Тајна скривена испод бронзе

Чистећи барељеф са ликом Даме у бидермајер раму, аутор књиге „Тајна београдске Мадоне – тестамент лепоте Леонарда да Винчија”, открио иницијале који би могли да укажу на великог уметника

Леонардо да Винчи, (Фото Википедија), Барељеф са ликом Мадоне (Фото: лична архива Веселина Церовића)

Интригантна књига „Тајна београдске Мадоне – тестамент лепоте Леонарда да Винчија” (2020), Веселинa Церовићa, објављена је у издању „Службеног гласника”. Аутор је у разговору за наш лист испричао да је почетком 1971. године у Београду, у салону једне старе београдске даме открио барељеф који је њен животни сапутник, српски дипломата, донео двадесетих година прошлог века из Рима. Задивљен лепотом Даме коју му је показала госпођа Ана, на њеном лицу и наличју није могао да уочи ниједан знак, нити једно слово које би указивало на аутора овог дела. Профил Даме налазио се у барокном раму. Све је било загонетно.

„Мадона са полуотвореним очима и загонетним погледом који се вечно памти, освојила је потпуни мир у салону у коме се налазила. На њеном попрсју звезде су нашле своје небо. Остварена је савршена хармонија. Уста су јој благо отворена, а на њеним божанственим уснама, трепере последње неизговорене речи тајанствене Даме. Бујна коса са увојцима спушта се низ њено лице и потиљак”, утисци су аутора књиге о овом делу.

Приликом поновног сусрета са Мадоном, писац ове књиге, како нам је сам испричао, приметио је да је барељеф покривен бојом бронзе која скрива вероватно њене тајне. Госпођа која му је дело показала, дозволила му је да очисти боју са лица Мадоне.

Аутор књиге пише: „Када сам почео да чистим боју са лица Мадоне, помислио сам да је ово сусрет са Богом, а не са вајаром кога тражим. На врху чела, назирао се блед и нејасан профил младог човека дуге косе и браде. Опрезно сам уклањао боју и први утисак је изазивао сумњу да је у питању лик Христа. Увеличавајућим стаклом јасније су се виделе црте лица и профил који подсећа на богочовека. Био је неприметан, скоро покривен коврџавом косом, оивичен траком светице. Чистећи тај део, открио сам урезану годину 1491. и иницијале ЛВ, који су се налазили поред малог профила. Препознао сам, већ познате Леонардове иницијале. Сумња у имагинацију подстакла ме је да увеличавајућим стаклом проверим урезане иницијале, годину и непознати, сасвим приметан профил младог Леонарда из Милана.”

Веселин Церовић се питао да ли је на прагу великог открића. У договору са власником овог вајарског дела, контактирао је са академиком Дејаном Медаковићем, историчарем уметности и некадашњег кустоса Музеја Кнеза Павла, који је изашао у сусрет молби да погледа откривено уметничко дело, скривене иницијале и мали профил поред њих. Пошто је погледао Мадону, господин Медаковић је изнео своје запажање да је у питању ренесанса, да је извајана вероватно дворска племкиња као модел за свету Цецилију. Такође је потврдио да је Леонардо остављао на својим делима иницијале ЛВ и Л, те да је на малом профилу уочио да је то лик Леонарда из млађих година. Видео је и стилизовано грчко слово „л” на профилу Даме коју прате алхемијски симболи. Предложио је да се изврши комплексна анализа овог, по његовом мишљењу, мистериозног дела. Истакао је да ту анализу могу, за овакво вајарско дело, дати само велики италијански стручњаци за ренесансно вајарство. Сматрао је да би требало извршити хемијску анализу лака који је приметан на лицу Даме, а са којим је вајар премазао њено лице како би га заштитио. Велики познаваоци Леонарда, по мишљењу академика Медаковића, требало би да упореде лепоту извајане Даме са осталим мадонама које је сликао, а које су сачуване по светским музејима. Апострофирао је лепоту лица, усана, линију чела, контуре носа и дубину и лепоту загонетног погледа на извајаној Мадони.

Анализа овог уметничког дела и његова ауторизација одложена је зато што власник Мадоне није располагао потребним средствима за такву сложену експертизу.

Да се не би изгубио траг откривеног дела, Веселин Церовић је одлучио да на основу сачуваних записа дипломате, који је донео ово дело двадесетих година из Италије, разговора са госпођом Аном и мишљења господина Медаковића, напише ову занимљиву књигу у којој је објавио своје откриће и изнео своје претпоставке да верује да је открио Леонардове кодове на лицу загонетне сребрене Мадоне. У својој објављеној књизи изнео је детаље због којих претпоставља да је открио скривене Да Винчије симболе и иницијале на лицу племкиње извајане као света Цецилија која је живот дала у Старом Риму за Христа и његово учење.

Ако ове претпоставке потврде велики познаваоци ренесансног вајарства, било би то сензационално откриће.

