Ново издање „Злих духова“ Достојевског

   Ове, 2021. године, обележавамо двоструку годишњицу која се односи на Фјодора Михаиловича Достојевског – 200 година од његовог рођења и 140 година од његове смрти.

   Ко је био Достојевски, вероватно је познато и најмлађим школским генерацијама  које су осуђене да се образују по прилично урушеним и фаличним наставним програмима. Ми ћемо ове године подсећати на познате ствари о Достојевском и његовим делима, и покушати да откривамо нове.

   „Ново читање старе књиге“ је и наслов текста Димитрија Јаничића објављен у „Политикином“ додатку „Култура, уметност, наука“ у суботу 23. јануара ове године, а односи се на познати роман Достојевског „Зли дуси“, који је објављен пре 150 година, а пре 100 година и на српском језику. У част свих ових годишњица ново критичко издање је приредио Зоран Живковић, нашим читаоцима познатији као писац научно-фантастичних романа. Овог пута Зоран Живковић се представља читалачкој публици као веома исцрпан, детаљан и свеобухватан приређивач овог обимног романа од преко 800 страна.

   Предговор овог издања истиче и предговор првом послератном издању овог романа који је написао тада тридесетогодишњи Никола Милошевић, каснији познати аналитичар Достојевског, као и Живковићев текст под насловом „Зли дуси или коб мушке лепоте“. И то је ново тумачење овог романа, који је критика до сада посматрала као роман о атеизму, о политичком и моралном нихилизму, психологији самоубиства, у коме је Достојевски покушао да се обрачуна са наступајућом новом генерацијом. И сам Достојевски је говорио да је то роман о атеизму. Ипак, Живковић сматра да физичку мушку лепоту, која повезује кључне личности романа – Андреа фон Лембкеа, Степана Верховенског и Николаја Ставрогина, прате демонске црте карактера које уништавају све животе које додирну. Централна личност је Ставрогин, око кога мноштво љубавних прича трагично завршава, па га Живковић квалификује и као комични љубавни роман у коме има више мртвих него у свим осталим романима Достојевског. Такође, ово је на неки начин и пророчки роман. Све оно што се догађало у 20 веку, сви његови ужаси,  наговештени су у ономе што Шигаљев говори. Најцитираније, најнавођеније место из „Злих духова“ је оно кад Шигаљев каже да је кренувши од потпуне демократије завршио у тоталном деспотизму, али сажаљева случај, другога нема. То су пророчке речи које ће се обистинити. Цео 20. век заправо је одраз онога што говори овај јунак Достојевског. У сваком случају, ово дело је специфично и изузетно у опусу аутора од кога је и потекао јединствени појам „фантастични реализам“.

Зоран Живковић

   Посебну пажњу Живковић је посветио преводима на српски језик. Први преводилац је била Косара Цветковић, којој су мушке колеге радо препустиле „врућ кромпир“, јер је то био и најтежи роман за превођење. Међутим, она је тада, 1921. године, сазнала да је у заоставштини Достојевског откривено још једно чувено поглавље „Код Тихона“, које су почели да објављују руски часописи у земљи и иностранству.Она је успела да се домогне свих бројева часописа који је то објављивали у наставцима, муњевито га превела и у последњи час га укључила у то прво наше издање „Злих духова“. Случај је хтео да то буде и прво издање на свету у облику књиге. Руси ће прво такво књишко издање добити тек 1923, годину дана после нас.

   Ово самостално приређивачко издање Зорана Живковића има 1.040 страна, у тврдом је повезу, коришћен је превод Вељке Марковић, за коју Живковић каже да је „своју раскошну упућеност у руски језик трошила на несувисле политичке идеолошке текстове. И, наравно, садржи спорно и забрањивано поглавље Код Тихона. После предговора, на 16 страна су постављене колорне фотографије драгоцене документације о првим издањима и преводиоцима. После романа следи 231 напомена са богатом грађом о свакој личности, догађају, недоумици, којима се разрешава све на шта је писац алудирао, све што је недоречено и недовољно објашњено.

