Концепт нових динарских новчаница

Коментаре можете прочитати на извору: Редит

Приредио: Администратор


СКЦ “Ћирилица” БеоградТекстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.

Банкарство у Пироту почетком 20. века (на ћирилици, а не као сада)

У пиротском крају у првој половини 20. века банкарством, између осаталих, бавиле су се и: Грађанска-занатска задруга за кредит и штедњу Цариброд, основана 1927. године са седиштем у Цариброду (Димитровграду).

Није познато када је ликвидирана. Царибродска банка основана 1922. године као акционарско друштво са седиштем у Цариброду (Димитровграду), одобрењем министра трговине и индустрије бр. 5496 од 21. децембра 1921. године, а законом о акционарским друштвима, члан 5 и 9 одобрено је оснивање ове банке. Основана је у циљу јачања трговине, привредног напретка и кредита у Цариброду и Срезу царибродском. Оснивачи су били браћа Џаџић, Тодор Брзак и другови. За време свог постојања није мењала име. Престаје са радом 8. априла 1941. године окупацијом Цариброда (Димитровграда) од стране Бугарске. Коначно је ликвидирана након ослобођења, 1948. године. Царибродска народна кооперативна банка основана 1941. године са седиштем у Цариброду (Димитровград). Банку су основале бугарске власти након што је територија Царибродског среза окупирана. Била је под контролом Бугарске централне банке у Софији. Банка је ликвидирана 1947. године. Пиротска есконтна банка основана 1924. године са седиштем у Пироту. Основана је у циљу ојачања трговине, привреде и индустрије у Пироту и Пиротском округу. Вршила је банкарске, комисионарске, трговинске, предузимачке, привредне и индустријске послове. Органи банке су: Управни одбор, Надзорни одбор и Збор акционара. Пословала је све до почетка Другог светског рата. За време свог постојања није мењала име. Престаје са радом 8. априла 1941. године окупацијом Пирота од стране Бугарске. Коначно је ликвидирана након ослобођења 1946. године. Пиротска окружна штедионица основана 1911. године са седиштем у Пироту. Штедионица је вршила банкарске, комисионарске, трговачке, предузимачке, привредне и индустријске послове. Пословала је до Другог светског рата, осим у периоду од 1915. до 1918. године када због окупације није радила. По други пут престаје са радом 8. априла 1941. године због окупације Пирота од стране Бугарске. Коначно је ликвидирана након ослобођења, 1946. године. Пиротска трговачка занатлијска банка основана 1907. године са седиштем у Пироту.

Главни послови банке били су да прима новац на штедњу, врши исплату и наплату налога, прима робу у комисиону продају, врши услуге чувања новца и драгоцености, врши послове куповине и продаје, даје зајмове на менице, зајмове по текућем рачуну и др. Током свог постојања име није мењала. Пословала је до Другог светског рата, осим у периоду од 1915. до 1918. године када због окупације није радила. По други пут престаје са радом 8. априла 1941. године због окупације Пирота од стране Бугарске. Коначно јеликвидирана након ослобођења, 1946. године. Пиротска централна банка основана 1919. године са седиштем у Пироту. Банка је основана у циљу ојачања трговине, привреде и индустрије у Пироту и округу Пиротском. Банка је вршила банкарске, комисионарске, трговинске, предузетничке, привредне и индустријске послове. Органи управљања банке били су: Управни одбор, Надзорни одбор, Збор акционара и чиновници као помоћници Управног одбора. За време постојања није мењала име. Није познато када је ликвидирана.


Извор: Историјски архив Пирот и Пиротске вести (једног дана, биће ваљда, и оне саме на ћирилици)

Приредио: Администратор

О, како иде уз ћирилицу: српско вино

Прилог РТС-а испод је уживање прочитати, а погледати снимак још већа милина. Треба ли да објашњавам, нарочито кад видите награђену Невену и скокнете на сајт винарије “Темет”?

“Лепота ће спасити свет”, у праву је био онај руски коцкар.

Без обзира ко лепоти помагао.

“Темет”

 

Изабрана најбоља вина Србије

Уочи највећег винског празника, на манифестацији “Свети Трифун” на Савском венцу, стручњаци су бирали између 295 пријављених вина и изабрали најбоља у осам категорија. Оцењивали су их електронски.

Награде су уручене, између осталог, за најбоље традиционално произведено вино – италијански ризлинг из 2018. године, и најбоље црно вино од аутохтоне сорте за резерву “Три Мораве” из 2016.

Александра Баројевић из шидске винарије “Виста хил” изненађена је наградом за најбоље традиционално произведено вино.

 “Нисмо ни етикету припремили, лимитирана је серија, тек смо почели да радимо на природној бази вина и зато ми је баш драго што смо, мислим баш је било изненађење”, каже Баројевићева.

Невена Илић из јагодинске винарије “Темет”, добитница награде за вино аутохтоне сорте, наводи да је за ту винарију прошла година била врло успешна и да је освојила многобројне награде.

“Скренула бих пажњу на ово вино, да је и на најпрестижнијем такмичењу у Лондону, на Декантеру, освојило злато”, истакла је Илићева.

Прошлогодишња зарада од извоза вина, вредна 19 милиона евра, подстакла је државу да субвенционише нове засаде, лабораторијске анализе, машине, опрему и заштиту географског порекла.

Министар финансија Синиша Мали навео је да је управо 8,9 милиона евра и у буџету за 2020. годину, тачно онолико колико су винари тражили.

“Мали корак, три пута више, додуше, него прошле године. Мали корак напред, али довољно нам показује и нама и вама колико смо озбиљни да неке ствари променимо у овој индустрији да заједно идемо даље”, каже Мали.

Винарство у Србији већ пореде са ИТ сектором, јер годишње расте по стопи од 20 одсто.

Могућности су много веће, а првенство у развоју имаће старе домаће сорте грожђа.


Аутор: Срђан Димитријевић
Извор: РТС
Приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу

Извор: Ћирилизовано