 

Аутор: Данило Бугарски

Извор: Политика

Конкурс за идејно решење споменика кнезу Лазару Хребељановићу

На основу Одлуке о подизању споменика кнезу Лазару у Крушевцу, коју је Скупштина града донела на седници одржаној крајем прошле године, комисија за спровођење поступка за подизање и одржавање споменика, спомен обележја и израду мурала расписала је – конкурс за идејно решење скулптуре . 

Израда споменика кнезу Лазару Хребељановићу у реалистичном маниру биће у складу са његовим представама на фрескама и иконама. Одређена висина споменика  је од 4 до 4 ипо метра без постамента, чија ће поставка, односно величине бити урађена по предлогу уметника.

Идејно решење кандидата  треба да буде у виду скице или мање макете висине до 100 цм са описом материјала, од којег ће настати коначно решење. Ова монументална скулптура биће постављена на локација насеља „Стари аеродром“, на платоу у оквиру кружне парковске површине. Рок за предају радова је уторак 2. фебруар.


Извор: РТ Крушевац

Ћирилизовано додатком за прегледач Ћирилизатор

Тражи се уметник да направи споменик невиним жртвама и понеком злочинцу

На списку невиних жртава 1944/45. налази се и име Јаноша Тота коме је пресуђено као ратном злочинцу због ликвидације петорице браће Јовандић у Новосадској рацији

Споменик жртвама рације (Фото С.К.)

Нови Сад – Град тражи академског вајара који ће направити оспоравани споменик „свим невиним жртвама”, страдалим у Новом Саду после ослобођења 1944. и 1945. године. Ко ће се прихватити посла, процењеног на око милион и по динара, требало би да буде познато на дан када град обележава своје ослобођење, 23. октобра.

Рок за јавну набавку уметничке услуге, коју је крајем септембра расписала градска управа надлежна за инвестиције, најпре је био 12. октобар, али су у међувремену објављене исправке и он је продужен.

Скулптура треба да буде постављена на Лиману 4, на углу улица 1.300 каплара и Иве Андрића. Прописано је да буде од белог мермера „у праоблику птице” на постаменту са текстом на српском, мађарском и немачком језику: у спомен свим невиним жртвама / minden ártatlan áldozat emlékérein / erinnerung an alle unschuldigen opfer / 1944/45.

Међутим, од градске власти поново се захтева да одустане од споменика. Последњи је моменат, каже новосадски радикал Ђурађ Јакшић, да се спречи скандал. Још пре две године, када је одлука о подизању споменика доношена на иницијативу СВМ-а, обелоданили су да на списку „невиних жртава” има и имена ратних злочинаца.

„Нисмо ми копали по архивама, па да смо дошли до сазнања ко је био припадник усташког покрета, ко је осуђени зликовац, него линк (из) иницијативе СВМ-а нас је упутио на меморијале тих људи”, каже.

Одборник СВМ-а Ђула Киш, с друге стране, позвао се на сајт комисије за тајне гробнице и међуакадемске комисије Србије и Мађарске.

Јакшић не сумња да је након ослобођења било невиних жртава којима је суђено најпре због идеологије и као припадницима крупног капитала. Међутим, држи да је прекрајање историје када се сарадници окупатора, нижи и виши официри, они који су обављали ликвидације за време окупације, сврставају у невине жртве. Према његовом, одлука је супротна закону о ратним меморијалима, и провокација коју пореди са спомен-обележјем Аћиф Ефендији у Новом Пазару и спомеником Јовану Дамјанићу у Ади.

Узгред, Дамјанић је био мађарски генерал у 19. веку, коме се приписује реченица да би истребио Раце, па су напредњаци после откривања спомен-рељефа 2011. тражили да се он уклони и били су спремни, како је наш лист тада известио из Аде, за протесте са хиљадама учесника.

У новосадском случају, на списку „невиних жртава” ’44-45, према подацима Јакшића, налазе се и имена: Јанош Аркаи (припадник мађарске окупационе војске), Јожеф Балаж (наредник полиције, осуђен као ратни злочинац), Ђула Балог (осуђен као ратни злочинац на смрт стрељањем), Јован Бауер (осуђен на смрт као ратни злочинац).

Истиче и име Јаноша Тота који је са „још тројицом мађарских хонведа брутално ликвидирао петорицу браће Јовандић” у Новосадској рацији.

На исто име указао је раније ове године, уочи обележавања јануарске Рације, покрајински одбор ДС-а: „Према правоснажној судској пресуди из 1945, Тот је био у групи четворице хонведа који су током злогласне Рације упали у кућу удовице Јелене Јовандић, извели петорицу њених синова у животној доби између 15 и 28 година и све их побили.”

И владика бачки Иринеј поменуо је овај злочин у прошлогодишњој беседи на обележавању Рације. Навео је да су наочиглед мајке синови редом убијани, а њој је наређено да не плаче. Међутим, како је казао епископ, када је од ње у послератно време тражено да укаже на убице своје деце, имала је духовне снаге и достојанства да каже да не жели слепу одмазду, да не зна ко су били људи који су побили њену децу.

По браћи Јовандић названа је једна улица у Новом Саду, која и данас постоји.


Аутор: Снежана Ковачевић

Извор: Политика