Децо, књигама ублажите глад!

Примопредаја књига: Милија Јевремовић и Дејан Богдановић

Читање је ужитак. Осетили су то многи, а на томе раде и учитељице наше дечице у расејању. О читању већ деценијама води рачуна и Културни центар Србије у Паризу у ком љубитељи књиге са веома лепо и модерно сређених полица могу да проберу жељени штиво. У последње време, у трку за прикупљање и множење књига укључила се и Црква Свете Петке из париског градића Бонди. Тамошњи фонд недавно је обогатио Дејан Богдановић, библиотекар у пензији, дарујући своје веома ретке књиге познатих српских писаца са оригиналним посветама аутора.

Дејан за „Вести“ каже:

– Истакао бих једну истину: пре се прочита посуђена него купљена књига, зато ми овако ангажовано радимо на отварању наших дијаспорских библиотека. Искрено, ја највише волим школске библиотеке. Постоји изрека: „Ниједна школа није добра из које ученик изађе сит“, што бих ја превео: „Децо, књигама ублажујте своју глад!“.

Почело легатом Миловановића

Идеју о формирању библиотеке у Бондију међу наше људе је „убацио“ Ненад Милосављевић, некадашњи наставник допунске школе, а у тој малој богомољи први фонд књига направила је, а потом и обогатила, породица признатог и цењеног вајара Момчила Миловановића који је 2013. преминуо у 93. години. Супруга Уте, Немица нераскидивим ланцима срца везана за Србе, предала је Цркви Свете Петке 740 српских књига и тим доброчинством и поклоном храму отворила путеве за оплемењивање српских житеља париског предграђа Бонди, као и свих суседних места у којим неугасиво пламти љубав према матици и вери православној.

Захваљујући легату породице Миловановцић, од бројних Моминих књига, примљених у јануару 2017. године, просторије у оквиру богомоље у Бондију претворене су у бибилиотеку.

– Уз посредовање професора Дејана Богдановића, разумевање и широкогруду помоћ протојереја Ззељка Симоновића, старешине храма, уз предан рад и донацију наших столара Слободана Ивановића и Милана Милојчића, урађене су полице за библиотеку. Велики учинак имали су и ђачки родитељи, као и други добротвори и волонтери, помагали приликом извођења грађевинских радова, бојења полица, транспорта књига и током обављања сигнатуре. Тако нас је књига окупила, ујединила, а последично нам душу нахранила – готово „заљубљено“ у ову црквену библиотеку говори Милија Јевремовић, наставница допунске школе.

Она је вршећи попис, сваку књигу провукла кроз своје прсте.

Посвете Милорада Павића

Не могу без матице

Учитељици Милији се пре месец дана јавио професор Дејан Богдановић и учинио гест за дивљење.

– Иако у пензији професор Богдановић наставља да даје подршку раду Српске допунске школе, па нам дарује и своје књиге. Овај пут је поклонио веома ретка дела познатих српских писаца са оригиналним посветама аутора. На почетним странама појединих књига налазе се посвете великих српских стваралаца попут Милорада Павића, Десанске Максимовић и других – набраја наставница Милија.

Она је посетила Богдановиће, брачни пар дародаваца, часком су књиге прешле из руке у руку, узгред су разменили идеје, из прве руке чула је Милија и понеку анегдоту о великанима писане речи.

Стигавши из Пријепоља, Дејан Богдановић од 1956. године је житељ Париза. Био је предавач у Школи оријенталних језика, а истовремено је водио персијско одељење библиотеке.

– Ја, стварно не могу без матице. Дуго сам сарађивао са часописом „Завичај“, а у два наврата водио сам групу Француза у обиласке манастира Студеница, Милешево, Сопоћани, Грачаница, Високи Дечани. Били смо и у Пећкој патријаршији, много смо разговарали са монахињама и монасима. Какво је то богатство! Више пута сам ишао у Ћуприју која је најважнији центар за проучавање српског надреализма – каже професор Богдановић.

Монтирање полица за библиотеку у децембру 2016.

Драгуљи писане речи

– Књиге које смо добили од Богдановића већ су разврстане, пописане и сада је библиотека у оквиру Цркве Свете Петке прави драгуљ наше школе. Неизмерно смо поносни што је фонд књига све богатији захваљујући људима племенитог срца и поштоваоцима српске књижевне баштине. Захваљујући њима дошли смо до 1.000 ексклузивних примерака српске књижевности и културе. Фонд библиотеке наставља да се развија заједничким радом некадашњих и нових наставника допунске школе, а ја бих издвојила, на првом месту, залагање колеге Ненада Милосављевића, ипак је он покренуо отварање библиотеке – каже наставница Милија.

Књиге се могу изнајмити у библиотеци сваког дана, изузев понедељком, у терминима када је отворена Црква Свете Петке. Библиотека је отвореног типа, а учлањење је бесплатно.

