АМАНЕТ МИХАИЛА КОЛОДЧУКА: Избегли руски свештеник оставио значајан траг у Причевићу код Ваљева

Кућа у којој је живео руски свештеник / Фото Приватна архива

РУСКИ свештеник Михаил Колодчук, који се након Октобарске револуције са бројним избеглицама из Русије обрео у Србији, имао је изузетне заслуге за просвећење народа, градитељство и обнову цркве у Причевићу код Ваљева.

Допринео је да се у овом делу ваљевског краја засади најквалитетнији виноград и тада најскупље сорте јабука, кајсија и вишања, почне са пчеларством, узгајају расне свиње и овце…

Рођен 1873. године у Одеси, где је завршио основну школу и гимназију, потом Војну академију у Кијеву, учествовао је у руско-јапанском и Првом светском рату. За време револуције у Русији, као пуковник, бродом се евакуисао у Цариград, а 1921. године дошао је у Дубровник, одакле се преселио у Панчево, где је завршио курс за железничара. Постао је чиновник фабрике “Сартид” у Смедереву, а 1927. године у Сремским Карловцима завршио је свештенички курс.

ИСТЕ године дошао је у Причевић, прво био капелан старом свештенику Сретену Тодоровићу, а када се он упокојио 1928. године, постао је парох.

– Окупљао је омладину, подучавао читању црквенословенског језика и певању, основао Братство православне народне хришћанске заједнице и био његов први председник – записано је у летопису Цркве Преноса моштију Светог Николаја у Причевићу. – Уз помоћ Радомира Ћирића и Влајка Мићића из Мајиновића, те Јове Петарића и Чеде Пантелића из Причевића, 1930. године реновирао је дотрајали храм. Набављао је богослужбене књиге, а због ревносне дужности свештеника народ је почео да долази у цркву.

Црква у Причевићу / Фото Епархија ваљевска

СВЕШТЕНИК Михаил Колодчук живео је у кући која је и данас на имању породице Јанковић у Причевићу. О пријатељству са Русом, сећања Дојчина Јанковића из овог ваљевског села, пренео је његов син, свешеник Милан Јанковић, дугогодишњи секретар Синода СПЦ, у књизи “Родослов фамилије Јанковић из Причевића”:

– Дошао је код нас свештеник Колодчук на крушке караманке, а осим њих допало му се и место, па је решио ту да остане. Истог дана донели су његове ствари и он се сместио у тај скромни простор, прихватио га одмах као своју кућу и почео издашно да помаже. Набављени су кола и волови, кобила, таљиге и чезе, реновиране зграде, осмишљено и посебно уређено двориште са цвећем и украсним шибљем. За кратко време, створено је узорно домаћинство. Са тадашњим председником Црквене општине Колодчук је заслужан за поправку два и по километра пута до храма и подизање колског моста на реци Обници.

Спомен плоча / Фото Приватна архива

КАЈАЊЕ

СА тадашњим председником Црквене општине, Колодчук је заслужан за поправку два и по километра пута до храма и подизање колског моста на реци Обници. За ревносну службу и унапређење имовине храма одликован је црвеним појасом. Почетком 1932. године, након формирања новог Црквеног одбора, Колодчук је смењен из политичких разлога. Замонашио се 1940. године и дуго био духовник женског манастира код Скопља. За време немачко-бугарске окупације премештен је у Београд, где је умро 1942. године у старачком дому. Педесетих година прошлог века, један од оних који су га сменили, подигао је спомен-плочу на храму Преноса моштију светог оца Николаја, у знак извињења Кодолчуку, али је више нема.


Аутор: Бранко Пузовић

Извор: Новости онлајн

Објављени први бесплатни уџбеници

Уместо да комплете уџбеника за основну школу плаћају и до 17.000 динара, родитељи их сада могу добити за џабе.

УСПЕХ Професор Александар Кавчић, Фото Приватна архива
Идеја о бесплатним књигама коју је покренула Фондација “Алек Кавчић”, биће огромно растерећење за кућне буџете родитеља школараца. Прошлог пролећа, износи на уплатницама за плаћање уџбеника, били су од 4.000 до 7.000 динара од првог до четвртог, а за више разреде од 10.000 до чак 17.000 динара. Док су некада постојали само уџбеници државног завода, последње две деценије је присутно мноштво издавача, који разним “наградама” лобирају по школама да баш они буду изабрани, иако су наставно градиво и садржај исти. Разлика је само у корицама, илустрацијама, распореду лекција у уџбенику.Наставницима се нуде лаптопови, плаћање семинара, стручних усавршавања…

Фондација професора Кавчића склопила је уговор са Заводом за издавање уџбеника, којим је фондација купила по 1.000 примерака одређених уџбеника за трећи, четврти, седми и осми разред. Тренутно су за ђаке трећег разреда доступне књиге за српски језик, математику, природу и друштво и енглески, а за седми српски, математика, техника и технологија и енглески. Професор Кавчић је најавио да је у плану “издавање” 70 уџбеника за основце.


Аутор: Б. Борисављевић

Извор: Новости онлајн


Из супротног угла: Udruženje izdavača udžbenika: Ne nasedajte na priče o besplatnim udžbenicima – Društvo – Dnevni list Danas

ДУГ УГАСИО СВЕТЛО У БИБЛИОТЕЦИ: Једина установа културе у Борчи затворена због нерегуларности

Фото архива

Без јединог места културних збивања, али и свог омиљеног читалачког кутка недавно је остало око 50.000 мештана Борче.

Огранак библиотеке “Милутин Бојић”, у Улици Косте Манојловића бб, који броји око 2.800 читалаца, а који је радио у нелегализованој згради, затворен је због нагомиланог дуга за струју. Због “одсечених” каблова, многи књигољупци одсечени су од читалачког света.

Како за “Новости” објашњава Борчанка Љубица Пернер, када је пред Нову годину дошла до библиотеке да позајми књигу, дочекало ју је обавештење да је затворена, а да су јој најближи огранци тек у Овчи и Падинској скели.

– Ово нам је једини кутак где су раније, док није почела пандемија, организоване књижевне вечери. Ово је највећи огранак Библиотеке “Милутин Бојић”, тако да нам је сада читање ускраћено – каже наша саговорница. – Како се прича, има везе са новим домом здравља који се гради одмах поред, али и нерешених ствари са струјом. Можемо да идемо у Овчу и Падинску скелу, али то је за пензионере далеко. Осим тога, у овој згради је и пошта, а и просторија за пензионере где могу да се друже, играју шах.

У Библиотеци “Милутин Бојић”, коме овај борчански огранак припада, потврдили су да је читалачки простор затворен још у новембру, јер се нагомилао дуг за струју.

– Електродистрибуција је искључила објекат са електричне мреже, јер од 2007. кад је изграђен до данашњег дана није легализован, па самим тим ни легално прикључен на струју – кажу у библиотеци.

– Општина Палилула је требало то да реши, па сада чекамо да видимо да ли ће они моћи нешто да убрзају по питању легализације.

Књижничари испоставе у Борчи потврђују да их много љубитеља писане речи зове да им упути жалбу и изрази наду да ће ускоро отворити врата за читаоце:

– Књиге су и даље унутра, ово је највећи огранак. Позајмљено штиво могу да однесу до других испостава и да тамо преузму ново. Ипак, знамо да је старијим суграђанима то далеко. Не знамо колико дуго ће још бити затворена. Али, свакако, док се проблем не реши.


Аутор: М. Станојковић

Извор: Новости онлајн