Видео записи о турском иживљавању над храмом Свете Софије

Јуче смо известили о новом турском иживљавању над храмом Свете Софије у Истанбулу, који су Турци претворили у џамију (овде:). У наставку доносимо два видео записа који о томе сведоче. 

Извор: Борба за веру

Проф. др Милош Ковачевић у СКЦ „Ћирилица“ Београд

Наш драги гост у Србском културном центру Ћирилица Београд био је и професор, др лингвистичких наука Милош Ковачевић, члан Одбора за стандардизацију српског језика САНУ, човек који је свој професионални живот посветио српском језику и који нам је пружао свесрдну подршку у очувању ћирилице. Овом приликом смо му уручили наше благодарје у знак захвалности на путу ка истом циљу.

Проф. др Милош Ковачевић и Весна Арсић

Најсликовитији коментар професора Ковачевића на новоусвојени закон о родној равноправности је његово гостовање у емисији Б92, коју преносимо са њиховог сајта, са текстом пресловљеним на ћирилицу, у складу са нашим принципима и уставном обавезом, и са видео снимком дела емисије.

Весна Арсић 

Kако се каже у женском роду руководилац“? Није тачно (видео)

 Ако може да се каже спремачица, зашто не би могло инжењерка? Ово питање недавно је поставила једна министарка.

Међутим, у јавности је очигледна несагласност чланова Одбора за стандардизацију српског језика са члановима Закона о родној равноправности.

Против смо језичког инжењеринга у Закону о родној равноправности. Ако кажете слуга и слушкиња, сваком говорнику је то опште употребно. Да би новостворене речи постале део језика, морају да прођу филтер – да буду испоштована језичка правила, да буду сврсисходне и буду прихваћене у свим слојевима друштва. Примера ради водичица и учитељица. Уколико бисте питали на улици људе за реч водичица, они би рекли да је то неолингвизам, казао је за ТВ Прва проф. др Милош Kовачевић из Одбора за стандардизацију српског језика САНУ.

Не може да се врши тортура над језиком. Kако ће бити женски род од речи купац? То је смешно. Не можемо да будемо већи папа од папа. Нисмо против фемининатива, већ против онога што је против активне лексике. Kада је прављен закон, зашто нико није позван од катедре лингвистике? Нико ме није позвао, а члан сам одбора, додао је он и казао да схвата да је овај закон наметнут од ЕУ.

Повереница за заштиту равноправности је истакла да је језик моћно оружје и да неке речи нису постојале пре 15, 20, 100 година и да треба времена да уђу у употребу. Она је објаснила да је Закон одложен до 2024. и казала да нису предвиђене казне за кршење и да важи само за органе јавне власти.

Много већи проблем је дискриминациони говор, као рецимо у случају старлета, спонзоруша или нероткиња, казала је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Она је демантовала да нам је неко наметнуо доношење, већ каже да смо изабрали европски пут.

На питање који је женски род од речи руководилац, Јанковићева је казала да се каже руководитељка, а др Kовачевић је казао да то није тачно.

Извор: Б92

 

                                                     

Да школско звоно не заћути – у селима мањак, у градовима вишак ђака у одељењу (ВИДЕО)

За нешто више од 10 година, број основаца у нашим школама смањио се за чак 85.500. Многе школе у сеоским срединама се затварају, у истуреним одељењима неретко је и само једно дете на четири разреда, док се школе у великим градовима суочавају са превеликим бројем деце у одељењима.

У многим сеоским школама више се звоно не оглашава. „Број ученика је све мањи и мањи, 1976. је похађало 400 ученика. Ми сада имамо 62 ученика од 5. до 8. разреда и пет издвојених одељења. Нажалост, и ове године у септембру уписаћемо мањи број првака. Ове године имамо осморо ученика у првом разреду, а наредне године биће петоро“, каже директор ОШ „Јосиф Панчић“ у Лесковцу, Горан Илић.

У златиборском селу Варди поптуно другачија слика – после вишегодишњег опадања броја ђака, сада их броје све више.

Мирјана Ђукић, директорка Основне школе „Јордан Ђукановић“ у Варди, каже да већ неколико година имају око 90 ученика, девет одељења, седам у матичној школи и два издвојена одељења.

Мала, патуљаста одељења све су чешћа у пограничним регионима.

„Подунавски округ, имамо Пчињски округ, Јабланички округ, Источнобанатски, Севернобачки. То су та погранична подручја у иностранству где родитељи одлазе, а самим тим и повлаче децу“, рекла је председница Синдиката образовања Србије, мр Валентина Илић.

Јасна Јанковић из Уније просветних радника Србије каже да смо за нешто више од 10 година остали без 85.500 основаца.

„Чак 1.133 школе у Србији имају око пола милиона ђака, дакле тај дизбаланс у сеоским и градским школама је огроман. Наиме, 10 одсто свих ученика основних школа похађа у чак 60 одсто објеката“, навела је Јанковићева.

Пре седам година било је нешто више од 3.400 основних школа, данас 191 мање. Од 558.800 основаца 2014. године, сада је у клупама 48.000 ђака мање.

„Максималан број ђака мора се смањити на 24 или на 20, јер то практично обезбеђује квалитет наставе, јер онда наставник може да ради индивидуално са сваким дететом, то је једна ствар, друга ствар – квалитет наставе се побољшава и решавамо трећи проблем, то су технолошки вишкови“, сматра Илићева.

Према њеним речима, што се тиче малих сеоских школа и малих одељења, став је – где је једно дете, ту мора да се одржава настава, то је будућност те мале средине.

У Министарству просвете кажу да многе сеоске школе нису угашене, већ је дошло до промене, па су неке школе престале да буду самосталне и прерасле су у издвојена одељења друге веће школе.

Ипак, учитељи упозоравају да школа није само место где се учи, и да кад утихне њено звоно, замире културни и друштвени живот села.

 

Аутор:Милица Брковић и дописници РТС-а

Извор: РТС