Број уметника по глави становника у Европи у 2019.

Србија је земља у којој се изузетно поштује активност уметника. Култура у Србији је на највишем нивоу и мало је земаља у свету где људи прво када се пробуде погледају репертоар у позориштима, затим који се уметнички филмови приказују у тржишним центрима, па када се спокојно попије прва јутарња кафа читају се пробрана дела писаца добитника Нобелове награде. Пре него што се крене на посао.

Евростат даје збирни број запослених у креативним уметностима, ауторима, новинарима и лингвистима. Ово је чудан скуп професија јер како могу бити у истој врећи филмски режисер и таблоидни новинар? Могуће је, наравно, уколико се у таблоидима баве најфинијом културом, као што је то у Србији случај, а част новинарске професије и лични углед су највише вредности новинара.

У ЕУ је број запослених у одабраним делатностима повећан за 16% у претходних осам година, и хлеб од уметности, новинарства и лингвистике прима за 235 хиљада више људи него давне 2011. Укупно 1,7 милиона запослених.

На 1.000 становника у ЕУ има 3,8 уметника, а има их 8,7 на 1.000 запослених.

Удео уметника је изузетно мали, јер се ради о одабраним лицима, па када се још ради о малој земљи, мерено бројем становника, одступања у годишњим подацима могу бити огромна, и не морају да буду одраз реалних кретања у запослености. На пример, у Црној Гори, смањен је број запослених са 2,4 у 2018. на 1,8 хиљада у 2019. Мало је вероватно да је четвртина уметника, новинара и лингвиста остала без посла, посебно у светлу европских и НАТО интеграција Црне Горе, где је неопходно имати све више преводилаца. Уколико се Црногорски језик обједини са Хрватским и Бошњачким, проблеми са недостатком преводилаца биће превазиђени. Али, одлуташе мисли моје.

У Србији је процењено да има 23,6 хиљада запослених у овим креативним делатностима и њихов процењен број повећан је за 1,4 хиљада од 2013 (или смањен за 6,1 од 2014). Имамо 3,4 уметника на 1.000 становника и 8,5 на 1.000 запослених и то је незнатно испод просека у ЕУ. Али, квалитет наших новинара и осталих слободних уметника далеко превазилази европске стандарде и квантитет је овде мање важан.

Када смо ипак код квантитета треба нагласити да имамо њихов већи број на хиљаду становника од Грчке и Италије као колевки светске културе и цивилизације.

Стандард наших уметника, новинара и лингвиста, претпостављам, је на далеко вишем ниво од просечног у Европи, како и доликује.

Евростат

 

Аутор: Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија


СКЦ “Ћирилица” БеоградТекстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.

Дигитални уџбеници и…

Александар Јовановић, администратор веб-сајта СКЦ “Ћирилица” Београд:

Када повежете прву вест данас објављену у “Политици” и другу јучерашњу “Економик полиси џурнал”-а чији је превод објављен на блогу “Ћирилизовано”, какав се закључак намеће?

Нови феудални поредак захтева озбиљне припреме.


Стижу „дигитални уџбеници” јер стари децу не мотивишу

(Фото Бета/Влада Србије)

Премијерка Ана Брнабић изјавила је данас да је захваљујући улагању у „дигитално образовање”, Србија можда једина земља Европе и једна од ретких у свету, која због епидемије коронавируса није изгубила ниједан школски дан у протеклој и овој школској години.

На међународној онлајн коференцији „Заједно у дигиталну Европу” у оквиру манифестације „Swiss Digital Days” Брнабић је рекла да су пролетос због проглашења ванредног стања због епидемије школе „биле затворене у петак, а у понедељак смо имали наставу потпуно онлајн”.

Брнабић је најавила „потпуну дигитализацију” образовања, уз израду „дигиталних уџбеника”, пошто је, како је рекла, „за децу у садашњем времену учење из старих уџбеника досадно, не мотивише их”, преноси Бета.

Премијерка је проценила да већина деце пре поласка у школу зна да користи дигиталне уређаје, почевши од мобилних телефона, те би дигитални уџбеници мотивисали децу да те уређаје користе и за учење, при чему се посебна пажња посвећује „онлајн безбедности”.

Брнабић је говорила и о пројекту „е-Влада” који би требало да грађанима учини доступнијим рад власти и оценила да се могу успоставити дигитални стандарди које би требало да испуњавају све европске земље, а не само Европска унија.

Брнабић је казала да сматра да би преговори Србије о пријему у ЕУ требало да обухвате и заједничке стандарде дигитализације које би требало усагласити.


УПОЗОРЕЊЕ: Европска централна банка се припрема за издавање дигиталног евра (видео)

Кристин Лагард, председница Европске централне банке, данас је објавила на свом Твитер фиду:

Почели смо с испитивањем могућности издавања дигиталног евра. Како се Европљани све више окрећу дигиталном начину потрошње, штедње и инвестираања, треба да будемо спремни за издавање дигиталног евра, ако се то покаже потребним. Такође желим да чујем ваше ставове о томе…https://epsilon.escb.eu/limesurvey3/43

Ово је изузетно опасан корак.

Први у правцу укидања физичке валуте.

Једном када се укине физичка валута, влада која је са својим новцем постала потпуно дигитална, моћи ће да види сваку трансакцију својих грађана. Приватност у трансакцијама ће нестати. Одатле је само мали корак ка контролисању свега шта се може, а шта не може купити.

Дигитална валута коју контролише влада једна је од најопаснијих претњи слободи данашњег доба.

 

Европски дан језика – без српског писма

Европска унија шаље још један пропагандни спин у који су укључене организације и амбасаде Аустрије, Њемачке, Француске, Шпаније… али гдје готово по обавези нема мјеста за српско писмо.

Потпуно иста прича као у случају прославе Европског дана градске покретности – па не би даље трошили ријечи на лажне мултиетничке и мултикултуралне басне које приповједају из ЕУ, јер се ево у пракси код њих види како то изгледа.

Сви могу – Срби не.

 

Извор: Фронтал