Мирослављево јеванђеље од данас у Народном музеју

БЕОГРАД –Од четвртка 19. до 29. децембра у Народном музеју у Београду биће изложено Мирослављево јеванђеље, најстарија сачувана ћирилична рукописна књига.

Мирослављево јеванђеље настало је осамдесетих година 12. века, писана је на пергаменту и садржи 181 лист.

Мирослављево јеванђеље, страна 1. Извор: Википедија

Један од листова који је руски владика Порфирије Успенски однео 1845-46. године из Хиландара чува се у Националној библиотеци у Санкт Петербургу, а сада ће бити послат пут Београда и Народног музеја.

Запис на последњем, 181. листу Јеванђеља говори да га је поручио хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање.

Мирослављево јеванђеље је,како се верује, било намењено његовој задужбини, епископској цркви св. Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму, а претпоставља се да је тамо могло бити исписано и илустровано.

Писано је на старословенском језику српске редакције и рашке ортографије. По свом саставу је јеванђелистар – богослужбена књига која има делове четири јеванђеља распоређене према редоследу читања у току црквене године. Осим јеванђеоског текста испред сваког читања има исписане алилујаре. Текст Јеванђеља је писан пером у две колумне, мрком и црном бојом, а већина наслова црвеном.

Књига садржи 296 минијатура цртаних пером, а затим бојених четкицом црвеном, зеленом, жутом и белом бојом и украшених златом.

Кожни повез Јеванђеља није постојао кад је настало, већ вероватно у XIV веку, а претпоставља се да је преузет са неког другог рукописа.

Као најстарији српски, илустровани ћирилични рукопис Јеванђеље је актом Народне скупштине 1979. године проглашено за културно добро од изузетног значаја.

У јуну 2005. уписано је у листу Памћење света (Memory of the World), о чему је Народни музеј у Београду добио је сертификат УНЕСКА.

Народна библиотека Србије која је матична установа за заштиту ове старе и ретке књиге, прописала је посебан режим по којем Мирослављево јеванђеље уз одобрење Министарства културе и информисања и сагласност Народне библиотеке може бити излагано само десет дана током једне године.

Брижљиво чувано, Јеванђеље ће бити овога пута изложено у потпуно новој заштитној климатизованој комори, коју је за Народни музеј самостално финансирала Радмила Милентијевић, осведочени поштовалац културне баштине пријатељ Народног музеја.


Извор: РТВ

Изложба “Миланковићева временска капија”

Поставка у холу Народне банке Србије (Фотографија: Ненад Неговановић)

Изложба „Миланковићева временска капија” о једном од највећих српских научника, Милутину Миланковићу, отворена је у холу Народне банке Србије.

У оквиру обележавања Миланковићевих јубилеја, 140 година од рођења и 110 година од доласка на Универзитет у Београду, изложбу организују Удружење Милутин Миланковић и НБС под покровитељством Министарства културе и информисања Србије, преноси Танјуг.

Поставка садржи, између осталог, архивски материјал из области којима се познати научник бавио, као и личне ствари, фотографије, преписке са светским научницима…

Изложба почиње приказом ледених доба на нашим просторима, а потом хронолошки приказује период од доласка Милутинових предака у једној од српских сеоба, школовање у Даљу, Осијеку и Бечу, грађевинску активност у Бечу, саопштено је из НБС.

Посетиоци могу да се упознају и са Миланковићевим радом на Универзитету и Академији у Београду, његовим боравком у интернацији у Будимпешти, учешћем на православном конгресу у Цариграду 1923. године, као и са његовом богатом грађевинском активношћу у Србији и Југославији.

Фотографија: Ненад Неговановић

Представљен је архивски материјал из области у којима су осликане Миланковићеве научне мисли, од којих се неки први пут појављује у јавности, а посебну вредност имају материјали прикупљени у Уметничко-историјском музеју у Бечу и Архиву Мађарске академије наука у Будимпешти.

Иако је, после завршених студија и промовисања у доктора техничких наука, стекао углед афирмисаног грађевинског стручњака и проналазача, Миланковић 1909. године, попут бројних српских интелектуалаца из расејања, ношен дубоким патриотизмом, напушта удобан живот, успешан и финансијски веома уносан посао грађевинског инжењера у Бечу и долази у Београд за професора Филозофског факултета.

Врхунац свог стваралачког рада доживио је радећи и живећи 50 година у Београду.


Извор: Политика