је држава Србија успела да, захваљујући готово херојским напорима наше дипломатије и лично нашег амбасадора проф. др Дарка Танасковића, спречи пријем Косова у ову међународну организацију. Сада се та “агенда” опет проблематизује, чему би требало да послужи и најављена дебата, вероватно и цела овогодишња “Мирдита”.

У међувремену, на албанском Топ каналу појавио се “документарни” филм под насловом “Велика српска историјска обмана – како су Срби украли албанску историју”, у ком се српске цркве, манастири и споменичка баштина на Косову и Метохији проглашавају албанским. Филм је недвосмислено показао какав је смисао албанског кидисања на Унеско и зашто се они ни данас не мире са одлуком Генералне скупштине ове организације. У филму се безочно фалсификују историјске чињенице.

На ово је реаговало Министарство културе и информисања Србије, наводећи да је циљ овог “документарца” промовисање великоалбанске погромашке политике на штету Србије и српског народа. “У скупој продукцији и уз учешће бројне екипе која га је реализовала, овај срамотни и гротескни историјски фалсификат био би само жалосна провокација да у себи не садржи опасне намере”, каже се у овом саопштењу, и подвлачи: “Такви покушаји имају све обрисе културног геноцида а он је, историја нас томе учи, често увод у физички геноцид”.

Покушај српског филмског аутора Бориса Малагурског да на Косову и Метохији присуствује премијери свог документарног филма “Косово, моменат у цивилизацији”, који “говори о баштини Србије под заштитом Унеска у нашој јужној покрајини” завршио се – забраном уласка Малагурском и његовој екипи!

“Желео сам да присуствујем премијери свог филма, поготову имајући у виду да многи албански такозвани уметници са Космета излажу своја дела у Београду у оквиру догађаја “Мирдита – добар дан”. Међутим, на прелазу Јариње, рекли су нам да је мој улазак на Косово забрањен, цитирам, зато што сам ја претња за јавну политику унутрашње безбедности, јавно здравље и међународне односе”, наводи Малагурски.

Какав образ има Иницијатива младих за људска права да усред Београда промовише тзв. косовски филм и друге садржаје, који потичу директно из врха ове назовидржаве, а да истовремено потпуно игнорише протеривање српских аутора са Косова и Метохије, под плаштом људских права, за које се јавно залаже? Докле ћемо у престоници Србије гледати и слушати албанску и само албанску “културну сцену” (као да других у тој “мултикултурној средини” нема!), док се према нама примењују безочне и циничне шиптарске забране, које би, да нису тужне, биле гротескне?

Вечерас је на програму “Мирдите” албански играни филм “Агина кућа”, редитељке Лендите Зећирај, који су произвели продуценти из Албаније, Sacrebleu Productions, Албански национални центар, Центар за кинематографију Косова, “Уред премијера Републике Косово” и – град Вргорац у Хрватској! Званично, реч је о “мањинској хрватској копродукцији”, која је на овогодишњем Пулском фестивалу награђена иако је реч о дилетантском остварењу на нивоу филма сниманог мобилним телефоном!

Евидентни су политички, а не уметнички разлози додељивања ове награде, јер је филм каобајаги “феминистички” и узима у заштиту жене са последицама “ратног сексуалног злостављања”, што се готово савршено уклапа у лажни мит о “50.000 силованих Албанки”, велики спин у режији Вљоре Читаку у Светској организацији УН у Њујорку.

Председавајући Савета безбедности УН Василиј Небензја недавно је “последњи пут упозорио” представницу тзв. Косова да се понаша у складу са условима под којима је уопште пуштена на онлајн седницу и да ће ако и даље буде истицала “косовске симболе” бити удаљена из ње!


Аутор: Божидар Зечевић

Извор: Новости онлајн

На Хиландар се иде преко Косова и Метохије

Пре неку годину један пријатељ ми рече како би ишао на Хиландар, па ме упита како се тамо иде. Рекох иде се преко Косова и Метохије. Да, али тамо је опасно, одговори он. Јесте опасно, али не за тебе и мене, рече му моја маленкост већ за те мученике. Овај прилог посвећујем свима који су били на Хиландару, а нису били на Косову и Метохији.


После више од годину   дана , а у организацији братског Удружења “Спрска солидарност” поново смо отишли на наше, увек у срцу, Косово и Метохију. Браћа и сестре од Суботице, преко Новог Сада, Нове Пазове, Београда, Ваљева, Уба па чак до Требиња, које ће се напојити Косовом и Метохијом заједно са србским градовима. Већ на самом почетку изненађење нам је приредио Бранки Антић, вођа пута. Посета крсту на брду Камиља које на 980 метара надморске висине доминира општином Лепосавић.
Лепосавић: Крст на брду Камиља
Застава на брду Камиља на улазу у Косово и Метохију

Пут је био напоран, али не толико као живот храбрих Косоваца који су одсудна одбрана и сигурно претходница будућег свега. Као и увек посета манастиру Бањска и Газиместану сведоче векове србског постојања на КиМ-у. Домаћини у Бабином Мосту су били више него предусретљиви, а посета посета манастиру Богородица Љевишка у Призрену била је пуна туге, употпуњена мирисом нафте и гуме којом су “власници” светиња палили “своје”. После тога посетили смо Храм Светог Ђорђа и манастир Архангела где се налази гроб цара Душана коме је гроб сигурно заузео неки лажни новоцар мали српски.


Одмор и преноћиште су били у Великој Хочи код љубазног домаћина Срђана Петровића.
Богородица Љевишка

Дан други


Полагање сузе на спомен обележје Ораховачким мученицима:
Михајло Здравковић- Српска братска помоћ Торонто
Прича коју је о Лазару Кујунџићу, кога је Шиптар на бесу преварио и мајци која није хтела да призна и препозна Лазара испричао је млади Петровић у Кули Кујунџића. Шта смо могли него да помно ћутимо.
Лазар Кујунџић фото у Кули Кујунџића
Милан и Милорад поред Лазаровог гроба
Беседа оца Небојше који сам са попадијом и четри мала сина бивствује у Истоку доминирала је посетом.
Отац Небојша
Српска Солидарност
За крај одакле смо почели ту смо и дошли. Код оца Драгана старешине цркве у Лепосавићи украшене иконама Она мала са леве стране говори о Новомученици Босиљки пасјанској која није хтела да превари веру православну.
Новомученица Босиљка пасјанска
Све ово и даље помно прати Патријарх Павле.

Милорад Ђошић