Данас је Свети Симеон Мироточиви

На данашњи дан 1199. године у Хиландару, умро је отац Светог Саве, Стефан Немања оснивач династије Немањић која је владала српским земљама више од два века. Када је предао власт и замонашио се, добио је име Симеон.

Стефан Немања био је велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, прогонитељ јереси. Био је један од најзначајнијих личности свога доба.

Успео је да прошири тадашњу српску државу и активно се борио против богумила. Оснивач је династије Немањића која је владала српским земљама више од два века. Кад је утврдио државу и православну веру, замонашио се у манастиру Студеница 1195. године и добио име Симеон. Потом одлази у манастир Ватопед, на Светој гори, код свог сина, тада монаха Саве.

Заједно обнављају манастир Хиландар, који су добили од византијског цара. Још постоји лоза коју је засадио Свети Симеон. Народ верује да зрно овог грожђа из Хиландара уз пост и молитве Светом Симеону помаже нероткињама да добију потомство.

Симеон је у њему поживео само седам месеци. Сава је пренео његове посмртне остатке 1208. године у Рашку, да би над њима измирио своју старију браћу Стефана и Вукана који су се борили за власт. Мошти су му похрањене у Студеници, његовој задужбини.

Градио је још Свети Симеон и Ђурђеве ступове, манастир Светог Николе код Куршумљије и и цркву Свете Богородице на ушћу реке Косанић.

Због чудотворног течења мира из његових земних остатака, прозван је Мироточивим.

 

Извор: Српска 24

Православље и наука иду руку под руку

УНИВЕРЗИТЕТ Део цланова Удрузења православних хрисцана са оцем Бранком Босанчићем

Протеклог уторка је у Цркви Светог Јована крститеља у Вулонгонгу основано “Удружење православних хришћана“, студентски клуб у оквиру тамошњег универзитета (УОW).

Ова занимљива иницијатива потекла је из српске парохије Светог Јована Крститеља, на челу с протопрезвитером Бранком Босанчићем, а има за циљ духовно повезивање младих православаца и оних заинтерсованих за древну веру, те је отворена је за све који желе да разговарају на теме о православљу, односу религије и науке, тумачењу Библије и слично.

Говорећи о разлозима за оснивање Удружења православних хришћана, отац Бранко Босанчић је у разговору за “Вести” најпре указао на проблем удаљавања младих од цркве широм западне цивилизације, као и о узроцима за такву појаву.

– Познати амерички центар за истраживање религијских и других друштвених питања “Пју рисерч форум” спровео је анкету на тему зашто се млади удаљавају од цркве. Иако је било за очекивати да ће као главни разлог бити наведени случајеви злостављања или сексуални скандали који су се дешавали рецимо у католичкој цркви, овај разлог је сврстан тек на пето место, и то код свих деноминација. Главни узрок удаљавања младих био је став да хришћанство и наука не иду заједно, а тај случај имамо и у Аустралији. Наша жеља је да као Удружење покажемо да Православље и наука иду руку под руку, полазећи од основе да је Православље најстарија интелектуална традиција западног света. Православље је изнедрило великане на којима почива наша цивилизација попут Јована Златоуста, Јеронима, Августина, Василија Великог, Дамаскина, Григорија Паламе… Дакле, наука и православље су два крила једне птице и без аутентичне религије каква је Православље не можемо да имамо комплетну личност – каже отац Бранко.

Оснивачкој скупштини Удружења присуствовало је 15 чланова са УОW чија разнолика порекла најбоље говоре у прилог томе колико су млади људи заинтересовани за Православну Цркву и на тлу Аустралије. Поред студената српских корена, овај клуб окупља и њихове колеге енглеског, грчког и арапског хришћанског порекла.

