Калиграфија – чувар ћирилице

Даница Веселиновић (Фото: лична архива)

Краснопис није устукнуо пред савременом технологијом. Типкање слова по тастатури рачунара и телефона не може да засени потребу човека да оловком остави траг свог рукописа на папиру. Ово на уму има академска сликарка Даница Веселиновић која се бави калиграфијом.

– Значај калиграфије је и у томе што негује ћирилицу, писмо које од свог оснивања поштује и „Политика” – каже уметница, користећи прилику да нашем листу честита 117. рођендан.

Калиграфски рад Даница представља уз богату сценографију.

– То подразумева стару скамију, традиционални костим, перо и разне друге материјале и алате за писање. Као глумац када уђе у своју улогу, тако се и ја трудим да онима који нетремице прате како повлачим линије, оживим вештину старог начина писања – објашњава Веселиновићева.

Лепом писању обучила је педесетак полазника школе калиграфије коју је 2016. године покренула у Центру за образовање „Ђуро Салај”, а лекције радо дели и на манифестацијама широм наше земље, где учествује као чланица Асоцијације за старе и уметничке занате „Наше руке”.

– Негујем претежно традиционалну калиграфију, а то значи да радим лагано и пажљиво. У доба када су брзина, експресија, па и спектакл избили на површину, овај занат помаже човеку да нађе унутрашњу хармонију – објашњава калиграфкиња и истиче да калиграфију воли јер је јединствен спој ликовне и књижевне уметности, а њена примена је широка – од монументалних калиграфских дела у галеријама до исписивања диплома, честитки и позивница.

Даница обично прави имитације пергамената на којима исписује мисли владике Николаја, Андрића и Дучића, а осмислила је и јединствену поуку „Ода части”.

– То је моја кратка прича настала пре деценију као конкурсни литерарни рад на тему „Част”, за „Дане ћирилице” у Баваништу. Инспирисана „оружјем” које поседујем у рукама – калиграфијом, одлучила сам да калиграфски исписану кратку причу о дивној људској особини – части сваког децембра доделим као урамљену поруку особама које су ми те године дале подршку, али које су и другима из мог окружења пружиле помоћ – објаснила је Даница.

Ова креативна девојка добила је својевремено признање и за најбоље осмишљено калиграфско писмо – оригиналну калиграфију, у Тителу на Смотри ћириличне писмености.

– Усавршила сам и рад на рачунару па ћу се трудити да у будућности своје калиграфске идеје преточим у типографске фонтове, а то су облици слова који се користе у дигиталној форми за израду плаката, каталога и часописа, да би као такви били још видљивији и масовније коришћени – открива Даница своје планове.

Свима онима који се колебају да ли да се посвете калиграфији, сматрајући да немају довољно дара или су их године стигле, Веселиновићева поручује да за учење овог заната никада није касно јер је, каже, и она калиграфију открила тек у Средњој уметничкој школи у Шапцу.

– До тада о калиграфији нисам знала ништа па су ми подршку дали професори, а од користи ми је била и стара књига калиграфије коју ми је купио отац – присећа се калиграфкиња. На факултету је додатно усавршила калиграфију, комбинујући је са дигиталним уметничким програмима.

Даничине калиграфске радове на поклон су добиле многе значајне личности из земље и света, а међу њима и градоначелник Москве Сергеј Черјомин и Стразбура – Ролан Ријес.

Време пандемије вируса корона, које нас је приморало да највише времена проводимо у кући, може се искористити за учење и усавршавање калиграфије. Порука или макар наш потпис упућен другима краснописом биће увек јединствен дар.


Аутор: Александра Куртеш

Извор: Политика

Пером на пергаменту ћирилици у част

Изложба калиграфских радова на отвореном (Фото С. Јовичић)

Бајина Башта – Манифестација „Ћирилична баштина” отворена је прексиноћ у Бајиној Башти у галерији Установе „Култура”, уз маске и мере заштите у складу с приликама, а садржаји су представљени и у галерији и на отвореном, у шетачкој зони.

На оба места постављени су калиграфски радови Душана Мишића (Шабац) на пергаменту исписани ћирилицом, савремени уметнички пут у нашу давну прошлост. Мишић, који води школу калиграфије у Саборној цркви у Београду и који у Бајиној Башти током трајања манифестације одржава и јавни час калиграфије на отвореном за младе и друге зантересоване, у оквиру свог циклуса „Слика и реч” изложио је 20 радова. Са украсним орнаментима налик средњовековним, с текстовима који су молитве из богослужбених књига. Реч је о савременом приказу средњовековног начина писања, уметничкој оди нашем наслеђу и дугом културном трајању.

– У Србији је мало калиграфа, жар у мени да истражујем и стварам пробудио је додир са страницима јеванђеља и средњевековним рукописима. Моја животна жеља је да се у Београду, као што постоји галерија фресака, отвори и галерија средњовековних рукописа – изјавио је Душан Мишић.

Са литерарног, ликовног и интернет конкурса за младе о ћирилици представљени су најуспешнији радови. „Да ли би наша књижевност била овако развијена да немамо ћирилицу? Не, не би. Наше писмо, наш језик – наша Србија… Негујмо српски језик и волимо нашу ћирилицу, јер она је основ књижевности и постојања”, написала је Јована Гајић, ученица седмог разреда школе из оближње Рогачице и добила прву награду на једном од конкурса.

Милован Јездић, директор Установе „Култура”, говорећи на отварању манифестације подсетио је да је прошле године установљена „Ћирилична баштина” добила награду Министарства културе „Културни образац године”, те да је ова установа као организатор предузела све како би се и у овој ситуацији наставила традиција одржавања смотре.

Манифестација се наставља програмом поезије коју казују ученици и  мултимедијалним предавањем Анђелке Петровић „Глагољате ли ћирилицу”, а данас је у манастиру Рача беседа и разговор о нашем вековном писму.

 

Аутор: Бранко Пејовић

Извор: Политика     

Претходно:

Ћирилица се пише срцем у Бајиној Башти