Русија и српски свет, Олег Бондаренко и Игор Дамјановић у „Српском свету“ (ВИДЕО)

„Први пут сам дошао као новинар за изборе 2008. године, отада осећам љубав према Србији и према српском народу и покушавам да организујем догађаје од првог Српско- руског пословног форума маја 2008. Срећан сам јер смо прекјуче имали озбиљну презентацију у Скупштини града Београда книге „Записи Балканиста“, која је издата од стране Службеног гласника, ком смо захвални јер су направили издање са дупло већим тиражем на српском језику него што га имамо на руском.

Људи на Балкану, посебно у Србији, Црној Гори и Републици Српској гледају на Русију, и за Русију овде има више могућности него за друге земље. Наш портал Балканист је основан пре три године, и постоји његова и српска и руска верзија и Јутјуб и Телеграм канал“, рекао је Олег Бондаренко, оснивач и уредник портала Балканист гостујући у емисији „Српски св(иј)ет“ поводом изласка књиге која представља зборник текстова који су се нашли од 2009. до 2021. године на овом порталу.

Веома обиман садржај обухвата теме из политике, културе, религије, актуелности, историје, а у њој се налазе и интервјуи и кратке биографије значајних личности српке културе интересантних за презентацију руској јавности, а такође и руских личности интересантних за балканску јавност.

Олег Бондаренко је говорио о изузетним односима са Србијом и са Републиком Српском, првенствено у економском смислу, а о ситуацији у Црној Гори и њеним односима са Русијом, каже:

„Морам да кажем да треба одвајати власт од народа. Црногорски, као и српски народ је пријатељски народ за Русе, али што се тиче догађаја последњих десет година не могу рећи да је црногорска власт наклоњена Русији и да се односи пријатељски. То није истина, ни објективно ни субјективно. Од јуна имамо директне летове за Београд и за Истамбул, али са Црном Гором не још увек. Више од 10000 људи Руса има своју имовину у Црну Гори, и последњу годину не могу да дођу до ње. Отворено ћу рећи: када се власт у Црној Гори буде односила партнерски и пријатељски, можемо направити нови талас сарадње.

Власт се променила, али не и ситуација. Остале су санкције према Русији, а подржавају и нове санкције, чланица је НАТО савеза и није могуће изаћи из ове ситуације и вратити се у период од пре десет година. Али, дуго, двадесетак година је Црна Гора била најзначајнија земља на Балкану за руски бизнис. Нигде није било таквих инвестиција. Само је у Црну Гору дошао министар иностраних послова Сергеј Лавров, и председник државне Думе Русије Борис Гризлов, није било ни једног значајног руског бирократе који није дошао у Црну Гору – баш сви. Црна Гора је имала изузетну прилику за добре односе са Русијом, али је Мило Ђукановић имао више интересовања према западним земљама, иако није било таквих инвестиција из Немачке, нити је дошао представник Бундестага“.

На крају је говорио о значајним личностима српске културе попут Милоша Биковића и Емира Кустурице, али и о историјској личности грофа Саве Владиславића и нагласио да је портал чији је уредник управо значајан и због тога да се такве личности приближе читаоцима.

„У саму књигу ‘Записи Балканиста’ је ушао мој текст ‘Некролог Митрополиту Амфилохију, који сам написао на дан његовог упокојења, а колеге из Балканиста су га превеле брже него што би то ишло неким редовним путем“, каже о својој сарадњи са овим руско-српским порталом Игор Дамјановић, политички аналитичар и новинар. Он је у самом уводу говорио о томе како је дошло до сарадње са порталом, и како је извјештавао о догађају који се претворио у аферу под именом „државнии удар“, као и о првом интервјуу са данашњим премијером Црне Горе Здравком Кривокапићем, који је тада представљен као лидер опозиције.

Након подневне паузе и прелиставања актуелности, новинар и политички аналитичар се још једном осврнуо на дешавања у Црној Гори, критикујући овдашњу Владу и поједине министре, као и Премијера, а затим се осврнуо на тему која сеже у црногорско- руске односе из времена када су Србија и Црна Гора егзистирале као државна заједница:

„Поставља се питање зашто је Русија подржала разбијање државне заједнице Србије и Црне Горе. Ту се много банализују ствари, нарочито када западни медији дају анализе и када се тврди да је Русија дефинитивно подржала то разбијање, и да је та подршка била пресудна, а то је потпуно нетачно. Подршка је постојала, не можемо је негирати, али је право питање ко је био предсједник Републичке референдумске комисије? Франтишек Липка који је одбио 80 приговора коалиције заједно за Југославију, а главни представник је био Мирослав Лајчак. Јасно је да је тим скандалозним референдумским процесом руководила Европска унија“.

Он надаље објашњава развој ситуације, која је зависила и од политичких прилика у самој Русији, а о чему свједоче и америчка документа са којих се скида ознака тајности.

Препоручујемо цијели разговор на Јутјуб каналу Националне ИН4С телевизије.
Аутор и водитељ Милијана Ераковић.

Извор: ИН4С

Још мало о ћирилици

Поштовани читаоци,

захваљујући нашем Хепију који нас једино поред неофицијелних медија пушта у мирис етра погледајте шта радимо.

Милорад Ђошић

Језичарење о љепоти језика, гост: Ана Јањушевић Оливери (ВИДЕО)

„Неке ријечи нестају, јер нестају појмови које оне означавају. Нестају у употреби, не употребљавају се више у говору, али језик те ријечи памти у рјечницима. Тако нама рјечници свједоче о неким минулим епохама, о неким људским дјелатностима које су нестале, али траг њихов остаје у језику.  Из рјечника као књиге која биљежи ријечи, не може бити искључена нека ријеч. Ако отворите неки наш рјечник, ако сте и рођени говорник српског језика, видјећете да вам доста ријечи неће бити познато, у најмању руку да вам звуче необично, застарјело. Али оне остају у лексикону и свједоче о томе како смо живјели и како данас живимо“, гошћа „Наслеђа“ Ана Јањушевић Оливери је за наше гледаоце питко говорила о ријечима, исказима и језику уопште на начин на који професор открива један наизглед познат свијет из другог угла својим студентима.

Она је говорила о етимологији ријечи, родној равноправности у језику, о самом корпусу српског језика, о ауторитетима  језичке струке, о акцентима, о новим методама онлајн учења, прагматици и о нормама у језику, о своја два презимена и другим темама.

Нарочито је истакла живот студената и свој рад у Косовској Митровици, и открила нам детаље о којима већина вјероватно ни не размишља. У том контексту је говорила и о српско- италијанском удружењу Пријатељи Дечана, и о оцу Италијану Бенедикту из манастира Драганац.

„Наслеђе“ има за циљ да његује приче које можете са једнаком актуелношћу гледати и данас и за десет или двадесет година – са темама које су трајна вриједност која се преноси „са кољена на кољено“.

Аутор: Милијана Ераковић

Извор: ИН4С