Зашто „Сбербанк“ спонзорише русофобични НИН?

Док су Руси славили Нову годину и пратеће празнике, у Србији се спремао још један локални скандал у који је уплетена велика руска компанија. Овога пута издвојила се „Сбербанк-Србијаˮ, која је ове године постала главни спонзор Нинове награде за књижевност.

Спонзор ко спонзор, награда ко награда. Не може се, наравно, рећи да је то баш наменско улагање, али зашто би у томе било нешто лоше? Е, па, пријатељи, ради се о томе да у Србији не постоји русофобичнији штампани медиј од поменутог НИН-а. Некада су се с њим надметали и други, али сада су затворени.

Часопис, иначе, постоји од 1935. године, а књижевна награда с његовим именом додељује се од 1954. Отада су је примили значајни југословенски аутори као што су Мирослав Крлежа, Добрица Ћосић, Меша Селимовић, Милош Црњански, Милорад Павић. Али од времена када је награду добио Павић много тога се променило. С доласком садашњег главног уредника Милана Ћулибрка часопис практично отворено лобира западњачке, евроатлантске вредности, редовно напада Српску православну цркву, слави геј-параду, позива Србе да се покају пред осталим народима Југославије због „великосрпског хегемонизмаˮ. Све то праћено је карикатурама у духу незаборавног француског листа „Шарли Ебдоˮ, невероватно неукусне и нимало духовите. Јунаци карикатура редовно су српски председник Александар Вучић, као и руски председник Путин. Генерално, речи „Русијаˮ и „Путинˮ за круг аутора НИН-а имају апсолутно негативну конотацију.

То значи да „Сбербанк-Србијаˮ, свесно или нехотице, стаје на исте грабуље као некада Гаспромова ћерка –компанија „НИС-Нафтна индустрија Србијеˮ. НИС је у своје време спонзорисао ТВ канал Б92, данас затворен услед банкрота, такође потпуно прозападне и либералне оријентације. Сви који прате српске медије сећају се да је на Б92 емитован француски филм „Систем Путинаˮ, који и није толико усмерен против Путина, колико је антируски. Пре и после приказивања овог филма емитована је реклама „Гаспромаˮ. Тадашњи менаџмент НИС-а је, без икаквог сустезања, објашњавао зашто то ради: желимо, говорили су они, да Србија уђе у ЕУ. Ако Србија уђе у ЕУ, заједно са Србијом и ми ћемо ући на европско тржиште. Управо зато подржавамо све прозападне медије у земљи. Да, драги пријатељи, још сасвим недавно, пре неких 8 до 10 година руски бизнис у Србији се поносио таквим ставовима. Ево, на пример, наовом линку можете прочитати интервју председника управе осигуравајуће групе „СОГАЗˮ из 2010. године, у којем се детаљно објашњава тај концепт: Србија у ЕУ и ми заједно са Србијом у ЕУ.

Искрено смо веровали да су се од времена када је на челу НИС-а био господин Кирил Кравченко, а на челу СОГАЗ-а господин Вадим Јанов, ставови руског бизниса у Србији унеколико променили. Исти тај НИС, например, данас је спонзор фудбалских клубова „Црвена звездаˮ и „Партизанˮ, као и изградње храма Светог Саве. Медије више не спонзоришу уопште, али зато подржавају образовне пројекте, слање студената и постдипломаца у Русију на школовање итд. Браво, тако и треба! Док „Сбербанк-Србијаˮ изгледа још живи у 2012. години. То није добро, погрешно је.

Како бисмо предупредили могуће противаргументе, рецимо да Нинова награда није једина књижевна награда у Србији. Постоје и друге, ништа мање престижне, као што су Андрићева награда, награда Милош Црњански или Стеријина награда за драмски текст. Али „Сбербанкˮ је свој избор начинио у корист награде часописа који мрзи Русију и константно се налази у опозицији у односу на српске власти. Нека.

Ми то нећемо заборавити. И пратићемо развој догађаја. Порталу „Балканист“ ништа не промиче!


Извор: Балканист

Језикофил: Колико вреди криптовалута?

Крајем прошле године у Народној скупштини расправљало се о Предлогу закона о дигиталној имовини. Део овог закона треба да уреди и трговину виртуелним валутама, а с обзиром на то да је виртуелни новац релативно нова појава код нас, дешава се да многима није јасно о чему је реч. Чак је и један посланик поставио питање министру финансија о биткоинима – шта је биткоин, чији је то новац и да ли се на њега плаћа порез?

Ко поседује биткоине и да ли на њих плаћа порез оставићемо да истражују министарства финансија и унутрашњих послова и њихове службе, а нас интересују речи којима се виртуелни новац назива.

Криптовалута [грч. kryptós : скривен, итал. valuta : вредност; енгл. cryptocurrency] заједничко је име за дигитални, односно виртуелни новац без централне банке, који се користи за плаћање путем интернета (пише се као једна реч, слично другим сложеницама типа криптогамија, криптографија итд.). Иако су скорашња појава, криптовалуте су почеле да се озбиљно користе у трговини, али се њима може уплатити и добротворни прилог. Тако је на пример Дечји фонд Уједињених нација, познатији као Уницеф, међу првима почео да прихвата и дели донације у криптовалутама.

Данас на виртуелном финансијском тржишту постоји више од 1.300 различитих криптовалута, а најпознатија међу њима је биткоин [енгл. bitcoin]. Осим овог облика забележена је и његова варијанта биткојн, но препоручили бисмо употребу прве варијанте као једине исправне – биткоин.


Аутор: Марина Николић

Извор: Језикофил

ПРЕКО ЦЕЛЕ ФАСАДЕ У МАКЕДОНСКОЈ: Ево када се у Београду први пут појавио натпис Купуј домаће

ТРИДЕСЕТИХ година прошлог века у Македонској улици освануо је велики позив преко целе фасаде једне зграде на којем је писало “Купујте домаће”.

Фото: Архива

Сада је овакав поспупак неуобичајен и редак. Светска економија је одавно преузела тековине и ингеренције које су некада припадале само државама. Тако су данашње, међународне коропорације знатно економски снажније од многих појединачних држава и њиховог финансијског и економског капацитета.

Таквим корпорацијама данас не одговарају овакви, патриотски позиви и они су постали изобичајени. Службовање непознатим послодавцима сада је постала планетарни тренд.

Овакви снимци остављају сећања на таква времена, као и на југословенски главни град током предратних година. Тада је економска политика сваке озбиљне државе била знатно другачија него данас.

Македонска
Време када је настала ова фотографија обележио је француски утицај на ондашњу Југославију. Тада се ова улица звала Поенкареова, по француском председнику Ремону Поенкареу.
Овај државник био је веома утицајан у време Првог светског рата.

Аутор: З. Николић

Извор: Новости онлајн