У КЦС и штиво за децу

У наредном периоду, уз постојећу богато опремљену бибилиотеку за одрасле Културног центра Србије у плану је, на истом месту и отварања школске бибилиотеке.

– Министарство просвете Србије донирало је књиге, па ће ова библиотека почети да ради уз одобрење и подршку руководилаца Културног центра Србије – најављује Милија Јевремовић.

Црква Свете Петке у Бондију

Много је заслужних

Дејан Богдановић додаје да је у плану отварање још једне библиотеке.

– Договорено је да се у Сансу, 130 километара удаљеном од Париза, где је настањена бројна српска колонија, отвори наша библиотека. Део мојих књига биће пребачен у тај градић.

Он је са много сете причао о Момчилу – Моми Миловановић, пријатељу и вајару, његовој супрузи Ути и њиховом породичном поклону од 740 вредних и већином ћирилићних књига. Помиње и друге заслужне.

– Са захвалношћу бих поменуо и Иванку Зазу Далмас, супругу преминулог Луја Далмаса, који је носио епитет „витеза правде и истине“. Луј је био оснивач билтена „Балкан инфо“, својевремено је 1948. године, урадио први интервју са Титом. Његова супруга Иванка је 300 бројева билтена „Балкан инфо“ поклонила библиотеци. Велику улогу обавља и наш Ћоле Мајне, несебично нам помаже где год треба – набраја Дејан.


Аутор: О. Ђоковић
Извор: Вести онлајн


СКЦ “Ћирилица” БеоградТекстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.

Открили непознато о лози Немањића

ЗАНИМЉИВО ПРЕДАВАЊЕ: Димитри Пасковски и Ивана Марчета

Нове мере предострожности у Швајцарској нису обесхрабриле вредну екипу Сербика кафеа да се у малом али одабраном кругу поново састане не губећи континуитет свога програма и на тај начин служи као пример да је чак и овим кризним временима могуће бавити се културом. У прелепом амбијенту кантоналне библиотеке у Фрауенфелду одржано је још једно дружење. За разлику од бројних претходних, ово је имало мало другачији карактер и садржину јер су на тему „Немањићи у књижевном стваралаштву“ предавање одржали Ивана Марчета и Димитри Пасковски. Ивана је професор мастер српске књижевности и језика, а Димитри је доцент за немачки језик и књижевност и ради на Педагошком факултету у Берну.

– Ивана и Димитри су све професионално и маестрално припремили на чему им од срца захваљујем, а сигурна сам да ћемо оваква предавања наставити и убудуће – рекла нам је Драгана Зимоњић из Сербика кафеа.

Занимање посетилаца било је велико и у току предавања постављена су бројна питања, а сваки одговор двоје зналаца је пропраћен је како доказима, тако и објашњењем које буди интересовања. Посетиоци су и после предавања били под утиском.

Божица Недељковић оцењује да је вече одисало посебним шармом и топлином.

– Уз предаваче томе смо допринели и ми који смо слушали двоје компетентних људи. Они су нам несебично пренела своја знања о књижевности и култури Срба у доба Немањића, али и шире о историјским приликама које су утицале на стварање српског језика од тада до данас. Много је историјских непознаница и баш су ме оне подстакле да и после званичног дела поставим више питања. Одговори су још једном доказали да су нам баш ту историју бивши моћници намерно избрисали из уџбеника. Најлепше и највредније делове су избрисали, али неко увек сачува отету историју. Лично мислим да све истине вековима грабе да испливају – каже Недељковићева.

Она предавачима захваљује на непосредности, а домаћици Драгани на правом одабиру теме и одличној организацији.

– Већ је увод наговестио изузетно вече и уживала сам слушајући историјске чињенице о делима Немањића за које до сада нисам знала. Приметила сам да су и остали без даха пратили предавање. Поучно је било и сазнање о писмености Словена у периоду Немањића у односу на остале народе тога времена. Утисак је да и данас од Немањића можемо да учимо -рекла је Јелена Костић.

Нису само они који су слушали предавање задовољни. Ивана Марчета је срећна што је предавање о Немањићима и додатак о погледу на историју средњег века наишао на велико интересовање.

– Присутни су изразили занимање за наведене садржаје и изразили жељу да овај вид предавања постане традиционалан. Захвална сам људима на одзиву и на њиховој жељи да се подсете давно научених садржаја, као и да чују и науче нове ствари. Разговор после предавања је показао колико културни садржаји обогаћују свакодневни живот и инспиришу нас да живимо на квалитетнији начин, оплемењујући и нас саме и све чиме смо окружени – истакла је Марчета.

После свега још дуго се остало у пријатном разговору уз мандарине и домаће колаче.

