Забране ћирилице најављивале погроме над Србима

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да скандал који се десио са пошиљком из Мостара, која се вратила уз образложење да је “забрањено писање ћирилицом” подсјећа на 1914. и 1941. годину, односно времена у којима су након таквих потеза услиједили погроми над Србима.

Драга Мастиловић
Фото: СРНА

– Сазнање да неко и у 21. вијеку српском народу забрањује употребу ћирилице, осим што је шокантно, истовремено је и ужасавајуће јер неминовно асоцира на 1914. и 1941. годину, када је Србима западно од Дрине било забрањено да користе ћирилицу – рекао је Мастиловић.

Он је истакао да је познато да је након такве забране у оба случаја услиједио масовни погром над српским народом.

– Зар мученичко страдање митрополита дабробосанског Петра /Зимоњића/ није започело након његовог одбијања да се повинује захтјеву католичког жупника и усташког стожерника Божидара Брала да свештеницима и црквеним општинама нареди забрану употребе ћирилице? Управо због таквих асоцијација, ова садашња забрана ћирилице звучи веома злокобно и прилично забрињавајуће, али нас истовремено и подсјећа да живимо у земљи у којој авети прошлости могу у сваком тренутку да оживе – упозорио је Мастиловић.

Он каже да је управо то један од разлога што велики и све већи број људи бјежи из БиХ.

– У сваком случају, овај инцидент није само ваљан разлог за поновно прелиставање лекција из историје већ и за дубоко промишљање о садашњости и будућности ове земље и положаја српског народа у њој – истакао је Мастиловић.

Писана пошиљка адресирана ћирилицом и упућена на адресу у Нови Сад из Хрватске поште у Мостару вратила се пошиљаоцу у Мостар са печатом “забрањено писање ћирилицом” и са печатом поште из Загреба.

Извор: Срна, РТРС

На исту тему: НАКОН СКАНДАЛА СА ЋИРИЛИЦОМ, ОГЛАСИЛА СЕ ХРВАТСКА ПОШТА: Ово је разлог зашто Србин из Мостара није могао да пошаље писмо | Новости

Пошта на ћирилици не може из Мостара

Писана пошиљка адресирана ћирилицом и упућена на адресу у Нови Сад из Хрватске поште у Мостару вратила се пошиљаоцу у Мостар са печатом “забрањено писање ћирилицом”.

Писана пошиљка адресирана ћирилицом
Фото: СРНА

Пошта је предата 7. априла у главној пословници Хрватске поште у Мостару, а пошиљаоцу се вратила данас.

Србин из Мостара коме је пошта враћена рекао је Срни да је Хрватска пошта Мостар примила коверту без проблема.

– Пошиљка је била препоручена с повратницом и плаћена 16,80 КМ. Данас добијам коверту назад. Збуњен питам поштара шта је у питању. Заједно закључујемо да је на коверти наљепница на којој пише “забрањено писање ћирилицом” и печат Поште Загреб – рекао је Мостарац.

Он је истакао да је ријеч о важној пошти која је требала стићи у Нови Сад у одређеном року.

Овај Мостарац поставља питања – да ли је у БиХ службено писмо ћирилица или није?

– Ако пошта није могла бити послата на ћирилици, онда су ми то били дужни казати на пријему. Не само да сам оштећен, јер моји важни документи нису стигли у року, него сам повријеђен као човјек и шокиран – рекао је Србин из Мостара.

Срна је од Хрватске поште у Мостару затражила објашњење о овом случају, али је одговорено да немају портпарола, те да ће “неко контактирати” новинара.

 

Извор: СРНА, РТРС

Босна од постања и језик у Босни

(Новица Коцић)

Према подацима са „Википедије”, из записа византијског цара Порфирогенита (905–959), област Босна, као жупа, потом као кнежевина, насељена је Србима и обједињена у састав Кнежевине Србије. Како се од седмог века историја Србије мењала, та промена се одражавала на све Србе, укључујући и Србе из области Босне, ускоро и Херцеговине, која се припојила Босни, а заједно Кнежевини Србији.

Језик у Кнежевини Србији, за сав њен народ, био је исти – српски језик.

Произлази да су Срби некад у Босни и Херцеговини говорили српским језиком.

Данас је српски језик у Босни и Херцеговини угрожен, што се може одразити и нa опстанак српског народа.

После ратова деведесетих година 20. века Босна и Херцеговина је осамостаљена држава, створенa је босанска нација, коју чине сви народи који живе у тој држави и проглашено је постојање босанског државног језика, под називом – босански језик.

Идеја о увођењу босанског језика потиче од Мађара Бењамина Калаја (1839–1903), бившег аустроугарског политичара, који се залагао за увођење тог језика, као земаљског, за све становнике Босне и Херцеговине, што је пут и начин стварања једнонационалне Босне и претварања Срба у Босанце, а српског језика у босански. Калај је желео да укине и Србе и српски језик. То би важило и за друге народе Босне, који би сви били Босанци.

Увођењем босанског језика у новој држави Босни и Херцеговини угрожени су српска нација и српски језик, а тиме и српска културна баштина.

По томе произлази да српски језик данас у Босни и Херцеговини не постоји.

Ради очувања и заштите српског језика и ћириличног писма, на састанку у главном граду Републике Српске, Бањалуци, 23. јула 2020. године закључено је да се у парламентима Републике Србије и Републике Српске донесу два истоветна закона о српском језику и ћирилици. Учесници су били, поред председника Републике Србије Александра Вучића, члан Председништва БиХ Милорад Додик и председница Републике Српске Жељка Цвијановић. Биће предвиђене субвенције и подршке издавачким кућама које употребљавају ћирилицу.

Наглашено је да је слободна употреба другог писма латинице – „јер је латиница наша”.

Љубомир Ив. Јовић,
пензионер, Прогар.

Извор: Политика