Срби на интернету више троше на литературу него на храну

Виса

Куповина књига у самом је врху листе омиљених производа које Срби поручују паметним телефонима путем интернета. Најчешће се набављају преко паметних телефона (61 одсто), четвртина то чини путем лаптоп рачунара, док свега 14 одсто корисника картица практикује куповину са десктоп рачунара.

Књиге се набављају у сличној мери као и електронски уређаји, односно играчке, накит и производи за кућу, док су по количини поруџбина на листи испред хране са апликација за доставу, из ресторана и прехрамбених производа из супермаркета, показало је регионално истраживање компаније Виса, чији су резултати објављени на Светски дан књиге и ауторских права.

Популарна и стручна литература је, поређења ради, трећи најпопуларнији производ код грађана Северне Македоније и Албаније. Књиге се онлине купују у Босни и Херцеговини у истом рангу као и са већином других категорија, далеко иза одеће и обуће, а слично је и у Црној Гори.

На месечном нивоу, паметне телефоне за интернет куповину у Србији користи 35 одсто испитаника анкете. За већину кључне предности таквог плаћања су практичност (65 одсто), једноставност у односу на друге опције (40 одсто) и брзина (35 одсто). Притом, половина испитаника сматра да је плаћање паметним телефонима забавније од плаћања путем рачунара.

Када је реч о учесталости куповине преко интернета, четвртина испитаника у Србији набавља производе и услуге неколико пута месечно, а међу онима који још нису испробали куповину на интернету путем паметних телефона, чак 61 одсто њих планира да то учини у будућности.

На све брже и лакше прихватање иновативних метода плаћања најчешће је утицало позитивно лично искуство (69 одсто), као и препоруке пријатеља (35 одсто), односно чланова породице (25 одсто) и матичне банке (16 одсто).

Упркос различитим навикама, истраживање показује да купци из региона показују сличну спремност за усвајање савремених технологија.

 

Извор: Вести онлајн

Поново излази дечји часопис “Змај”

УМКС

Књижевни часопис за децу “Змај” постојао је пуних педесет година, све до 2003. када је изашао последњи број. Данас, после седамнаест година, Удружење младих књижевника Србије наставља дугогодишњу традицију и поново покреће један од најпознатијих књижевних листова за децу.

Часопис “Змај” се дистрибуира у Републици Српској, а штампано издање за популацију која се не претплаћује биће могуће купити на киосцима широм Србије. У току су преговори са Министарством просвете науке и технолошког развоја да се часопис дистрибуира као што се некада делио деци.

Уз подршку Миле Алечковић, кћерке једног од оснивача часописа “Змај” Мире Алечковић, млади тим Удружења наставиће рад славних песника као што су Десанка Максимовић, Драган Лукић, Арсен Диклић, Александар Вучо, Оскар Давичо и многи други.

Удружење младих књижевника Србије наставља тамо где је стао тим уредника “Змаја” и надовезује се на поруку његовог последњег редакцијског одбора: “‘Змај’ ће, надамо се, верујемо, сигурни смо, и опстати, и остати. И поред свега. И упркос свему”.

Ново издање часописа “Змај” биће савременог дизајна и прилагођено потребама данашње читалачке публике како би се књижевност приближила деци и омладини, што је уосталом био и првобитни концепт часописа. Осим датог акцента ондашњег “Змаја”, нови “Змај” ће поред дечје књижевности укључити и садржаје намењене одраслој читалачкој публици.

Најмлађим читаоцима намењена је и школица правописа, савети за читање и помоћ у разумевању лектире, као и две посебне стране за њихове песмице, приче и цртеже, док су средњошколцима посвећене рубрике из историје и теорије књижевности, анализе и тумачења лектире, као и савети за писање есеја и писмених радова.

Одрасли читаоци моћи ће да уживају у оригиналним преводима са грчког, француског и турског језика, да прошире хоризонте кроз дебате и расправе о књижевности или да се једноставно опусте уз анегдоте из живота наших познатих писаца.

Најзад, за љубитеље добре књиге пробрани су актуелни, свежи и проверени наслови за свачији укус, чак и за оне пробирљивије међу нама, а уз то читаоце очекују и разговори о књижевности са нашим познатим писцима, песницима, глумцима и многим другима.

 

Извор: Вести онлајн

Православље и наука иду руку под руку

УНИВЕРЗИТЕТ Део цланова Удрузења православних хрисцана са оцем Бранком Босанчићем

Протеклог уторка је у Цркви Светог Јована крститеља у Вулонгонгу основано “Удружење православних хришћана“, студентски клуб у оквиру тамошњег универзитета (УОW).

