Сваки или скоро сваки дан предложићемо вам да и ви прочитате, погледате или послушате медијске објаве које су биле занимљиве уређивачима овог веб-сајта, али да их објавимо у целости захтевало би коментарисање, а радији смо вашем мишљењу. Уз то, не да нам се баш да ћирилизујемо латиницу, док је превести са других језика све што бисмо хтели напросто физички немогуће.
Стога, поштовани, шаљите и ви предлоге. Адреса је горе, на страници “Контакти”, мада би, једноставности ради, било боље да их шаљете на адресу Администратора: cirilizovanо@yandex.com.
Ваши предлози треба да садрже линк и, пожељно је, кратко објашњење. Сам предложени чланак или књига могу бити на латиници, али своје речи пишите српским писмом.
Рубрика “Свакодневни предлози” је у виду засебне странице, можете је наћи десно на насловној страни.
Горе написано ће бити стално обавештење, а испод, увек нов садржај, предлози и понеки коментар, образложење.
…У издању „Катене Мунди“ из Београда и у преводу Раденка Ћурчића, ускоро ће се међу нама појавити књига француског Жана Хусара, „Југославија 1939 – 1944“, која је у Швајцарској појавила у последњој години Другог светског рата. Код нас је непозната и некоришћена – поменуо је, успут, само велики српски родољуб, правник и историчар, др Лазо М. Костић, пишући о броју Срба умучених у НДХ…
Велики српски писац и сликар Ђура Јакшић /1838-1878/, који је преминуо на данашњи дан 1878. године, био је најизразитији представник романтизма у српској књижевности и један од најдаровитијих српских сликара 19. вијека…
…ДУШКО Дугоушко, Паја Патак, Попај, Пера Детлић… За многе ово је сећање на безбрижно детињство и добра стара времена. Некада је цртани филм био догађај, нешто као празник, чекао се са нестрпљењем, једном дневно, пре ТВ Дневника, а одлазак у биоскоп на дугометражни цртани, најчешће Дизнијеву бајку, било је друго велико уживање. данас, када су цртани филмови готово једина понуда дечјих програма, све је мање квалитетних цртаних прича која забављају и едукују. Све је више насиља, магије, размажених јунакиња…
Основица целокупног енглества је одиста неизмерљива духовна ограниченост тог народа, његова неспособност да се макар за подлактицу уздигне изнад опипљиве и свакодневне „стварности“. Доказ томе јесте то шта се у Енглеској назива „филозофија“. Почевши од Френсиса Бејкона, који према тачном изразу Ничеа оличава напад на филозофски дух уопште, па све до оног човека кога су у Енглеској за читав људски век просто напросто називали „филозофом“ – Херберта Спенсера….
Мелодију песме „Русе косе цуро имаш” у Србију су донели Врањанци који су учествовали у Кримском турско-руском рату. Када питате у седам држава чија је ово песма, сви кажу наша, наравно ‒ истиче Драган Млађеновић…
О Степинцу је написао књигу амбасадор Југославије у САД Сава Косановић 1947. године – The Case of Archbishop Stepinac. Ту је дао преглед штампе и црквених новина НДХ за време рата и ту се лепо види улога бискупа Степинца јер су се усташе хвалиле својим неделима. Чак се и сам Степинац хватао пера и сам се осведочио у својим намерама…
…Познавао сам једног човека из „Три грозда“ који није могао да седне за сто без тридесетак пријатеља. Плаћао им је црвено вино и главу у шкембету. Телефон га је сваки час звао за шанк – то су му пријатељи телефонирали и питали могу ли да дођу. Био је срећен тај човек из „Три грозда“. Понекад би недељом ишао са њим Кнез Михајловом пуна два сата од „Руског цара“ до Калемегдана; толико се заустављао и руковао са пријатељима, распитивао за пријатеље пријатеља, за њихову децу, за време и болести. ..
