ЗА ПАРОХИЈАНЕ ЧАК 3.500 НАСЛОВА: Прва црквена библиотека у Храму Васкрсења Христовог у Нишу чува ретке и вредне књиге

Отац Бобан Стојковић у библиотеци / Фото Ј. Ћосин

РОМАН Александра Диме “Гроф Монте Кристо” из 1868. године објављен на старословенском језику, фототипско издање Радослављевог јеванђеља, које је по старости друга књига иза Мирослављевог јеванђеља, као и фототипско издање Београдског паримејника и Вујанског четворојеванђеља, али и бројне енциклопедије и речници само су део богате колекције која краси полице прве црквене библиотеке у Нишу која је недавно отворена у Парохијском дому Храма Васкрсења Христовог у Нишу, крај Богословије.

Библиотека је отворена за све грађане који, осим духовне литературе, могу одабрати и дела класичне књижевности, белетристике или стручне литературе. Старешина Храма Бобан Стојковић каже да библиотека носи име Старца Никанора Хиландарца заслужног за изградњу Парохијског дома и цркве хиландарског метоха.

– Има књига које не могу да се износе. Ту се могу наћи разна дела, од књига о вери, популарних наслова, па до књига из медицине, филозофије и романа за децу – објашњава отац Бобан.

У библиотеци има око 3.500 издања, а очекују да ће до Ускрса имати око 5.000 књига. Стојковић је поменуо да су добродошле донације књига свих грађана и установа, с тим што ће књиге чији садржај није прикладан за црквену библиотеку бити прослеђене другим библиотекама.

РАРИТЕТ

Бојан Стаменовић донирао је најстарију књигу, из 1868, а на полицама су и енциклопедије на српском, енглеском, грчком и француском, речници страних језика, међу којима и јапанско-српски речник.

 

Аутор: Ј. Ћосин

Извор: Новости онлајн

Чачанска библиотека најуспешнија у 2020. години

Према објављеним статистичким подацима за Cobiss.sr мрежу у 2020. години (https://sr.cobiss.net/pokazatelji/) Градска библиотека „Владислав Петковић Дисˮ је са 7.456 активних корисника најуспешнија библиотека овог највећег библиотечког конзорцијума који чине чак 224 библиотеке у Србији.

Градска библиотека у Чачку је протекле године, услед последица пандемије вируса корона, имала смањен број активних корисника за непуних 6%. Чак и тако, она је једина установа у мрежи која има више од седам хиљада активних корисника што је рангира на прво место. Овај резултат је остварен упркос отежаним условима рада током већег дела прошле године и изузетно је значајан показатељ у оквиру мреже коју, између осталих, чине две националне библиотеке, 83 универзитетскe и високошколскe и 101 јавнa библиотекa Србије.

Такође, и 2019. године, када се установа више од два месеца селила и нередовно радила са корисницима, број активних корисника био је импресиван, 7.917. Овај показатељ је сврстао Библиотеку на друго место, одмах иза Народне библиотеке Србије.

Објављени подаци указују на значај чачанске Библиотеке у националним оквирима као установе са дугогодишњим високим стандардима у стручном, програмском и издавачком сегменту пословања. Градска библиотека у Чачку уложила је доста напора да правовремено одговори на изазове које је пандемија донела, чувајући своју основну мисију да у физичком и виртуелном свету буде на услузи свим љубитељима књиге и свима који траже простор за учење, информисање или културно уздизање.

Библиотека захваљује свим корисницима што су препознали суштинску важност књиге и културе током периода растуће физичке и друштвене дистанце међу грађанима, Граду Чачку и Министарству културе и информисања на системској подршци, као и свим појединцима, удружењима и организацијама на досадашњој сарадњи.

 

Извор:

Чачанска библиотека најуспешнија у 2020. години – Градска библиотека “Владислав Петковић Дис”

Владимир Пиштало: Народна библиотека Србије није само читаоница, него културно раскршће (али…)

© Sputnik / Евгений Самарин

Народна библиотека Србије није само читаоница, него и културно раскршће. Она нашу културу представља у иностранству, а стране културе представља Србији. Не бисмо желели да иједан важан писац дође у Србију, а да не буде представљен у овој библиотеци, рекао је данас писац Владимир Пиштало, в. д. управника Народне библиотеке Србије.

