СРБИМА ПЛАНСКИ ОТИМАЈУ ВУКОВ ЈЕЗИК: Причај „деканица“ или плати казну два милиона – родно сензитивни језик у борби против здравог разума

КОВАЧИЦА више није само село у Војводини. Ни тренерка – одевни предмет, апостолке – папуче, дугметарка – врста хармонике.

Карикатура Т. Борковић

Занимања су остала иста, само су се називи занимања и звања променили. Цариник-цариница, метлар-метларка, пешак-пешакиња, ручни пекар-ручна пекарка, сирар-сирарка, угљар-угљарка, али и бискуп-бискупица и ђакон-ђаконица.

Хришћанска црква ниједну жену не убраја у апостоле, православци немају жене ђаконе, али су унета у глосаријум (списак) звања, занимања, титуле и именовања жена „Приручника за употребу родно осетљивог језика“. Намеће се питање, да ли људи треба да служе језику или језик људима?

Било како било, Закон о родној равноправности ступиће на снагу следећег четвртка, а са њим и нове одредбе о употреби језика. Док једни сматрају да ова правила гарантују иста права женама и мушкарцима, други тврде да нови закон заправо уништава српски језик. Ко ће користити изразе „бакалинка, барутарка, ђубретарка, читачица бројила, грабљачица, туристичка водичкиња…“ још није познато, али законом је јасно прописано ко је обавезан да употребљава родно сензитивни језик. Казнене мере односе се на прекршаје органа јавне власти, послодаваца, осигуравајућих друштава, медија, политичких странака, синдикалних удружења. Сходно одредби која буде прекршена, казне ће се кретати од 50.000 до 2.000.000 динара, односно 5.000 до 150.000 динара.

У Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог кажу „да нема разлога за бригу“, јер ће примена одредби о родно одговорном језику почети тек за три године, а до тада ће се стећи услови да се, „уз низ подзаконских аката, прилагоди српском језику“. И поред ових обећања, бура која се подигла због „новоговора“ се не стишава. Одбор за стандардизацију српског језика ће, највероватније, поднети иницијативу Уставном суду за оцену уставности.

– Ово је најнеуставнији закон и највећа језичка дискриминација на кугли Земаљској, јер морате да говорите како они кажу. Направљено је насиље над језиком – каже проф. др Милош Ковачевић, за „Новости“.

– Урушава се структура српског језика, највише новинарског изражавања. Будући да се унифицира језичко изражавање и то законским наметањем решења, укида се новинарска самосталност. Ако заживе казне, уверен сам да ће оне бити веће за новинске куће него зарада од продатих примерака. Најзгодније би било да наведу да се и писци морају придржавати тих правила.

Ковачевић каже да ће се тек за три године, када почну да се примењују одредбе о родно осетљивом језику, видети колико су мере репресивне:

– Прави се језички инжењеринг. Не могу се ништити могућности које пружа језик и уместо онога што предодређује структура, наметати нешто што поништава ту структуру. Ово је највећи атак на српски језик од Светога Саве. Срби никад нису учили језик, они га добију са рођењем. Ово је први пут да се Србима намеће шта је српски језик. Срби нису никада имали вештачки језик, имали су народни језик који је уведен у књижевност од Вука до данашњих дана.

Угледни лингвиста сматра да је увођење обавезног родно сензитивног језика горе од вербалног деликта из времена комунизма:

– Употреба родно сензитивног језика је добра за хумористе, сатиричаре јер исмева наш језик. Ако може говорница, зашто не може слушалица?! Кад можемо да кажемо – драге наше говорнице, зашто не бисмо рекли – драге наше слушалице. То је више за карикатуру српског језика, него што је то одраз његове структуре – каже Ковачевић и додаје да је у Француској родно сензитивни закон пропао, а да је избачен из докумената о кохезији ЕУ.

Психолог др Жарко Требјешанин сматра да је питање родно сензитивног језика, људских права, равноправности, односа према ЛГБТ популацији, део једног концепта који је у суштини лажна брига о људима.

– Уместо стварних промена, нуди се симулација промена – уверен је Требјешанин.

– Улагују се женама тиме што ће рећи деканица или посланица, иако сви знамо шта у српском језику значи реч посланица. Граматички род нема везе са полом. Не знам да ли ће жене боље да се осећају кад им кажу академица или тренерка. То иде до апсурда. Апсолутно сам за то да жене имају боље услове за школовање, плату и да напредују према својим способностима.

Али, овде није реч о томе, већ о потреби да се изравнају неједнакости, а да се притом не ради ништа што заиста иде у корист жена. Човек може да се огреши о правопис и о српски језик и нико га неће казнити због тога, али ако не употребимо речи које нам „инжењери“ језика прописују, бићемо кажњени. То је невиђена бахатост.

Да је враг однео шалу потврђује допис чланова одбора Одељења за књижевност Матице српске државном врху Србије и председнику Уставног суда Снежани Марковић.

– Желимо пре свега да укажемо на недопустивост формулација у Закону које обавезују сваког појединца да се у службеној употреби искључиво служе формама родно осетљивог језика које се, између осталог, односе на употребу тзв. фемининатива, тј. именица којима се реферише о особама женског пола – наводи се у писму.

