Православље и наука иду руку под руку

УНИВЕРЗИТЕТ Део цланова Удрузења православних хрисцана са оцем Бранком Босанчићем

Протеклог уторка је у Цркви Светог Јована крститеља у Вулонгонгу основано “Удружење православних хришћана“, студентски клуб у оквиру тамошњег универзитета (УОW).

Ова занимљива иницијатива потекла је из српске парохије Светог Јована Крститеља, на челу с протопрезвитером Бранком Босанчићем, а има за циљ духовно повезивање младих православаца и оних заинтерсованих за древну веру, те је отворена је за све који желе да разговарају на теме о православљу, односу религије и науке, тумачењу Библије и слично.

Говорећи о разлозима за оснивање Удружења православних хришћана, отац Бранко Босанчић је у разговору за “Вести” најпре указао на проблем удаљавања младих од цркве широм западне цивилизације, као и о узроцима за такву појаву.

– Познати амерички центар за истраживање религијских и других друштвених питања “Пју рисерч форум” спровео је анкету на тему зашто се млади удаљавају од цркве. Иако је било за очекивати да ће као главни разлог бити наведени случајеви злостављања или сексуални скандали који су се дешавали рецимо у католичкој цркви, овај разлог је сврстан тек на пето место, и то код свих деноминација. Главни узрок удаљавања младих био је став да хришћанство и наука не иду заједно, а тај случај имамо и у Аустралији. Наша жеља је да као Удружење покажемо да Православље и наука иду руку под руку, полазећи од основе да је Православље најстарија интелектуална традиција западног света. Православље је изнедрило великане на којима почива наша цивилизација попут Јована Златоуста, Јеронима, Августина, Василија Великог, Дамаскина, Григорија Паламе… Дакле, наука и православље су два крила једне птице и без аутентичне религије каква је Православље не можемо да имамо комплетну личност – каже отац Бранко.

Оснивачкој скупштини Удружења присуствовало је 15 чланова са УОW чија разнолика порекла најбоље говоре у прилог томе колико су млади људи заинтересовани за Православну Цркву и на тлу Аустралије. Поред студената српских корена, овај клуб окупља и њихове колеге енглеског, грчког и арапског хришћанског порекла.

– Наше удружење се својом разноликошћу у потпуности уклапа у ширу слику аустралијског друштва. Као што назив Удружења каже, реч је о клубу који окупља све који су или већ православни хришћани или су просто заинтересовани за веру. Дакле, сви су добродошли. Као сто је у својој приступној беседи нагласио новоизабрани патријарх српски Порфирије да смо позвани “благовестити мир свим народима” и поновио “Свима народима”, додавши и “свим људима добре воље јер је сваки човек саздан као икона Божија”. Тако смо и ми оснивање нашег удружења и започели у нади да ћемо успети јер људи, а нарочито млади желе да разговарају и активно се укључе у аутентичну, неискварену православну Цркву увиђајући како је њена порука и те како релевантна за свет у којем живимо.

Отац Бранко објашњава да је услов да чланови Удружења морају бити студенти Универзитета у Вулонгонгу, али да то не искључује све остале који желе да присуствују и учествују у дискусијама.

– Већ сада имамо двојицу 16-годишњака. Иако неће званично моћи да буду чланови, они ће присуствовати нашим скуповима које ћемо одржавати уторком увече од 19 часова у Цркви Светог Јована Крститеља, када иначе одржавамо часове веронауке. Сви су добродошли да нам се придруже, врата наше цркве су отворена за све, а ускоро ћемо поред састанака у храму, када отпочне настава, имати и окупљања на Универзитету, у оквиру кампуса, јер желимо да наши скупови буду јавни и видљиви како би што више младих људи имало шансу да нам се придружи.

Срби, Озији, Грци, Либанци…

Како је предвиђено Статутом Удружења православних хришћана, отац Бранко Босанчић биће духовник овог клуба као парох Цркве Светог Јована Крститеља у Вулонгонгу, под чијим духовним окриљем је Удружење и основано.

За председника Удружења изабран је Дилан Томас, потпредседник је Крис Мејтер, секретар Џејмс Вин, благајник Милош Даљац, а његов заменик Естебан Родригез Огњанов.

– Милош и Естебан су тренутно једини чланови УО српских корена, док су остали аустралијског, грчког и либанског порекла. Искрено верујем да ћемо, пошто отпочну састанци на самом кампусу, имати више студената и чланова заинтересованих за Православну веру – истакао је протопрезвитер Бранко Босанчић.

Мисионарски карактер

Удружење православних хришћана је први клуб православних верника у оквиру Универзитета у Вулонгонгу, али сличне организације других религија већ постоје као део ове високообразовне институције.

– Универзитет је отворен за оваква удружења и чак је већина клубова религиозног карактера. Тако рецимо већ постоје клубови англиканских и муслиманских верника. Универзитет удружењима даје Статут и једини услов је да свако удружење поштује одредбе прописане од стране ове образовне установе – објаснио је отац Бранко, истичући да је циљ Удружења мисионарског карактера.

 

Извор: Вести онлајн

НАШИ У СВЕТУ: Поглед у средњовековну Србију

Радионица школе “Сава”

Онлајн школе српског језика, културе и традиције “Сава” наставља да организује едукативне програме за децу и омладину у Србији и дијаспори. Вечерас, у суботу 20. фебруара, од 20 часова по сиднејском и мелбурншком времену, деца и млади ће моћи да прате образовну радионицу на тему – “Српске владарке”.

– Овај пут вас водимо у средњи век где ће вас Александра Михајловић, ауторка књиге о српским принцезама, упознати са три истакнуте српске владарке и доброчинитељке: Јеленом Анжујском, кнегињом Милицом и Симонидом, владаркама које су успеле да својим богоугодним делима помогну српском народу и оставе неизбрисив траг. Говорићемо о њиховој мудрости, снази у тешким временима, сналажљивости и непоколебљивости, особинама које их чине посебним – обавештава школа ” Сава “.