Старословенски уз грчки и латински

Димитри Пасковски за „Вести“ каже да су у предавању наведени књижевно-историјски и историјско-лингвистички разлози и аргументи за преиспитивање постојећег погледа на српску књижевност и на културну баштину средњег века на нашем простору.

– Тако се систематски запоставља чињеница да се старословенски језик у IX веку користи за превођење верских списа (који бива уважен од стране римског папе као језик за богослужење и тиме равноправан са јеврејским, грчким и латинским) и на коме се већ у X веку преводе и филозофски антички текстови – и све то у доба када ниједан од западних језика не постоји као писани или књижевни језик већ тамо писменост постоји само на латинском језику. Ова чињеница се овде не истиче ради величања јужнословенске културе већ да се покаже колико је игнорисање и умањивање њене историјске важности неоправдано. На то указује и недавно откриће Стројимировског печата из друге половине ИX века на ћирилици који захтева преиспитивање претпоставки о настанку ћирилице.

СВИ ЖЕЛЕ НОВИ СУСРЕТ: Предавачи са делом публике

Живот иде напред

– Окупли смо се иако сви знамо какви су услови и колико је тешко у оваквим околностима било шта организовати. Маске су као и свуда обавезне, али смо се трудили да размак између гостију буде прописом дозвољен и да не морамо цело вече провести под маскама. Велика је одговорност, али ипак жеља да и у овом времену живот, колико је то могуће, иде напред је јача. Интересовање за предавање је било велико јер је тема о славној српској лози више него интересантна, али нажалост нису могли сви да присуствују због ограниченог броја посетилаца – наводи Драгана Зимоњић.


Аутор: В. Алексић

Извор: Вести онлајн


СКЦ “Ћирилица” Београд: Текстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.

Уз језик деца заволе Србију

Учесници дружења у Сербика кафеу

У просторијама Кантоналне библиотеке у Фрауенфелду одржано је још једно културно вече Сербика кафеа, сада већ популарног окупљалишта где се разговара о образовању, суживоту наших људи са земљом домаћина и често представљају радови уметника и научника. Овог пута присутни су упознали Ивану Марчету, професорку књижевности, а песникиња Јелена Костић најавила је своју нову збирку.

Још једно дружење и пријатељски сусрети с пуно позитивне енергије, нових познанстава и размене идеја о неким будућим сусретима. Присутне госте поздравила је Драгана Зимоњић која је истакла да јој веома ми је драго што и у овим временима у којима су културна збивања сведена на минимум Сербика кафе одржава континуирано своје сусрете.

– Тиме померамо неке границе кад су културна збивања у Швајцарској у питању.

Ивана Марчета, професор књижевност и српског језика, представила је пројекат онлајн школе „Сава“ за неговање српског језика, културе и традиције деци жељној знања широм света.

– Наравно да су Српске допунске школе непроцењиво благо и извор знања нашој деци у дијаспори, али нажалост постоје земље у којима таква настава није могућа, а и у онима у којима постоји, ово је нека врста допуне знања. Ово што ми радимо има велику важност за српску заједницу. Јединствена, нова понуда која помаже да наша деца не само науче језик већ и да открију богатство и интересантност српског културно-историјског наслеђа – истакла је Марчета.

Она је навела да деца могу уз помоћ бака и дека и повремених одлазака у Србију преко распуста да савладају језик.

– Али није битан само језик као лингвистичка категорија, већ се кроз њега развија љубав и наклоност према Србији, он је спона за разумевање културног простора и боље разумевање родитеља који потичу одатле. На тај нацчин њихови одласци у Србију неће бити „туристички“, већ ће им помоћи да заволе своју земљу и корене. Имамо и благослов Српске православне цркве.

Јелена Костић, члан Удружења писаца Швајцарске из Ст. Галена, најавила је почетком новембра промоцију нове збирке песама, а из збирке песама за децу „Мали враголани“ рецитовала је песму „Машта“.

О историји Срба

Најављујући будуће догађаје Драгана Зимоњић споменула је и предавање с тематиком Историје Срба,планирано за крај октобра, као једну од тема која је веома интересантна нашим људима у дијаспори.

Ускоро част

Први пут у Сербика кафеу били су Гордана и Денис Зуровац, који однедавно живе у Фрауенфелду. Одушевљено су констатовали да нису ни сањали да ће за једно вече и на једном месту упознати толико драгих људи са позитивном енергијом.

– Пронашла сам информацију о одржавању Сербика кафеа у Кантоналној библиотеци и рекла мужу: „Идемо да видимо шта се то дешава.“ Драго ми је што смо дошли. Наставићемо да се дружимо, а пошто почетком октобра спремам докторат, можда се и почастимо – рекла нам је Гордана Зуровац.

 

Текст и фотографија: В. Алексић

Извор: Вести онлајн