– Наше удружење се својом разноликошћу у потпуности уклапа у ширу слику аустралијског друштва. Као што назив Удружења каже, реч је о клубу који окупља све који су или већ православни хришћани или су просто заинтересовани за веру. Дакле, сви су добродошли. Као сто је у својој приступној беседи нагласио новоизабрани патријарх српски Порфирије да смо позвани “благовестити мир свим народима” и поновио “Свима народима”, додавши и “свим људима добре воље јер је сваки човек саздан као икона Божија”. Тако смо и ми оснивање нашег удружења и започели у нади да ћемо успети јер људи, а нарочито млади желе да разговарају и активно се укључе у аутентичну, неискварену православну Цркву увиђајући како је њена порука и те како релевантна за свет у којем живимо.

Отац Бранко објашњава да је услов да чланови Удружења морају бити студенти Универзитета у Вулонгонгу, али да то не искључује све остале који желе да присуствују и учествују у дискусијама.

– Већ сада имамо двојицу 16-годишњака. Иако неће званично моћи да буду чланови, они ће присуствовати нашим скуповима које ћемо одржавати уторком увече од 19 часова у Цркви Светог Јована Крститеља, када иначе одржавамо часове веронауке. Сви су добродошли да нам се придруже, врата наше цркве су отворена за све, а ускоро ћемо поред састанака у храму, када отпочне настава, имати и окупљања на Универзитету, у оквиру кампуса, јер желимо да наши скупови буду јавни и видљиви како би што више младих људи имало шансу да нам се придружи.

Срби, Озији, Грци, Либанци…

Како је предвиђено Статутом Удружења православних хришћана, отац Бранко Босанчић биће духовник овог клуба као парох Цркве Светог Јована Крститеља у Вулонгонгу, под чијим духовним окриљем је Удружење и основано.

За председника Удружења изабран је Дилан Томас, потпредседник је Крис Мејтер, секретар Џејмс Вин, благајник Милош Даљац, а његов заменик Естебан Родригез Огњанов.

– Милош и Естебан су тренутно једини чланови УО српских корена, док су остали аустралијског, грчког и либанског порекла. Искрено верујем да ћемо, пошто отпочну састанци на самом кампусу, имати више студената и чланова заинтересованих за Православну веру – истакао је протопрезвитер Бранко Босанчић.

Мисионарски карактер

Удружење православних хришћана је први клуб православних верника у оквиру Универзитета у Вулонгонгу, али сличне организације других религија већ постоје као део ове високообразовне институције.

– Универзитет је отворен за оваква удружења и чак је већина клубова религиозног карактера. Тако рецимо већ постоје клубови англиканских и муслиманских верника. Универзитет удружењима даје Статут и једини услов је да свако удружење поштује одредбе прописане од стране ове образовне установе – објаснио је отац Бранко, истичући да је циљ Удружења мисионарског карактера.

 

Извор: Вести онлајн

Расуђивање читаоца: Зашто Православље није религија него вера?

Религија је реч узета из латинског језика. На латинском “Re-ligio” значи: поново се повезати, обновити прекинути контакт.

Сва филозофска и духовна учења током историје људског рода, у суштини говоре о обнављању прекинуте везе са “вишом силом” или са “вишим силама”, то јест, са бићем или са бићима који су изнад човека, са неким ко је паметнији и моћнији од људског бића.

Кад то схватимо то јест По-Верујемо, требало би да дођемо до закључка да религија не мора да значи обнављање везе са једним Свемогућим Богом, него може бити и успостављање односа са неким створеним бићима која имају већу свест и знање од човека. На пример, са демонима.

Са друге стране, вера је потпуна сигурност нашег УМА да смо деца ЈЕДНОГ Свемогућег Бога који је наш Отац и који нас бескрајно воли. Зато што нас толико воли, дао нам је слободу. Слободу да се побунимо против Њега ако то хоћемо. И хтели смо, побунили смо се против Извора Живота и логично, добили смо смрт. Све је то игра слободе и послушности Оцу.

Иако смо изабрали побуну против Живота – Бога Свемогућег и на тај начин изабрали смрт, још увек имамо слободу да променимо своју одлуку и изаберемо да поново успоставимо савршену везу са својим Творцем преко Његовог Сина Исуса Христоса и Духа Светога, Амин.

Вељко Ужичанин

Извор: Борба за веру