На дан ослобођења

На дан када се обележава стогодишњица од  завршетка, односно ослобађање у Великом рату једна већ позната Београдска група младих људи Бранко и Марко са својим пријатељима обележила је на свој начин јучерашњи дан. Урађен је још један фото тапет у нашем граду као и велика лента Албанске споменице са цветом испред тунела на Зеленом венцу.
Бранко Антић, Српска солидарност храном

Жене – неимари српског достојанства

Поштовани пријатељи,
Наше удружњење у сарадњи са  Удружењем „Биљанини извори“ организије представљање књиге  „Жене-неимари српског достојанства“
Дођите како би увеличали догађај.
14. новембра 2018 у 13 часова
Ваш Србски културни центар „Ћирилица“ Београд

Ево када су у Чачку били забрањени Ћирилица и Шљивовица

Службено писмо у Чачку била је искључиво латиница, печати окупационих власти имали су натписе само на немачком и хрватском.

Јула 1916. године окупационе власти у Чачку претресле су књижаре тражећи читанке на ћирилици – без успеха.


Два дана касније, у поновљеном претресу, у књижари Миливоја Жиловића пронађене су и заплењене две ћириличне књиге.

У то време, службено писмо у Чачку била је искључиво латиница, печати окупационих власти имали су натписе само на немачком и хрватском – „Гемеиндеамт” и „Поглаварство општине” – а још маја исте године наређено је да се користи искључиво грегоријански календар.

Ови моменти забележени у студији историчара др Богдана Трифуновића – „Живот под окупацијом” – сведоче по којим је правилима живела читава, окупирана Србија између два новембра, 1915. и 1918. године.

– Желео сам да осветлим једно кратко поглавље у трајању Србије и Чачанског округа, током којег је велика историја напросто прогутала малог човека. Да утврдим како се тих година преживљавало у селу и граду, од чега се боловало или умирало… – објашњава Трифуновић.

Зато је, каже, међу изворе уврстио и мемоаре српских аутора, али и аустроугарских официра, директних актера окупационог режима у Србији.

Др Богдан Трифуновић, докторант Института „Артес Либералес” Универзитета у Варшави, директор је Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у Чачку.

Чачак је, иначе, напуштен 1. новембра 1915. године у 16 сати, без борбе и испаљеног метка са српске стране.

Команда војске одредила је др Венцеслава Стејскала, мајора српске војске чешког порекла, да према Женевској конвенцији преда чачанску болницу окупационој сили, што је он и учинио и то у униформи српског официра, коју је одбијао да скине све време окупације, иако је враћен у болницу, на посао.

Сутрадан, 2. новембра, аустроугарска војна команда места наредила је свим власницима да отворе дућане и кафане.

Извор: telegraf.rs