   Ништа мање је важан и детаљ да је ово исцрпно дело објављено на ћирилици, како и доликује српском језику. Иначе, сабрана дела Зорана Живковића, објављена на енглеском језику садрже и наслов оригинала на корицама исписан ћирилицом на српском језику.

 

Весна Арсић

Издања Завода из Српске доступна и у Србији

Већи број изабраних наслова Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске од данас је доступан у Србији на основу Уговора о сарадњи са компанијом Дата статус из Београда.

– Наше наслове можете пронаћи у књижари Академија која се налази у Кнез Михаиловој 35 и један је од симбола Београда и синоним за најбољу књижару већ десетинама година – саопштено је из Завода за уџбенике и наставна средства.

Осим стандардне књижарске понуде, књижара Академија је специјализована за стручну литературу из свих области домаћих и страних издавача, књиге за учење страних језика, а посебно је позната по свом одјељењу књига за дјецу које је највеће те врсте у региону.

Академија нуди и пажљиво одабран избор премијум поклона за све прилике, који увози од најпрестижнијих европских добављача, додаје се у саопштењу.

Радно вријеме књижаре је од 9.00 од 20.00 часова сваким даном, укључујући и суботу и недјељу.

Све додатне информације и наруџбе могу се добити позивом на број телефона 011/263- 65-14.


Извор: РТРС

РЕФОРМAТОР, МИНИСТАР И КРАЉЕВ ГУВЕРНЕР: Неготински Историјски архив објавио „Дневничке записе генерала Јована Мишковића“

Фото. Историјски архив Неготина

ИСТОРИЈСКИ архив Неготин публиковао је “Дневничке записе генерала Јована Мишковића”.

-Дневници нашег истакнутог Неготинца, генерала међу академицима и академика међу генералима, Јована Мишковића, садрже преко 6.000 руком исписаних листова, и као такви, квалитативно и кванитативно представљају праву ризницу којом треба да се поноси свака нација, а понајвише наш Неготин. Овом приликом Архив у Неготину, након три године стручног приређивања, издаје ове рукописе у три тома на готово 2.000 страница, и културно добро од изузетног значаја, које је дуго времена било у Архиву Српске академије наука и уметности, као примаран историјски извор докумената од непроцењиве вредности, износи пред стручну и ширу читалачку јавност – каже уредник овог издања, Ненад Војиновић, архивски саветник и директор Историјског архива у Неготину.

Генералове дневничке записе од 1865. до 1907. године чији је издавач Историјски архив у Неготину, приредио је Александар Савић. Уредник издања је Ненад Војиновић, а рецензент професор др Сузана Рајић, шеф катедре за историју на Философском факултету у Београду.

-Реч је о прворазредном историјском извору, а који се односи на културну, друштвену, војну и политичку историју Србије друге половине 19. и почетка 20. века. Имајући у виду многобројне војне и државничке активности, те значајну друштвену и научну ангажованост генерала Мишковића, нема сумње да његови дневнички записи које је водио више деценија представљају културно добро изузетне важности – наводи проф. др Сузана Рајић у рецензији овог издања.

Ненад Војиновић

Најновије издање Историјског архива у Неготину финансијски је помогло Министарство културе и информисања Србије, а његова промоција, наводи Војиновић, биће уприличена чим се за то стекну услови и то у Неготину и највероватније у Касарни “Јован Мишковић” у Београду.

КЊИГА СЕЋАЊА

Неготински и Архив у Ужицу публиковали су недавно и књигу “Сећања Срдана Новаковића”, приређивача мр Маје Николове и др Александра В. Савића из Фонда овог учитеља, управитеља школа и школског надзорника у неготинском, кладовском, ивањичком крају, али и у Београду, Нишу, Подунавском округу и Грочанском срезу који се чува у београдском Педагошком музеју.


Аутор: С.М. Јовановић

Извор: Новости онлајн