За годину дана прочитао 300 књига

Денис Рахмановић, ученик петог разреда Основне школе „Јован Ристић” у Борчи, освојио признање Библиотеке града Београда „Читалац године”

Денис Рахмановић (Фото лична архива)

„Читалац године”, престижно признање које додељује Библиотека града Београда, уручено је Денису Рахмановићу, дечаку који је прочитао безмало око 300 наслова у протеклој години. На свечаности поводом Дана Градске библиотеке и њеног 90. рођендана, Денис је поносно седео као најмлађи награђени.

Епидемија је утицала на живот свих грађана. Деца су углавном похађала наставу онлајн, имала су више слободног времена, једно време су проводила више времена код куће па је Денис одлучио да квалитетно време проведе уз квалитетну литературу.

– Мама и тата су ми читали књиге за децу, сликовнице, а када сам кренуо у први разред наставио сам да читам сам. Научио сам слова већ са пет година и тада сам заволео књигу. У школи сам почео да читам лектиру. Бранко Ћопић, Бранислав Нушић, Урош Петровић само су неки од писаца које сам веома радо читао – започео је причу млађани Палилулац.

Његове прве прочитане књиге биле су о Џерониму Стилтону, мишу новинару који се упушта у разне авантуре и решава мистерије, аутора Елизабете Дами. Поред три стотине прочитаних наслова само у прошлој години, Денис је био фасциниран серијом књига Рика Риордана „Перси Џексон и богови Олимпа”.

– Одушевиле су ме још „Мисија трио” Изабел Кантен, „Пет пријатеља” Инид Блајтон, али и књиге домаћих аутора, нарочито Нушићеве комедије, а поклоном Библиотеке града у ком сам добио две књиге и два атласа обогатио сам кућну колекцију – навео је Денис.

Школарци у данашње време најчешће читају постове са Фејсбука, описе слика са Инстаграма, а када дође време за школску лектиру, на интернету се тражи штиво, по могућству, у што краћој верзији. Препричане књиге, рецензије са интернета, Денису нису нарочито интересантне. Овај дечак више воли шуштање страница под прстима него звук кликтања миша на рачунару.

Школа је резервисана за збирке приповедака, бајки, песме, приче… Али, када неко воли да чита, не бира. Тако Денис с нестрпљењем ишчекује часове српског језика, а подршка му не мањка ни од наставнице српског коју је одмах обавестио о престижној награди.

– Једва чекам да се вратим у школску клупу. Ова онлајн настава је помало напорна, мислим да би се моји вршњаци углавном сложили са мном. На неколико сајтова пратимо наставу, а и лакше је када наставник стоји испред нас. Нарочито нама петацима који смо сада добили нове предмете – објашњава ученик петог разреда Основне школе „Јован Ристић” у Борчи.

Колико га читање забавља говори и чињеница да је неке књиге прочитао и по два, три пута. Научнофантастични и авантуристички жанр му за сада највише пријају. Није искључено да ће, како буде одрастао, више пажње посветити нешто комплекснијим садржајима, узимајући у обзир да воли књижевност.

– Књиге Дејвида Валијамса могу увек да читам. И сваки наредни пут је као прво читање. То су садржаји који никада нису досадни, поред неизоставног Џеронима Стилтона и једне од мојих најдражих кад сам био млађи, „Кућица на дрвету од 13 спратова” од Енди Грифитс – рекао је млади љубитељ књиге.

Млади данас мало читају. Уз мало подстицаја, код неких се јавља заинтересованост и она можда прерасте у велику страст. Овај симпатични дечак има поверења у књигу и зна да га никада неће изневерити, а ни он њу. Што је старији, каже он, све ће више читати, разумети и уживати у литератури.

– Свестан сам да деца слабије читају. Ја то волим јер на тај начин сазнајем нове ствари које нисам знао, доживљавам оно што се дешава јунацима у књигама, упуштам се у авантуру као да сам део приче. Имам неколико другара који воле да читају и са њима често дискутујем о прочитаним књигама, препоручујемо једни другима неке наслове. Остали углавном више воле да играју игрице – искрен је био Денис.

Поводом Дана и обележавања деведесетогодишњице Библиотеке града, поред Денисове титуле „Читаоца године” до 14 година, додељене су и награде „Марија Илић Агапова” – за најбољег библиотекара града Београда, „Глигорије Возаровић” – за најбољег издавача, награда за најчитанију књигу страног аутора, као и Повеља за изузетан допринос.


Аутор: Ана Поповић
Извор: Политика

ДУГ УГАСИО СВЕТЛО У БИБЛИОТЕЦИ: Једина установа културе у Борчи затворена због нерегуларности

Фото архива

Без јединог места културних збивања, али и свог омиљеног читалачког кутка недавно је остало око 50.000 мештана Борче.

Огранак библиотеке “Милутин Бојић”, у Улици Косте Манојловића бб, који броји око 2.800 читалаца, а који је радио у нелегализованој згради, затворен је због нагомиланог дуга за струју. Због “одсечених” каблова, многи књигољупци одсечени су од читалачког света.