Писци најбоље знају како се ствара и вреднује литература

На свечаности која је данас уприличена поводом 189. рођендан Народне библиотеке Србије, Пиштало је истакао да је међу новинама које ова установа планира у даљем периоду и увођење награде за најбољу књигу, о чијим би лауреатима одлучивали писци, јер „они најбоље знају како се ствара и вреднује литература“.

Према Пишталовим речима, један од приоритета у раду Народне библиотеке Србије у наредном периоду биће унапређење њеног сајта, као и дугогододишњи пројекат изградње депоа, за који би ових дана требало да буде завршено архитектонско решење.

„Народној библиотеци је потребно и више лабораторија за рестаурацију, јер књиге које пропадну, пропале су заувек. Никакав ружичасти хоризонт у будућности не може их заштитити од нас“, упозорио је Владимир Пиштало.

Маја Гојковић: Народна библиотека је наш аутентични савременик

Свечаности је присуствовала и министарка културе Србије Маја Гојковић која је истакла да Народна библиотека Србије није само чувар нашег колективног сећања, него и наш аутентични савременик.

„Трајући скоро два века Народна библиотека је подједнако с државом учествовала у свим њеним успонима и заједно делила тешка времена. У библиотеци се чувају непроцењиви рукописи наше националне и културне баштине, који нам помажу да сагледамо оно што смо били и што смо сада и да на тај начин поставимо боље темеље за оно што ћемо бити“, рекла је Маја Гојковић.

Матијевић: Љубав у доба великих пошасти

Ове године беседу поводом рођендана Народне библиотеке Србије прочитао је писац Владан Матијевић, посветивши своју реч Андрићевом Осману, књижевном јунаку чија болна љубавна епизода указује на то колико и, наизглед, мале патње за некога могу бити велике и трагичне.

„У времену када је више него икада важно бити најлепши, најјачи, најбољи, главни, први, када се свакодневно смењују слике великих победа и достигнућа, из неког разлога сетим се Османа, суштог губитеља, младића који се, измакавши својим киријџијама, на самом уласку у Вишеград, одједном нашао лице у лице с девојком која је откривена прала руке и хладила запарене образе“, навео је Владан Матијевић, додајучи да је светска књижевност пуна прича о великим љубавима, компликованом односу мушкарца и жене за који нам се само чини да у доба брзих машина и програмираних људи није битна тема.

„Иако Андрићева намера, сигуран сам, није била да користећи епизоду о Осману поручи да у времену страшних пошасти и великих силника појединац може страдати од наизглед малих опасности, ја из његове приче о Осману извлачим и тај додатни закључак“, навео је Матијевић.

Он је додао да је данас „док бржи процесор уништава спорији, док је на земљи све мање зеленила, чистог ваздуха и чисте воде, док нове болести харају светом, док се множе фундаметалисти, екстремисти и садисти, док је са свих страна угрожен опстанак појединца и породице, док је све мање правде и сигурности, док из ратом захваћених подручја све више људи креће у збегове“, свестан да извор непојмљиве патње може бити и девојка на чесми.

Подсећајући на причу о Осману, Матијевић је, поред осталог, желео да нагласи да, као што књижевност у којој су епизодни ликови описани траљаво и неубедљиво не може бити квалитетна, тако и установа каква је Народна библиотека Србије не сме почивати само на управнику, колико год он добар био, него и на његовим вредним сарадницима.

У оквиру свечаности додељено је и национално признање „Јан Шафарик“ из области библиотекарства. Награда је ове године уручена Гордани Ђилас, библиотекару-саветнику Библиотеке Матице Српске.

Поводом рођендана Народна библиотека Србије приредила је и изложбу „Река која спаја: Дунав на графикама из фонда Народне библиотеке Србије“.

 

Аутор:

Извор: Спутњик

Администратор: Лепо се међусобно почастише, али да ли сте, поштовани читаоче, икада посетили веб-сајт Народна библиотека Србије? Има ли шта ружније и непрегледније на српској мрежи? Ја не видех.