НОВИ ЧИТАЛАЦ НА СВАКИХ ПЕТНАЕСТ МИНУТА: Незабележено интересовање Јагодинаца за чластво у библиотеци (ФОТО)

Фото: З.Глигоријевић

АКЦИЈА снижења цена чланарине, поводом „Месеца књиге“, која је у јагодинској Библиотеци „Радислав Никчевић“ продужена на чак 15 дана, била је пун погодак. Своје чланство је обновило или је први пут постало члан Библиотеке око 600 мештана града на Белици.

– Незабележено интересовање Јагодинаца, групни уписи и повећан напор колега са Одељења за рад са корисницима резултирали су рекордним бројем уписа дневно – просечно је на сваких петнаест минута Народна библиотека у Јагодини је била богатија за једног члана.Овај резултат је свакако разлог за понос и библиотекара и корисника, али и обавеза да се изађе у сусрет потребама читалаца у Јагодини набавком нових књига у наредном периоду – наводи Милун Васић из Одељења за културно-образовне програмеи подстицање читања.


Аутор: З. Глигоријевић

Извор: Новости онлајн


СКЦ “Ћирилица” Београд: Текстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.

СРПСКО СВЕ И СВУДА: Када се говори о првим установама културе у Србији, неретко а неуко, мисли се искључиво на Кнежевину две династије

Висока годишњица Српске читаонице у Новом Саду, с приликом да на свечаности у име награђених искажем захвалност, по природи ствари тражи да у средишту буду читаонице, читалишта и библиотеке, српске и у Србији.

Фото Н. Карлић

Прве српске библиотеке су манастирске, студеничке и хиландарске. О онима из осамнаестога века објављена је књига на хиљаду страница. У истом добу, у арадској породичној кући, имао је Сава Текелија десетак хиљада књига на више од десет језика. Није чудо што је такво књигохранилиште опевао и Лаза Костић. Овим примерима хоћу само да наговестим цивилизацијску дубину, вековно таложење мисли и осећања, језика и судбина, укупног људског памћења.

А читаонице као нарочити национални центри, као укрштаји више делатности, настајале су у првом делу деветнаестог века, по бечком и пештанском узору, најпре у Матици српској, потом у Иригу, овде, у Новом Саду, у Сомбору још увек под истим именом, све по реду, у варошима и другим насељима. Из њих су оснивана позоришта, музеји, галерије, архиви и друге установе. Нису, дакле, негдашње читаонице биле само места за читање.

С мало друкчијим називом и концепцијом, у истим годинама деветнаестог столећа, уздигнуто је Београдско читалиште, после њега и слична културна жаришта у другим градовима. До детаља су изучени историјат, развитак и улога српских читалишта, која су углавном прерастала у данашње библиотеке, у престону као Градску, Народну као националну, затим, по задатом моделу, од места до места, до нашег времена, и даље.

Три за данас одабране именице – библиотека, читаоница и читалиште – као што се с речима дешава, сродне по значењу да је то служба просветитељству у општем захвату, нису у прошлости биле исто, али су им намере биле исте. Лако је уочити мале неспоразуме, ако их има, и лако их је отклонити.

Међутим, има недоречености док слушамо које су најстарије српске установе културе и које су прве такве установе у Србији. Не видимо увек разлику на коју треба указивати, не због такмичења и престижа но због чистог односа према традицији и садашњости. Када се каже да је установа српска, то нас води где су год живели и на учен начин деловали Срби, у било којој држави, било кад и било где. И то је јасно. Али када се говори о првим установама културе у Србији, неретко а неуко, мисли се искључиво на Кнежевину две потоње династије. У реченом поступку не види се целина, не види се увек и довољно, по правди и истини, а тако сужен поглед сужава и представу о Србији и Србима. Притом се не види ни опрез као први знак сигурности.

Према томе, док год говоримо и пишемо о ономе што је српско, некадашње, а овде је издвојен само пример из културе, требало би да имамо на уму временску и просторну целину, свеколику, сваки предео где су живели и бринули о свом имену наши преци, о томе оставили писане и друге трагове, јер тако обележавамо оно што су достигли Срби, сви и свуда. Једнако тако треба да говоримо и о својој данашњој, расељеничкој и национално на сваки начин растреситој стварности.

Да сажмем и то исто саопштим у другом облику. Ако пажљиво тумачимо и поступамо, мислећи на све српско одједном, замишљајући јединство порекла, вере, имена и матерње речи, увек дајући предност најбољим вредностима, тада ће у нашој свести о себи редовно и заједно бити немањићке задужбине и Свети Сава, народни певач и приповедач, Ђурђе Црнојевић и Божидар Вуковић, Жефаровић, Орфелин и Доситеј, Стерија и Вук, Карађорђеви совјетници и обреновићко издање Мирослављевог јеванђеља, Бошковић, Тесла, Пупин и Миланковић, Бранко, Змај и Његош, Црњански, Андрић и Дучић, Кочић, Бора Станковић и наши савременици, ма где да су, сви чије су мисли, књиге и стихови у установама подигнутим на српској речи, на свим њеним облицима, пре Вука и са Вуком, да бисмо лакше рекли шта је српско, све и свуда.

Истовремено, по њиховом културном обрасцу, такво правило је својина свих људи и народа који са Србима живе. 

(Беседа на 175. годишњицу Српске читаонице, Нови Сад)

Аутор: Миро Вуксановић

Народна библиотека Пирот

Поштовани читаоци,

          захваљујући Пироћанцима дошли смо  до Драгољуба Златковића, сакупљача народних умотворина пиротског краја и песника. У потрази за њим отишли смо до Културног центра Пирот где су нас љубазни домаћини спојили са господином Златковићем, а после тога и до Народне библиотеке где су нам приказали његова дела. Такође су нас информисали о дигитализацији дела Завичајне збирке Народне библиотеке Пирот.
Драгољуб Златковић

Дела Драгољуба Златковића


Књиге народних умотворина:


  • Пословице и поређења у пиротском говору, Српски дијалектолошки зборник, бр. 34, САНУБеоград1988;
  • Фразеологија страха и наде у пиротском говору, Српски дијалектолошки зборник, бр. 35, САНУБеоград1989;
  • Фразеологија омаловажавања у пиротском говору, Српски дијалектолошки зборник, бр. 36, САНУБеоград1990;
  • Срамотно и погано у пиротском говору, ДИОС, Софија2001;
  • Време уз огњиште, народне приповетке, Дом културе Пирот2002;
  • Тулу лан, булу лан, народне дечје умотворине пиротског краја, Дом културе, Пирот2002;
  • Гладно грне, народне приповетке пиротског краја, Народна библиотека, Пирот2003;
  • Дечји фолклор у пиротском крају, ДИОС, Софија2003;
  • Петко и Јана, ласцивна и скатолошка приповедања, певања и фразе из пиротског краја, Народна библиотека – Институт за књижевност и уметност, Пирот – Београд2004;
  • Приповедања из пиротског краја, Пи-прес, Пирот2005;
  • Традиционално сточарство у пиротском крају и његова перспектива, Пи-прес, Пирот2006;
  • Приповетке и предања из пиротског краја, Институт за књижевност и уметност, Београд2007;
  • Ругалице и њима сродни облици у традицији пиротског краја и суседних области, Пирот2012;
 

       На сајту Завичајне збирке погледајте дела господина Драгољуба Златковића, где између осталог приказује богатство пиротског народног говора тимочко-призренског наречја.



Милорад Ђошић