Босилеград, називи улица и институција и на српском и на бугарском језику

Национални савет бугарске националне мањине до марта идуће године председава Координацији свих националних савета у нашој земљи. У Босилеграду, где има највише припадника бугарске националне мањине, осим двојезичне наставе за основце, постављени су и јавни натписи на бугарском и српском језику.

И на српском и на бугарском језику – називи улица, саобраћајних путоказа, установа. Улице које нису биле обележене добиле су имена по знаменитим личностима,

“Постоји и Маршала Тита, постоји и Георги Димитров и Емануел Поп Димитров и Вук Караџић, тако су људи хтели. Наша комисија, тј. комисија која је при општини, ишла је из улице у улицу и како су сами мештани желели да се зову њихове улице општина је то испоштовала”, објашњава председник Националног савета бугарске националне мањине Стефан Стојков.

“Ако бисмо узели за пример рецимо Панчево или неки други град у Војводини, тамо није само двојезично већ мало више језично. Општина, односно Национални савет, је то добро урадио зато што никад није касно”, каже Љубен Глигоров из Центра културе у Босилеграду.

Двојезична настава примењује се у Основној школи “Георги Димитров” у Босилеграду. Од 58 одељења у девет је настава на бугарском језику.

“То није само прилика да се деца изјасне да уче на матерњем бугарском језику, већ и прилика да пуно професора добије посао, што је и мени исто веома битно”, истиче председник Општине Босилеград Владимир Захаријев.

Међу надлежностима Националних савета су образовање, култура, информисање, службена употреба језика и писма. О унапређењу тих области, Национални савет Бугара као председавајући Координацијом свих националних савета, током епидемије коронавируса комуницира са представницима других мањина путем интернета.

 

Аутор: Даница Мирић

Извор: РТС


СКЦ “Ћирилица” Београд: Текстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.

Дебата у Бугарској о словенској писмености: Не дати Србији и Русији да узурпирају наслеђе

© Tanjug / Јарослав ПапJezik

Предлог парламентарне странке ВМРО БНД да се уместо Дана словенске слави Дан бугарске писмености подстакао је бројне дискусије у научним круговима, а једно од мишљења је да ће се избацивањем термина словенски Русији и Србији пружити простор да узурпирају „словенско наслеђе“.

Лилијана Симеонова из Историјског института при Бугарској академији наука каже да се у у пуном називу – Дан бугарског просвећења, културе и словенске писмености – акценат ставља управо на словенски свет јер су се ћирилицом користили и други народи а не само словенски.

„Не треба подстицати тај русизам – православни словенски свет. То су нам наметнули споља јер Русија воли да ставља акценат на словенство, пренебрегавајући конкретан допринос Бугарске, ограничавајући га“, рекла је она.

Иницијатива ВМРО може да доведе до тога да Русија и Србија почну себе да сматрају центром словенског света, упозорио је шеф катедре древне историје Историјског факултета при Универзитету у Софији Александар Николов.

„Наравно, ћирилица је настала у Бугарској. Управо је Бугарска била први центар словенско-византијске цивилизације, то је искључиво наш допринос, треба тиме да се поносимо. Не смемо да допуштамо другим земљама да узурпирају то наслеђе. Чини ми се да ако склонимо ‘словенска писменост’ из назива празника, даћемо простора управо Русији и Србији да узурпирају то наслеђе“, сматра Николов.

Декан Филолошког факултета Југо-западног универзитета „Неофит Рилски“, сматра да дискусија о овом питањима треба да буде широка и смирена, а аргументи научни а не политички.

Магдалена Панајотова каже да то што ће се избацити реч „словенски“ неће учинити да буду већи Бугари.

Она додаје да не би требало ништа мењати.


Извор: Спутњик


СКЦ “Ћирилица” Београд: Текстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије

Предлог Софије: Званични језик Републике Северне Македоније или још једна *

Бугарска је изнела предлог за решавање спора са Скопљем око имена македонског језика. ”Званични језик Републике Северне Македоније”, став је Бугарске. У неким случајевима, могла би да буде употребљена и фуснота уз објашњење ”према уставу Републике Северне Македоније”.

Бугарска агенција БГНЕС објавила је предлог Бугарске за решење новог проблема који се пред власти у Скопљу појавио уколико желе да почну преговоре о придруживању ЕУ.

Бугарска инсистира да се македонски језик, надаље, зове Званични језик Републике Северне Македоније, или у одређеним случајевима фуснота уз објашњење: “Према уставу Републике Северне Македоније”.

Осим проблема језика, Бугарска пред почетак преговора Скопља и Брисела тражи и да се реши питање македонског националног идентитета, као и националног идентитета историјских личности, попут Гоце Делчева.

Бугарска наводи и да је “македонски језик настао 1944. године”, те да може да се рачуна једино као “писана регионална форма бугарског језика”.


Извори: РТС, ПЛУСИНФО