Фото Портал „Искра“

– Многе форме фемининатива још нису заживеле у српском језику и потребно је време које ће показати хоће ли се оне у језичко ткиво инкорпорирати природним путем. Формулације из Закона јасно указују на искључивост, непостојање толерантне политике, па чак и на присилно наметање.

Немали број становника Србије не сматра дискриминишућим употребу именица граматичког мушког рода за означавање особа женског пола. Где је ту демократичност? Ако се она у Закону огледа у томе да родно осетљив језик буде прихваћен, зашто се инсистира на његовој доследној употреби и међу оним говорницима српског језика који не заступају исто мишљење? И зашто се не води рачуна и о томе да би можда за неку жену употреба фемининатива била управо дискриминишућа, негативно конотирана и непожељна?

Академици, универзитетски професори и књижевници у писму наводе да приморавање становништва на употребу искључиво родно осетљивог језика повлачи за собом дубоке резове у норми стандардног српског језика.

Фото: Ata images

Употреба родно осетљивог језика примењиваће се у уџбеницима и наставном материјалу. У писму чланова Матице српске наведен је пример како би изгледао „коректан“ текст у уџбенику географије за седми разред. Текст „Староседеоци Америке су Индијанци и Ескими (Инуити). Они припадају жутој раси. Преци Индијанаца доселили су се из Азије… Индијанци су се проширили и населили амерички континент све до Огњене земље на југу“, према одредбама Закона морао би да гласи: „Староседеоци/староседелице Америке су Индијанци/Индијанке и Ескими/Ескимке (Инуити/Инуићанке). Они/оне припадају жутој раси.

Преци/преткиње Индијанаца/Индијанки доселили/доселиле су се из Азије…

ПОРУКЕ Мурал на зиду ОШ „Дринка Павловић, Фото: Н. Скендерија

Индијанци/Индијанке су се проширили/прошириле и населили/населиле амерички континент све до Огњене земље на југу.“

– Сасвим је јасно да се на овакав начин ствара текст који оптерећује читаоца и отежава рецепцију, а лака проходност уџбеника требало би да му буде примарни циљ – закључују чланови Матице српске.

 

Аутор: Драгана Матовић

Извор: Новости онлајн

СКУП БИБЛИОТЕКАРА: Кладовска библиотека организује семинар „Медијска писменост за зрело доба“

БИБЛИОТЕКА “Центар за културу” Кладово домаћин је четвртог семинара за библиотекаре који у оквиру пројекта “Медијско насиље и медијска екологија” реализује удружење Библиотека Плус.

ФОТО: С. М. Ј

Овом семинару ће у петак, 28. маја присуствовати библиотекари из установа које покривају матичне библиотеке у Бору и Зајечару.

-Циљ овог пројекта, чији је аутор Зоран Хамовић је да се јавне библиотеке подстакну у развоју знања и раду са старијим грађанима, корисницима библиотеке да се служе друштвеним медијима, интернетом, али и да уз помоћ библиотекара пажљивије бирају, стварају и размењују медијске садржаје – каже Жаклина Николић, директорка кладовске библиотеке.

Библиотекари из Борског и Зајечарског округа имаће прилике да у оквиру радионица које воде др Маје Вукадиновић и др Далибор Петровић сазнају све о критеријумима избора медијских садржаја за библиотекаре као и о новим медијима.

У разговорима са библиотекарима предавачи ће утврдити како развијају комуникацију са пензионерима и корисницима у зрелијем добу.

-Будући да им је осим књига потребна и подршка у савлађивању и употреби нових медија, јавна библиотека је пред новим изазовима унапређења њихових знања и вештина. Пројектне активности усмерене су на размену искуства и стручну подршку библиотекарима за рад са са старијим корисницима у области медијског мониторинга, медијске критике, медијске креативности и медијског активизма – истиче Жаклина Николић.

Иначе, до сада су ови семинари организовани и у јавним библиотекама у Ваљеву, Крагујевцу и Суботици, а после Кладова биће одржани и у Сомбору и Врњачкој Бањи. Очекује се да резултати рада библиотекарима са корисницима, као и јавна дебата буду одржани у августу.

 

Аутор: С.М.Ј.

Извор: Новости онлајн

„КЊИГОМАТ“ НА УСЛУЗИ: Библиотека у Врњачкој Бањи нуди посебну погодност својим члановима

КАКО би љубитељима писане речи, корисницима својих услуга, као и гостима престонице српског туризма, на располагању били и нерадним данима или по истеку радног времена, врњачки библиотекари осмислили су и већ применили лепу новину у свом раду.

Фото: Библиотека „Др Душан Радић“

Тако је на веранди пред улазом у овдашњу Народну библиотеку „Др Душан Радић“ постављен својеврсни „књигомат“.

Сви који желе да врате позајмљену књигу у време када је библиотека затворена, то могу учинити остављајући је у горњу преграду овог лепо украшеног ормарића, а она ће према инвентарном броју бити раздужена.

Доњи део „књигомата“ са вратанцима, поручују врњачки библиотекари, служи да се ту практично размењују прочитане или књиге које некоме нису потребне…

 

Извор: Новости онлајн