Ова занимљива иницијатива потекла је из српске парохије Светог Јована Крститеља, на челу с протопрезвитером Бранком Босанчићем, а има за циљ духовно повезивање младих православаца и оних заинтерсованих за древну веру, те је отворена је за све који желе да разговарају на теме о православљу, односу религије и науке, тумачењу Библије и слично.

Говорећи о разлозима за оснивање Удружења православних хришћана, отац Бранко Босанчић је у разговору за “Вести” најпре указао на проблем удаљавања младих од цркве широм западне цивилизације, као и о узроцима за такву појаву.

– Познати амерички центар за истраживање религијских и других друштвених питања “Пју рисерч форум” спровео је анкету на тему зашто се млади удаљавају од цркве. Иако је било за очекивати да ће као главни разлог бити наведени случајеви злостављања или сексуални скандали који су се дешавали рецимо у католичкој цркви, овај разлог је сврстан тек на пето место, и то код свих деноминација. Главни узрок удаљавања младих био је став да хришћанство и наука не иду заједно, а тај случај имамо и у Аустралији. Наша жеља је да као Удружење покажемо да Православље и наука иду руку под руку, полазећи од основе да је Православље најстарија интелектуална традиција западног света. Православље је изнедрило великане на којима почива наша цивилизација попут Јована Златоуста, Јеронима, Августина, Василија Великог, Дамаскина, Григорија Паламе… Дакле, наука и православље су два крила једне птице и без аутентичне религије каква је Православље не можемо да имамо комплетну личност – каже отац Бранко.

Оснивачкој скупштини Удружења присуствовало је 15 чланова са УОW чија разнолика порекла најбоље говоре у прилог томе колико су млади људи заинтересовани за Православну Цркву и на тлу Аустралије. Поред студената српских корена, овај клуб окупља и њихове колеге енглеског, грчког и арапског хришћанског порекла.

– Наше удружење се својом разноликошћу у потпуности уклапа у ширу слику аустралијског друштва. Као што назив Удружења каже, реч је о клубу који окупља све који су или већ православни хришћани или су просто заинтересовани за веру. Дакле, сви су добродошли. Као сто је у својој приступној беседи нагласио новоизабрани патријарх српски Порфирије да смо позвани “благовестити мир свим народима” и поновио “Свима народима”, додавши и “свим људима добре воље јер је сваки човек саздан као икона Божија”. Тако смо и ми оснивање нашег удружења и започели у нади да ћемо успети јер људи, а нарочито млади желе да разговарају и активно се укључе у аутентичну, неискварену православну Цркву увиђајући како је њена порука и те како релевантна за свет у којем живимо.

Отац Бранко објашњава да је услов да чланови Удружења морају бити студенти Универзитета у Вулонгонгу, али да то не искључује све остале који желе да присуствују и учествују у дискусијама.

– Већ сада имамо двојицу 16-годишњака. Иако неће званично моћи да буду чланови, они ће присуствовати нашим скуповима које ћемо одржавати уторком увече од 19 часова у Цркви Светог Јована Крститеља, када иначе одржавамо часове веронауке. Сви су добродошли да нам се придруже, врата наше цркве су отворена за све, а ускоро ћемо поред састанака у храму, када отпочне настава, имати и окупљања на Универзитету, у оквиру кампуса, јер желимо да наши скупови буду јавни и видљиви како би што више младих људи имало шансу да нам се придружи.

Срби, Озији, Грци, Либанци…

Како је предвиђено Статутом Удружења православних хришћана, отац Бранко Босанчић биће духовник овог клуба као парох Цркве Светог Јована Крститеља у Вулонгонгу, под чијим духовним окриљем је Удружење и основано.

За председника Удружења изабран је Дилан Томас, потпредседник је Крис Мејтер, секретар Џејмс Вин, благајник Милош Даљац, а његов заменик Естебан Родригез Огњанов.

– Милош и Естебан су тренутно једини чланови УО српских корена, док су остали аустралијског, грчког и либанског порекла. Искрено верујем да ћемо, пошто отпочну састанци на самом кампусу, имати више студената и чланова заинтересованих за Православну веру – истакао је протопрезвитер Бранко Босанчић.

Мисионарски карактер

Удружење православних хришћана је први клуб православних верника у оквиру Универзитета у Вулонгонгу, али сличне организације других религија већ постоје као део ове високообразовне институције.

– Универзитет је отворен за оваква удружења и чак је већина клубова религиозног карактера. Тако рецимо већ постоје клубови англиканских и муслиманских верника. Универзитет удружењима даје Статут и једини услов је да свако удружење поштује одредбе прописане од стране ове образовне установе – објаснио је отац Бранко, истичући да је циљ Удружења мисионарског карактера.

 

Извор: Вести онлајн