Како кажу у овој образовној установи, у радионици о три српске владарке неће бити занемарена ни њихова женска ни мајчинска страну.

– Сазнаћете како су одгајале своју децу, са каквим проблемима су се суочавале, како су се понашале, али и како су се облачиле и неговале. Зато ћемо се директно укључити на једну изузетну изложбу која се током фебруара одржава у просторијама РТС клуба у Београду. Реч је о изложби костима владарки, владара, ратника и црквених великодостојника који су коришћени у серији “Немањићи – рађање краљевине”. Деца ће моћи да виде владарску одећу Стефана Немање, ратничку опрему Стефана Првовенчаног, свечану одору архиепископа Саве, затим хаљине Немањине супруге Ане, као и Евдокије и Ане Дандоло – прве и друге жене Стефана Првовенчаног. О костимима и начину одевања у средњовековној Србији, говориће аутор костима Стефан Савковић, а деца ће моћи и да постављају питања. Уз костиме, приказаћемо и реплике средњовековног оружја, оруђа и накита, направљеног за снимање ТВ-серије – најављују из онлајн школе “Сава“.

Током образовне радионице, деца ће моћи да покажу своју заинтересованост за дату тему, тако што ће нацртати омиљену српску принцезу, направити свој костим или написати писмо једној од српских владарки.

Сви који желе да учествују у радионици могу да се пријаве путем сајта школе www.саваеду.цом. Онлајн школа ” Сава” има за циљ да путем иновативне и неконвенционалне наставе српског језика, културе и традиције, гради мостове између нових поколења у дијаспори и матичне земље Србије.


Извор: Вести онлајн

Поносни на наслеђе

Ученици Српске допунске школе у Италији “Свети Сава” нису прославили ђачку славу онако како су желели, већ како је епидемиолошка ситуација налагала, али је толико било лепо и свечано да су деца поносна што су део ње. У виртуелним приредбама и изложби “Савин живот из мог срца” учествовало је 90 ученика под “диригентском палицом” учитељице Драгице Додеровић у сарадњи са свештеником Далибором Ђукићем, представницима родитеља и српском заједницом Круна.

На радост деце, али и свих осталих учесника прослава је трајала неколико дана. На сам дан Светога Саве, 27. јануара ученица другог разреда Софија Стојановић је у име свих ђака допунске школе рецитовала у Цркви “Свети Лука” у Вићенци.

– Док сам рецитовала, осећала сам се стидљиво, мало нервозно и уплашено. У исто време била сам поносна на себе. Било је лепо – поделила је утиске са нама малена Софија.

Додала је и да је била пресрећна зато што су добили пакетиће.

Истог дана одржане су три виртуелне Светосавске приредбе, заједничке за млађи, средњи и старији узраст у којима су спојени узрасти из свих наставних места (Вићенца, Алонте, Тори ди Квартезоло, Скио и Роверето). На приредбама су представљени дечји радови, цртежи, а било је и рецитација и прича ђака српске допунске школе.

– Због услова који су на снази ово је био једини начин да се приредба одржи и да се не заборави и не изгуби наша традиција која се годинама негује и чува. Утисци родитеља и наших ђака су врло позитивни, деца су поносна и срећна. Било је весело, разнолико и забавно. Деца су са радошћу припремала и учествовала. Захваљујем најискреније свима који су допринели да се обележи овај битан дан – каже Тања Лукић, председница Савета родитеља Српске допунске школе “Свети Сава”.

Додала је да је свако на свој начин допринео да све постане лепа целина, а да је свеорганизовала и осмислила учитељица Драгица Додеровић.

Учитељица каже да је, узимајући у обзир ситуацију, веома задовољна како је све испало.

– Све радимо у циљу остварења мисије Српске допунске школе у дијаспори, а то је развијање свести о нашем националном и културном идентитету, учење матерњег језика и упознавање са највреднијим делима српске културне баштине и подстицање одржавања трајних веза с отаџбином – додала је наставница.

Било је божанствено

Борису Шпренцу, ученику осмог разреда из Тори ди Квартезола приредба се веома допала.

– Био сам један од учесника приредбе поводом школске славе. Сви смо учествовали. Певали смо, рецитовали, неко је цртао а неко је и писао. Било је лепо и остаће ми заувек у сећању – каже Борис, који је приредбу гледао с родитељима.

И његова мајка Валентина је одушевљена како је све изгледало.

– Први пут сам као родитељ присуствовала дечјој приредби поводом Светог Саве, па још онлајн. Утисак? Једном речју, божанствено. Било је предивно видети како наша деца певају песмице о Светом Сави са љубављу и поштовањем. Захваљујем свима који су учествовали у организацији – наводи Валентина Шпренц.

Прослава као насушни хлеб

Душан Алексић, председник Савеза Срба у Италији, који је био гост виртуелне приредбе преко Зум платформе истакао је важност прославе Св. Саве.

– Не само да је важно да се прославља, већ је то нама православним Србима као хлеб насушни. У овој конфузној ситуацији пандемије врло је битно прослављати и сећати се дела нашег учитеља. То значи да васпитавамо наше ђаке да иду Савиним путем.Поносан сам на рад и дело наше учитељице, а посебно на ђаке и њихове родитеље, који нити су се уплашили, нити одрекли лика и дела Светог Саве. Верујем да су наше учитељице уложиле много рада и труда да децу спреме за овакву врсту прославе, али то само потврђује да су достојне свог првог учитеља Саве – навео је он.


Аутор: Ана Зарић

Извор: Вести онлајн