СКЦ “Ћирилица” Београд, најава предавања “Босна и Херцеговина 1992-1995., земља логора за Србе

Приредио: Милорад Ђошић

Мора да је љубав: Азбучни формулар, латинични рукопис

Странка од ПДП одијељеног Зорана Талића на друштвеним мрежама редовно пише као што је Јосип Броз Тито заповиједао, али није радио – и ћирилицом, и латиницом.

Но, исто то данас проповједају и Бакир Изетбеговић и (као) Жељко Комшић и (још више као) фолиранти типа Наша странка, који хине да су „стварно мултиетнични“, док заправо слиједе азбукоубиствену и србомрзачку идеологију још из доба самоуправног социјализма.

Ову фотографију је предајући ћагета за изборе у ЦИК, направиши себић да се идентификују бирачима и нама као одговорна лица, поставио сам Талић. Дакле при процесу фотографисања, учитавања и објаве на два писма, није им палона памет да је њихов чин чисто азбукоубиство и културни геноцид над сопственим народом.

Срби су вјероватно једини народ на свијету, којем његово писмо изумире због тога што је у вријеме комунизма неко успио убиједити исте да је оно „назадно“.

Сами даље радимо на културном геноциду против самих себе, а који је Анте Павелић прописао још 1941. године, као један од првих закона које је његова Независна Држава Хрватска донијела.

Потпуно је јасно куда води овакво заступање „равноправности писама“ које заступа Полиграф, будући да у Загребу данас то не постоји, али из неког разлога српска политичка партија има потребу да његује традицију Јосипа Броза Тита, који је настављач Павелићеве политике.

Ако ништа, сазнали смо да се „равноправност писама“ заговара алатком за пресловљавање са латинице на ћирилицу, обзиром да је лични избор ових људи латиница. То је у реду, али више из ове политичке опције не би смјеле долазити било какве националне, односно српске патриотске изјаве.

 

Извор: Фронтал

Прочитајте и…

Видовдан: Паралелна правописна стварност Градског одбора СДС Бања Лука

Сарајево срамно прекраја историју: Циљ је да се прикрије геноцид над Србима

© AP Photo / Дарко Бандић

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције о поштовању жртава фашистичких режима и покрета, приступио је срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама којима је циљ уопштавање и маргинализовање страдања Срба у Другом светском рату.

Др Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње, каже да је јединство које су по овом питању показали сви посланици Скупштине РС, позиције и опозиције, довољан показатељ да је свима засметало – исто.

Сарајево релативизује геноцид над Србима

„У Резолуцији се не помињу жртве геноцида НДХ – Срби, Јевреји и Роми. Резолуција је са позиције срспке стране требало да има облик који би био у складу са декларацијом која је већ донета о страдању Срба, Јевреја и Рома НДХ, а коју је усвојила Народна скупштина РС 2015. Године. Њу су написали историчари, док су Резолуцију коју је усвојио Председнички Дом Парламента БиХ написали људи који нису историчари и то су претворили у политичку тему што не би требало да буде,“ сматра др Деђански.

Друга ствар која је за РС била нерпихватљива је део у Резолуцији где се испред НДХ налази епитет такозвана, што она ни у ком случај није била, већ се радило о државном пројекту чији је циљ био да се Срби , Јевреји  и Роми иселе и побију, а да се део Срба покатоличи.

„То су кључне ствари које су засметале у Резолуцији да би се уопште о њој озбиљно разговарало. У Резолуцији се, такође, само говори о антифашистичким жртвама  које су настале као плод антифашистичке борбе, што није спорно, али се не помињу жртве које су то постале само због националне и верске припадности. Нико сем нас нема јаме. То су места на којима су убијани само Срби, Јевреји и Роми, не зато што су били антифашисти, већ што су неподобни по националној и верској основи,“додаје саговорник Спутњика.

За Сарајево су жртве само антифашисти

Историјски су познате ситације из Старог Брода где су жене српске националности скакале у реку да не би биле силоване или убијене пред најездом припадника НДХ, подсећа Деђански, уз напомену да Сарајево негира чињеницу да је злочиначка НДХ направила геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Деђански сматра да је  Резолуција покушала да релативизује наше жртве не желећи да их прикаже као главне жртве НДХ.

„Друго, ако би се усвојила Резолуција у којој би се тврдило да су жртве само антифашисти онда не би могло да се каже да је НДХ била геноцидна држава,“ закључак је др Деђанксог.

Историчар Драгомир Анђелковић, директор Форума за одговорну политику и и оснивач Центра за стратешку сарадњу из Републике Српске подсећа да за време Другог светског рата у БиХ као и на читавом простору тадашње НДХ над српским народом није извршен геноцид, због идеологије, већ због националноти и вере.

Бакир изједначава анифашистичку борбу са борбом Бошњака

„Хрватски и Бошњачки комунисти врло чето су деловали антисрпски као и припадници фашистичких структура НДХ јер се просто радило о национаној мржњи и жељи да се максимално ослаби српски фактор. Свођење онога што се дешавало у БиХ током Другог светског рата на фашистичке злочине је смешно, јер тако нешто би морало да буде конкретизовано. Односно, да се каже да су то фашистички злочини муслиманских и хрватских фашиста над српским цивилима и да је то класичан геноцид,“ наводи Анђелковић.

Форма у којој се каже „жртве фашизма“, а не дефинише се ни ко су били жртве ни ко су били фашисти – криви историјску слику. По Анђелковићевим речима, Сарајево је свесно донело ову Резолуцију јер покушава, као уосталом и Хрватска да изокрене истину из периода Другог светског рата у коме је Српски народ био на страни антифашистичке борбе док је већина припадника и хрватског и муслиманског народа подржавала нацистичку Немачку.

„Ми смо имали рат против нацизма и фашизма  у коме су Срби били на страни борбе против фашизма и то у два антифашситичка покрета Равногорском и Партизанском у коме су такође доминатни били Срби. Сарајево то жели да релативизује. Недавно смо имали, могу слободно да кажем безобразну изјаву Бакира Изетбеговића, који је рекао да борба Бошњака из девдесетих година има континуитет са антифашистичком борбом из Другог светског рата, што је лаж,“ напомиње Анђелковић.

Није узета у обзир грађа из Јасеновца

Српска борба у отаџбинском рату деведесетих, додаје он, има континуитет са антифашистичком борбом из периода Другог светског рата против фашизма.

Народна скупштина Републике Српске, сматра да није реално очекивати да надлежне институције Босне и Херцеговине и Републике Хрватске у догледном времену усвоје законске акте којима би се установио исти дан за сећање на жртве геноцида Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата. У Резолуцији Представничког дома БиХ, која ће бити упућена Европском парламенту, осуђено је предавање оригиналне музејске јасеновачке грађе из Бањалуке у Музеј холокауста у Вашингтону, за време првог премијерског мандата Милорада Додика, уз подсећање да је та грађа одатле предата Хрватској. Народна скупштина РС, наводи  у закључцима, сматра да је у сарадњи са Музејом Холокауста у Вашингтону значајан део документације из Јасеновца снимљен и на савремени технички начин обезбеђен путем микрофилмовања и конзервације.

Парламент РС је закључио да ће формирати парламентарну делегацију која ће посетити Музеј Холокауста у Вашингтону и уверити се у стање дела јасеноваче грађе која се тамо налази. Владајућа већина тврди да се јасеновачка грађа налази у Архиву Републике Српске у савременој техничкој обради и да је доступна јавности.

 

Аутор: Бранкица Ристић

Извор: Спутњик