Како за “Новости” објашњава Борчанка Љубица Пернер, када је пред Нову годину дошла до библиотеке да позајми књигу, дочекало ју је обавештење да је затворена, а да су јој најближи огранци тек у Овчи и Падинској скели.

– Ово нам је једини кутак где су раније, док није почела пандемија, организоване књижевне вечери. Ово је највећи огранак Библиотеке “Милутин Бојић”, тако да нам је сада читање ускраћено – каже наша саговорница. – Како се прича, има везе са новим домом здравља који се гради одмах поред, али и нерешених ствари са струјом. Можемо да идемо у Овчу и Падинску скелу, али то је за пензионере далеко. Осим тога, у овој згради је и пошта, а и просторија за пензионере где могу да се друже, играју шах.

У Библиотеци “Милутин Бојић”, коме овај борчански огранак припада, потврдили су да је читалачки простор затворен још у новембру, јер се нагомилао дуг за струју.

– Електродистрибуција је искључила објекат са електричне мреже, јер од 2007. кад је изграђен до данашњег дана није легализован, па самим тим ни легално прикључен на струју – кажу у библиотеци.

– Општина Палилула је требало то да реши, па сада чекамо да видимо да ли ће они моћи нешто да убрзају по питању легализације.

Књижничари испоставе у Борчи потврђују да их много љубитеља писане речи зове да им упути жалбу и изрази наду да ће ускоро отворити врата за читаоце:

– Књиге су и даље унутра, ово је највећи огранак. Позајмљено штиво могу да однесу до других испостава и да тамо преузму ново. Ипак, знамо да је старијим суграђанима то далеко. Не знамо колико дуго ће још бити затворена. Али, свакако, док се проблем не реши.


Аутор: М. Станојковић

Извор: Новости онлајн

Отворена нова библиотека Српског центра у Бечу

Фотографија: З. Мирковић

Српски центар у Бечу отворио је данас врата нове, реновиране библиотеке, у којој се налази више од 5.000 наслова, који се сада налазе на располагању свим припадницима српске дијаспоре, љубитељима писане речи у главном граду Аустрије.

Отварање библиотеке организовано је скромно, уз поштовање свих епидемиолошких мера, у присуству ограниченог броја људи.

Првобитно, било је планирано да библиотека буде отворена 13. марта ове године, јер је епидемија коронавируса све зауставила, али су чланови удружења непланирани „одмор“ искористили за реновирање просторија, па је библиотека сада и модерније опремљена и пунија књига.

Амбасадор Србије у Аустрији Небојша Родић истакао је да су људи у протеклих 10 месеци били најчешће упућени сами на себе или на своје најближе, па се чини да се управо сада показало колико је књига велики, добар и драгоцен пријатељ. То је, приметио је, и период у којем су се нове књиге највише појављивале на тржишту и налазиле свој пут до читалаца.

– Сада у Бечу, у коме живи велики број наших сународника, имамо простор у коме су књиге, различите тематике, жанрова, доступне сваком – рекао је Родић.

Он је истакао да су библиотеке и раније постојале у српским удружењима у Бечу, али да је ово што сада постоји у Српском центру апсолутно највредније и представља матицу библиотечког фонда, који ће бити доступан свима.

– У ово време ограниченог кретања, најлакше ће време пролазити уз књигу. То је најдрагоценије, човек се и интелектуално уздиже уз књиге – рекао је Родић.

Како каже, припада старијој генерацији, која чита књигу када је држи у рукама, не на таблету.

– Младима можда више одговара овај модернији начин, али резултат треба да буде исти – што је могуће више књига за читање, и ради очувања језика, културе – рекао је Родић.

Библиотечки фонд чине књиге које су делом дариване из Конзуларног одељења Амбасаде Србије у Бечу, неке су донација Службеног гласника, а део је стигао на поклон од Народне библиотеке Србије и Библиотеке града Београда.

Члан Управног одбора Српског центра Никола Осмокровић каже да су у том удружењу задовољни што су им услови коначно дозволили да отворе библиотеку са преко 5.000 наслова.

– Овим доказујемо да и поред овакве ситуације, човечанство, цивилизација наставља да живи. Ово су ствари које су нам потребне, књиге би увек требало и морале да нас одрже – рекао је Осмокровић.

Његов колега Бранко Јововић позвао је све сународнике да дођу и изаберу књигу која им највише одговара, јер је фонд врло богат.

– Сада када су људи затворени у кућама, идеалан начин да ове дане проведу је читајући књиге – каже Јововић.

Иначе, Српски центар је удружење чији је циљ промоција српског културног стваралаштва уметника из матичних држава, али и културних стваралаца који живе у Аустрији, а постоји од 1995. године.

 

Аутор: З. Мирковић

Извор: Вести онлајн


СКЦ “Ћирилица” Београд: Текстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.